Балкан и европска милијарда

Време ће показати који је разлог за организовање сусрета „шест премијера“ у Бриселу у истом дану када су преговарали и Александар Вучић и Иса Мустафа. Да ли као параван да се прикрије успоравање тока преговора између Београда и Приштине или као механизам да се Србија одобровољи за нове уступке? У српским медијима појавила се чак и формулација да је то био састанак „лидера шест држава“. Формат у којем се обављају сусрети је заправо „5 плус 1“ – на њему учествују председници влада Србије, Албаније, Македоније, Црне Горе и БиХ, плус председник владе Косова (са звездицом). Иако западни извори увек наводе да је то сусрет „шест државника“, како би подвукли „државност Косова“, посматрано са формално-правног и дипломатског становишта, ствари изгледају другачије, што увек треба истаћи.

Елем, на том сусрету су представници ЕУ – а то су редом били председник Европског савета Доналд Туск, високи представник за спољну политику и безбедност Федерика Могерини и комесар за суседство Јоханес Хан, коме је још у називу функције додато да се бави преговорима о проширењу (у нашим медијима опет се стално наводи да је то комесар за проширење ЕУ, што је нетачно, већ је донета одлука да се до краја његовог мандата ЕУ неће проширивати, па је беспредметно имати и посебног комесара за проширење) – истакнуто како ће за заједничке инфраструктурне пројекте на Балкану Брисел определити милијарду евра. Онако како су вести срочене, испада да се „шест премијера“ због тога и сјатило у Брисел. Остаје само да се договоримо како да поделимо милијарду.

Из сиротињске перспективе, из које посматрамо свет, и стотине хиљада неке конвертибилне валуте су велика цифра, а камоли милијарда, која се помиње. Међутим, посматрано из перспективе ЕУ, ради се о симболичним средствима. Европска централна банка, поред свих редовних послова, од почетка године још и доштампава сваког месеца 60 милијарди евра и убацује их у систем. Друга је прича зашто то ради и какве последице тога могу бити, тек на овакав начин у овој години ће бити повећана новчана маса у еврозони за 720 милијарди евра. Шта је „балканска милијарда“ у односу на то: 0,13 одсто. Са друге стране, да је ЕУ стало до побољшања инфраструктуре на Балкану, стратешки цевоводи би се већ одавно градили, Јужни ток пре свих, па би дугорочно било решено питање енергетске безбедности у региону.

Свакако, било би добро да та милијарда стигне – макар половину тога, као што је до сада био обичај, покупе разне консултантске куће и незаобилазни ревизори из саме ЕУ, а другу половину поделимо на шест делова. Можда се нешто и уради од тог новца. Међутим, најава издвајања новца за инфраструктурне пројекте на Балкану није никакав доказ да се ЕУ поново заинтересовала за овај део Европе, а још мање да је извесна европерспектива балканских држава. Напротив: у много већој мери све ово показује да ЕУ више не зна шта ће са нама. Замор од проширења у чланицама је очигледан, а подршка наставку интеграција у балканским државама у сталном паду. У том контексту, треба гледати и причу о понуђеној милијарди и сусрету „шест премијера“. За Балканце, то би требало да значи да ЕУ жели да помогне, а, са друге стране, као што беше речи, за саму ЕУ то и нису нека претерана средства.

При свему томе, одржавајући идеју о формату „5 плус 1“, на инфузији се држи и теза о стварању некакве „Југосфере“, као једне геостратегијске целине која би пратила кључна опредељења западних држава на пољима спољне политике и безбедности. Једноставно, овим форматом се повећава међузависност учесника и смањује могућност њиховог самосталног наступа. Што је, у условима ескалације украјинске кризе и конфликта са Русијом, за ЕУ посебно важно. Преко обећане „милијарде за инфраструктуру“ уједно се покушава и истиснути руско присуство са Балкана.

Зато, да се претерано не радујемо. После првих вести, многи су се понадали да ће пара за путеве, железницу и енергетске коридоре бити. Како ствари стоје, мало ћемо се овајдити. А можда и никако.

Извор: Вечерње Новости