Битка за Бундестаг и Србија

БЕРЛИН – Нема „потреса” на политичким сценама кључних држава, а да се они не одражавају и на Србију. Поготову у време избора. Иако се, по оцени посматрача, очекује да Ангела Меркел добије изборну битку за Бундестаг 22. септембра и тиме задржи позицију канцелара, могло би се закључити да Београд не би требало превише да брине шта га надаље очекује у односима с Берлином.

Међутим, насупрот констатацији немачког „Шпигла” да је немачка изборна кампања паралисала ЕУ на начин који није виђен у историји и да „Меркелова месецима свако европско питање које је за њу непопуларно склања у страну, за време после избора”, појавиле су се спекулације да Немачка сада ради на томе да преговори са Србијом не почну ни у јануару 2014. године, што би, иначе, могло да забрине овдашњу власт, која је, с великим оптимизмом, после постизања споразума о енергетици и комуникацијама с Приштином, објавила да су отклоњене све препреке за почетак преговора Србије с ЕУ.

Тим поводом, добро упућени извор „Политике” близак бриселским дипломатским круговима у то не верује. Не треба, пак, како мисли, искључити могућност да је Немачка саставила некакав списак смерница за анализу спровођења договора о нормализацији односа Београда и Приштине, како би Европску комисију – која, у децембру, треба Савету министара ЕУ да пренесе да ли је дошло до напретка у спровођењу договора – „гурнула” да отворено каже шта је испуњено а шта не.

Тумачећи сазнања Радија Слободна Европа да је Немачка 2. августа чланицама ЕУ послала незванични радни документ који садржи девет или десет нових услова које Србија треба да испуни, који се односе на бржу динамику нормализације односа с Косовом, те да би испуњавање тих услова довело до тога да преговори не би могли да почну пре јесени идуће године, наш саговорник наглашава да не одбацује могућност да постоји „некакав папир с ’путоказима’”.

Ако се има у виду наше досадашње искуство с немачким захтевима у вези с Косовом, није нелогично ни питање како би се некакав строжи немачки приступ одразио на политичке прилике у нашој земљи. „Пуштање овакве информације да нешто може још да се искомпликује и да се преговори одложе можда је нека врста притиска на Београд, у вези с новембарским изборима на Косову и применом Бриселског споразума”, каже политички аналитичар Бранко Радун и додаје да би то „наравно била лоша вест за владу, премијера и за оне који су највише били експонирани око преговора са ЕУ”. Али она, према Радуновим речима, не би променила односе снага и рејтинге у Србији.

„Оно што увек највише утиче на нас, кад је реч о политичким приликама у страним државама, јесте термин одржавања избора”, констатује Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику. „Свака држава пред своје изборе много више води рачуна о унутрашњој ситуацији, ономе што би у изборној кампањи могло да ремети рејтинг странака, као што је то, рецимо, био случај с Немачком”, каже она.

Има, иначе, низ примера да су политичке прилике у другим државама утицале на Србију. Унутрашња расправа око поступака холандског батаљона у Сребреници била је, према мишљењу многих, у позадини блокаде српског Прелазног споразума, пре пет година.

Што се тиче неких генералних праваца спољних политика кључних земаља у свету, општи је став аналитичара да се оне тешко мењају. „Били смо сведоци тога и онда када смо сматрали да ће одлуком Клинтонове администрације Бушова имати некакав измењени став у односу на тадашњу Југославију. Међутим, у суштини само се мало тога променило у политици САД према Србији, готово да не можемо говорити ни о нијансама”, указује Јоксимовићева, која, говорећи о рефлектовању политичке ситуације САД на Србију, истиче да је некада битна промена у перцепцији.

„С одласком Клинтона у Србији је промењена свест о потенцијалима наших међусобних односа. А суштински, у политици се мало променило. Управо је Буш донео одлуку, и то онда када се Србија најмање надала, у вези с признавањем независности Косова”, подсећа некадашња помоћница министра спољних послова СРЈ.

Да земље не мењају своје стратешке правце у спољној политици показује, према речима Соње Лихт, председнице Београдског фонда за политичку изузетност, и случај Норвешке, у којој ових дана са власти одлазе социјалдемократе, а долазе странке десног центра. Лихтова подсећа да је Јенс Столтенберг, досадашњи премијер, био у врло добрим односима с бившим председником Србије Борисом Тадићем и да је његов отац велики пријатељ Србије. Новодолазећи су мање у личним везама са Србијом, али „то уопште не значи да ће Норвешка мењати своју политику према Србији”.

Наглашавајући да живимо у све међузависнијем свету и да се спољашње прилике и те како одражавају на Србију, Соња Лихт указује на то да је разумљиво да, када је на власти у Србији странка десно од центра, она има бољу сарадњу са странком која је такође десног центра, дакле, да је сарадња боља када је СНС на власти у Србији са ЦДУ/ЦСУ у Немачкој, а када би на власти били ДС и социјалисти, они би имали бољу сарадњу са социјалдемократама. Лихтова, међутим, наглашава, да Немци „неће да мењају своје стратешке правце зарад нечега што би могло бити само „моментална терапија”. Кад је реч о захтеву за признање Косова, ту, како каже наша саговорница, нема разлике између СПД-а и ЦДУ/ЦСУ, а неће бити разлике, без обзира на то ко је тамо на власти, ни када је реч о захтеву за променама у правосуђу.

—————————————————————-

Затезање Румуније око додељивања статуса кандидата Србији

У вези с утицајем политичких прилика у суседним земљама на Србију, ствар је донекле другачија: основно питање је да ли победу на изборима односе странке које имају јаче национално обележје. Стога поједини посматрачи указују да је у Бугарској власт летос промењена и да ће она можда имати другачији став о неким питањима у односима са Србијом. С тим у вези, Соња Лихт оцењује да са свима онима са којима се граничимо „увек постоје нека питања која су много деликатнија”. Лихтова подсећа да су Румуни, због питања румунске мањине и Влаха у Србији, били спремни да, „како у Савету Европе, тако и у процесу евроинтеграције Србије, дигну руку и кажу – не може” и тако направе проблем Србији. Најочигледнији пример био је, сетимо се, 28. фебруара прошле године, када је препорука министара ЕУ за доделу статуса кандидата Србији донета након вишечасовног убеђивања Румуније од стране осталих чланица ЕУ, која је инсистирала да услов за даље интеграције Београда буде решавање питања влашке националне мањине у Србији.

Извор: Политика