Боне о немачким захтевима Србији

БЕОГРАД — Србија је неке немачке захтеве од седам познатих већ испунуила, неке није ни почела, каже директор немачке фондације Конрад Аденауер у Београду Хенри Боне.

Боне додаје да ће доследно да их проверава и најављује нове иницијативе и бројне билатералне састанке српских и немачких званичника током лета.

Боне у интервјуу Тањугу, а уочи одласка из Србије где му истиче мандат, на питање значе ли све то да је Балкан поново у фокусу немачке спољне политике, одговара позитивно.

„Дефинитивно је тако. Немачка није ни губила Балкан из вида током протеклих година, али сада постоје нове иницијативе“, каже он.

Најављујући конференцију о западном Балкану у Берлину крајем августа, на којој учествују премијери, министри економија и финансија из региона, Боне каже да је идеја немачке владе била да се на стогодишњицу избијања Првог светског рата, „пошаље порука свету, али и западном Балкану да постоји потреба за регионалном сарадњом и да је то једини начин за напредак“.

Цео регион се, како каже, приближава Унији, постоји већа потреба за сарадњом али и координацијом. Потребно је да се чују ставови Београда и других престоница како би немачки политичари знали које су потребе и стратегије региона у контексту европских интеграција.

С тим у вези, почетком септембра се очекује посета немачке делегације, што Боне оцењује, као добар знак.

Тада ће, како најављује, доћи представник Хришћанско-демократске странке (ЦДУ) како би се упознао са ситуацијом у Србији након „првих сто дана рада владе, катастрофалних поплава, а пред почетак преговора са ЕУ“.

Они ће разговарати са свим битним актерима у Србији о могућности отварања различитих поглавља и то ће, како каже, „сигурно имати утицај на став Немачке о том питању“.

„Не очекујем, међутим, одлуку о отварању првих поглавља пре јесени и следећег извештају о напретку Србије у октобру, тако да још има времена да се формира став у Берлину, Бриселу и другим престоницама“, каже Боне и додаје да се Србија добро припрема за преговоре.

На питање да ли ће делегација поново проверавати испуњавање седам немачких захтева које је својевремено изнео конзервативац Андреас Шокенхоф, а у које између осталог спадају расветљавање напада на немачку амбасаду и потписивање правно-обавезујућег документа Београда и Приштине, Боне каже је то сигурно.

„ЦДУ увек има то у виду, то је доказ колико су немачки доносиоци одлука доследни, они желе да виде колики је напредак постигнут, за њих је то та листа критеријума“, каже он и додаје да су неки захтеви већ испуњени, на некима се ради, а решавање неких тек треба да почне.

„То је компликован процес, и није лако испунити те захтеве. Знамо за истрагу о нападу на немачку амбасаду и свесни смо побољшања у стању правосуђа, али такође знамо да то није проблем који може да се реши за дан или два“, додаје Боне.

На актуелно питање о притисцима на Србију да промени своју позицију према Русији, Боне каже да не постоји никакав званичан захтев да Србија уведе санкције Москви, мада сматра да ће након обарања малезијског авиона на територији Украјине Србији ипак бити све теже да задржи неутралну позицију према Русији по питању украјинске кризе, ако жели да настави путем ка Европској унији.

„До сада нисам чуо да Србија треба да се прикључи санкцијама према Русији, постоји разумевање специјалног односа који постоји између Србије и Русије а, колико знам, не постоји званичан захтев да Србија уведе санкције“, рекао је Боне.

Наводећи да зна да постоје додатни притисци на Београд да промени позицију, он истиче да је сада најважније да се Србија укључи и искористи утицај на све стране како би се омогућила свеобухватна истрага и приступ месту несреће у Украјини.

„Све чланице ЕУ имају своје националне интересе и националне политике и треба да буду слободне да их спроводе“, каже директор фондације блиске немачким владајућим демохришћанима.

Међутим, постоји хармонизација неких спољнополитичких циљева, а у контексту украјинске кризе, чланице ЕУ су, подсећа Боне, заузеле заједнички став да уведу неке санкције Русији.

„А кад Србија постане чланица ЕУ онда ће и она морати да се понаша у складу са тим, али наравно та позиција ће се договарати у Бриселу са осталим чланицама“, каже он.

До тада, међутим, има још времена, додаје он истичући да је за Србију сада важно да стратешки размисли како најбоље може да следи сопствени национални интерес уз истовремено боље усклађивање са статегијом ЕУ.

На питање како у Берлину гледају на однос Србије и Русије, Боне каже да су тамо свесни традиционално добрих односа Београда и Москве, као и да Немачка има такође специјалан однос са Русијом како политички, тако и економски.

Ипак, најављену предстојећу посету руског председника Београду, види као „прилику за Србију да покаже да може да учествује у решавању кризе“, можда не већ сутра, али да, како каже, Путину пренесе сугестију или коментар да ствари треба да се промене те да постоји потреба за отвореношћу, компромисом и сарадњом.

Сумирајући свој четворогодишњи мандат у Србији, Боне истиче две кључне ствари – то су Бриселски споразум и процес евроинтеграција Србије.

Започињање процеса нормализације Београда и Приштине описује као велико изненађење и „добар сигнал Западу“ уз напомену да “има још доста простора за хармонизацију односа”.

Када је реч о процесу евроинтеграција, Србија је, како каже, постигла импресиван напредак, српско друштво се отворило и грађани виде своју будућност у ЕУ.

Београд му, каже још, остаје у лепом сећању, а Србију ће памтити по пријатељима, лепој храни, природи, језику који је научио, отворености и топлини народа…

„И даље сам изненађен како су Срби позитивни. Упркос финансијским проблемима и даље умеју да уживају у животу, седе у кафићима, шетају, и то је позитивно. Ми Немци смо обично самокритични и често гледамо само негативну страну и то је нешто што ми можемо да научимо од Срба“, поручио је он.

Извор: Танјуг