pale zastavu euКада Шпанија претрпи огромну штету због неразумних потеза бриселске администрације, попут увођења санкција Русији, што је последично изазвало руске контрамере и пропадање воћа на Пиринејима, онда се Шпанци окупљају на трговима и ритуално пале заставе Европске уније, а то су учинили и пре неколико дана. Међутим, када „бриселски конобар“ испостави још много већи рачун Србији, онда Србин спремно вади новчаник да плати безобразно преувеличани рачун, и обично се не буни што је супа била хладна, а мува пливала у њој.

Дакле, рачун који Брисел испоставља Србији се не састоји само у бескрајном низу штетних и крајње понижавајућих услова, као што је на пример обавеза да потпише споразум о добросуседским односима са својом јужном покрајином, него је врхунац европске каприциозности достигнут ових дана, када је Петер Стано, портпарол европског комесара за проширење Штефана Филеа, изнео став Брисела да Европска унија очекује од земаља кандидата, а то значи и од Србије, да не искористи шансу која јој се пружа на руском тржишту. Иначе, то је и званичан став шефова дипломатија Европске уније, који су упозорили земље попут Србије да се ни у ком случају не усуде попуњавати рупе на руском тржишту, које су настале после руске забране за западне прехрамбене производе, јер ће у супротном сносити озбиљне последице.

Другим речима, то значи да ће онај фигуративни „бриселски конобар“ са почетка ове приче, да се разбесни ако Србија не буде хтела да плати пренадувани рачун за хладну супу са мувом, и штавише – да ће јој треснути тањир на главу, заједно са кнедлама и резанцима. О таквој појачаној нервози Брисела сведочи податак који је објављен у „Вечерњим новостима“, о томе да је Оскар Бенедикт, заменик шефа Делегације ЕУ у Србији, супротно свим правилима дипломатског бонтона и протокола, донео и предао демарш Европске уније, ни мање ни више, него насред градилишта у основној школи у Обреновцу, где је српски премијер Вучић мирно разгледао како тече обнова.

А у поменутом демаршу је било наведено да Србија мора ускладити своју спољну политику са спољнополитичким принципима Брисела, што значи да убудуће мора са гневом у очима гледати на свог традиционалног пријатеља и стратешког партнера Русију. Конкретно, од Београда се захтева да не развија економску сарадњу са Руском Федерацијом кроз појачани извоз на то тржиште, а у супротном је Брисел отворено запретио да ће забранити прелазак српских производа у Русију преко европских земаља. Ни то није све, него се листа европских претњи и уцена наставља чак и са упозорењем да би српским авионима могло бити забрањено да лете преко европског неба.

Па ипак, упркос свему наведеном, шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић је истовремено изјавила да ми желимо да постанемо чланица Европске уније, иако не можемо да прихватимо све оно што је њена заједничка спољна и безбедносна политика. Али како је сама на крају закључила – пре уласка у Европску унију мораћемо у потпуности да се сложимо са свим њеним захтевима, уз оцену да Србија нема алтернативу. Наравно, врло је дискутабилно да ли Србија заиста нема алтернативу. На пример, ако ништа друго, можда би за почетак требало да се конобару љубазно скрене пажња да супа није ни мало укусна. А уколико ни то не помогне, можда би требало размислити о томе да се промени ресторан.

Оставите коментар

Оставите коментар на Бриселски рачун за хладну супу (с мувом)

* Обавезна поља