Да ли неуставност статута значи и крај покрајинске владе

НОВИ САД – Реакције на одлуку Уставног суда Србије о неуставности бројних одредаба Статута АП Војводине, показују да се ни за милиметар нису померили ставови власти и опозиције. За владајућу коалицију у Војводини одлука Уставног суда је потпуно очекивана, јер јој је, како каже војвођански премијер Бојан Пајтић, претходила вишемесечна кампања притисака на судије Уставног суда. За опозицију је то сигнал да је покрајинској влади дошао крај.

„На том статуту су створили своју политику, правили друге одлуке, формирали цео један систем… И ја као правник и политичар сад немам дилему да је тај систем пао. Усаглашавање статута са уставом треба да уради нови сазив Скупштине Војводине, након ванредних покрајинских избора који су сада логичан след ствари”, каже за „Политику” Милош Вучевић, члан Савета за Војводину СНС-а.

Пајтић, међутим, тврди да не постоји никаква формална узрочно-последична веза између одлуке Уставног суда и ванредних покрајинских избора који се, како подсећа, не спроводе на основу статута, већ на основу одлуке о покрајинским изборима.

„Ово није дневнополитичко питање. Цена за поигравање овим темама је превисока за државу Србију и не очекујем да ће се ико усудити да изазове институционалну кризу и да нас толико искомпромитује у очима европске јавности и институција. Желим да похвалим онај део судија Уставног суда који није прихватио идеју да се цео статут прогласи неуставним и који није прихватио идеју да се то одмах учини и тиме у земљи изазове институционална криза”, нагласио је Пајтић на заједничкој конференцији за новинаре са председником Скупштине АП Војводине Иштваном Пастором.

Пајтић признаје да је могло бити много горе, јер су, како каже, били у ситуацији у којој вас кадија тужи, кадија вам суди. Војвођански премијер каже да одлука Уставног суда не може ни технички изазвати неку кризу покрајинске администрације, јер су углавном оспорене одредбе које се више не примењују зато што су оспорене у закону о надлежностима.

„Ми ништа срамотно нисмо учинили. Ми ништа лоше не чинимо земљи у којој живимо. Ми имамо једну перцепцију уставно-правних оквира које смо преточили у статут. То што се наша перцепција не подудара са перцепцијом Уставног суда, мислим да је на неки начин наша заједничка трагедија. Не могу замислити варијанту да нећемо бити довољно одлучни, да нећемо имати довољно интелектуалног потенцијала и капацитета да сагледамо одлуку Уставном суда, па макар она била на 140 страна, и да на сто ставимо предлог око којег је заједнички интерес да се договоримо. Ово није само војвођанско питање већ се ради о кохерентности правног система Србије”, објаснио је Пастор.

Слободан Самарџић, шеф посланика Демократске странке Србије, поздравио је одлуку Уставног суда, наводећи да се показало да је правда спора, али ипак правична. Он, међутим, како преноси Танјуг, сматра да нема места да се шест месеци пролонгира ступање на снагу одлуке суда, будући да је ДСС пре четири године поднео захтев за оцену уставности статута и Закона о надлежностима Војводине и да је прошло годину и по дана од како је Уставни суд ван снаге ставио 22 одредбе тог закона.

„На Влади Србије било је да припреми измене Закона о надлежностима и да он буде оквир за брзо припремање нацрта статута. Постојала је правна основа да се цео процес брже одвија”, рекао је Самарџић. Он је оценио да је тактика власти у Војводини била да се одуговлачи, али да је проблем што Влада Србије није учинила тај посао како би се цео процес брже одвијао и упитао зашто се одуговлачи када је реч о тако важном питању.

Иштван Пастор очекује да ће до краја следеће недеље добити писмену одлуку Уставног суда, како би по хитном поступку сазвао седницу скупштинског Одбора за уставно-правна питања. У рад ће, каже, бити укључени најбољи познаваоци уставно-правне материје.

Пастор: Крајње време да се мења устав

У владајућој коалицији у покрајини сматрају да је крајње време да се Устав Србије промени, јер је „кочница” даљег развоја земље.

„Ово је моменат када се то поново мора изговорити. Тачно знамо да је устав који је сада на снази донет са другачијом намером и да је само она била довољно важна да јој се покаже максимална пажња. Остала питања која су третирана у уставу у значајној су мери доживела судбину другоразредних. Из тог разлога мислимо да значајан део наших проблема проистиче из недовољне доречености, непрецизности оних одредаба које се односе на статус АПВ”, сматра Иштван Пастор.

Петров: Требало је статут у целини ставити ван снаге

Будући да образложење одлуке одлуке Уставног суда о Статуту Војводине још није објављено и не може да се оцењује, др Владан Петров, професор уставног права на Правном факултету Београдског универзитета, најпре указује да је добро што је Уставни суд, водећи очигледно рачуна и о усменом обећању председника суда на јавној расправи маја ове године, мериторно одлучио у овом предмету. Јер, не би било никаквог оправдања да је та одлука одложена за наредни период.

Указујући да барем људи из науке уставног права морају да помогну Уставном суду тако што ће и сами бити суздржани у погледу преурањеног коментарисања његових одлука и придавања тим одлукама значаја који је искључиво политичког карактера, др Петров подсећа да је његов став био радикалнији од овог израженог у одлуци Уставног суда.

„Сматрао сам да су кључне одредбе статута неуставне и да је требало ставити га ван снаге у целини. Кад су кључне одредбе оспореног правног акта неуставне поставља се питање чему опстанак читавог правног акта. С друге стране, нисам ни очекивао да ће Уставни суд прихватити такво моје становиште, које је, у извесном смислу, радикално, али и даље сматрам сасвим исправно. Очекивао сам компромисно поступање суда, и оно се огледа у томе што је надлежним органима дато време од шест месеци да неуставне одредбе усагласе са уставом”, истиче Петров.

Ипак, указује он, питање је да ли ће у року од шест месеци Скупштина АП Војводине и Народна скупштина Србије уопште моћи да изврше усаглашавање одредаба постојећег статута. Али, то је већ сфера политике. У сваком случају, по истеку овог рока одлагање више није могуће.

Извор: Политика