Да ли се Вучић окреће Западу?

Од руског напада на Украјину, реч „прекретница“ ушла је у моду. Да ли ће се и Србија суочити са суштинском преоријентацијом? За ДВ анализира дугогодишњи дописник немачке новинске агенције ДПА из Београда Томас Брај.

На Србију се традиционално гледа као на најближег савезника Русије у Европи. Та мала земља има одличне односе и са Кином, која је уз огромне кредите омогућила многе инфраструктурне пројекте, попут проширења мреже пруга и путева, као и електрана. Србија је притом кандидат за улазак у Европску унију.

Политика „седења на две столице“ у тој балканској земљи има дугу традицију. Бивши председник, а сада опозициони политичар Борис Тадић, водио је „спољну политику засновану на четири стуба“: поред Русије, Кине и Европске уније, за четвртог партнера изабране су САД. Та максима, често критикована као „политика клацкалице“, сада се отворено ближи крају. Србија очигледно мора да донесе коначну одлуку на којој страни жели да буде.

Пропаганда власти се мења

Таблоидни медији, који важе за својеврсни „мегафон власти“, до сада су пружали јасну слику: пријатељи су били Русија и Кина, зло је претило са Запада. Али ти медији под контролом власти прошле недеље направили су изненађујући заокрет.

„Светска политика преко наших леђа“, био је наслов у листу „Информер“. А „Курир“ је писао: „Голи интерес. Путин штити интересе Русије (…) а не обраћа пажњу на позицију Србије“. „Путин је заборавио Србе и Косово због свог рата“, био је наслов у „Блицу“, а „Телеграф“ је био још јаснији: „Путин забија нож у леђа Србима“.

Шта се десило? Путин је своје претензије на Крим и источну Украјину оправдао рекавши да је Запад одвојио Косово од српске државе и признао га по међународном праву. Тачније речено: ви сте одвојили Косово од Србије, ми исто то радимо са Кримом и источном Украјином. Или у преводу: Косово је исто толико независно, колико и области Украјине на које Русија полаже право.

Показатељи заокрета

После недавне посете Александру Вучићу, председнику Србије који о свему одлучује, амерички сенатори известили су да он намерава да промени политику своје земље у року од два месеца. Вучић је са своје стране најавио да ће се обратити нацији, али је то онда одложио за недељу дана, односно за петак 6. маја. Званично је речено да је потребно мало више времена за процену ситуације у Србији.

Последњих недеља појачан је притисак на Београд. Вашингтон и Брисел непрестано говоре да Србија, ако жели да припада ЕУ, мора да следи и спољнополитичку линију Уније. Из Европског парламента недавно су стигле жестоке критике на рачун кинеског наоружања за Србију: Београду уопште није потребан тај ракетни систем земља-ваздух, јер је географски окружен само земљама НАТО и ЕУ. Или можда постоје неки сасвим други планови, питали су се.

Коначно, огласио се и министар унутрашњих послова Александар Вулин, који се прославио као портпарол председника Вучића. Он се заложио за то да Србија прекине свако даље приближавање ЕУ и постане политички неутрална. Ту самоуверену неутралност, обрнуто пропорционалну економској моћи земље, потхрањује југословенска историја са фокусом на иначе не увек популарног оснивача комунистичке државе Јосипа Броза Тита и његов Покрет несврстаних.

Вучић жели да спречи слабљење своје доминантне позиције

Очигледно је да је шеф државе Вучић под великим притиском. Он сматра да је његов неприкосновени положај очигледно угрожен могућим друштвеним превратима у земљи. Необично је рецимо то што је недавно јавно зауставио предлог свог министра финансија Синише Малог, који је, упркос вишедневним демонстрацијама, намеравао да принуди продавце на пијацама да почну да користе фискалне касе.

Становништво Србије мора да се носи с огромним повећањем цена хране и горива. Вучић је, истовремено, једнократним дотацијама државе привукао на своју страну пре свега пензионере, који очекују да им он осигура њихов иначе веома скроман животни стандард.

Крајем прошле недеље, познати београдски лист „Новости“, увек на челу када је потребно бранити Вучића од Запада и његових наводних подлих намера, објавио је важан чланак у којем се наводи да притисак Запада „озбиљно угрожава српску привреду“. Према том хорор-сценарију, Брисел би наводно могао да обустави пружање финансијске помоћи, што би био крај будућих, али и досадашњих инвестиција. А могло би бити и много горе, процењује лист: крај безвизног путовања у ЕУ, које је могуће од 2009, а могло би да дође и до обустављања велике претприступне помоћи ЕУ из фондова ИПА, као и до укидања статуса кандидата за приступање Унији.

Теорија завере

„Новости“ тај сценарио класификују као део велике теорије завере: Запад, заједно са комшијама из Сарајева, Подгорице и Загреба, делује против председника Србије Вучића. И не само то: притисак на Србију је наставак уништавања „сваког облика државе“ – од Југославије, преко СРЈ (Србије и Црне Горе), до бомбардовања НАТО, а како би „део наше територије поклонили Албанцима“.

Чињенице су притом јасне: Србија је потпуно зависна од Запада. Европска унија је до сада дала четири милијарде евра развојне помоћи. Према подацима Београда, са ЕУ је повезано 24.000 српских компанија, у којима ради готово 900.000 људи. Две трећине извоза српских компанија отпада на земље ЕУ.

Критички оријентисани аналитичари из Србије процењују да Вучић неће ризиковати да се те чврсте везе прекину, јер би тако себе довео у опасност. Зато ће окренути леђа Русији и оријентисати се ка Западу јасније него икад.

Александар Вучић и Ана Брнабић на конференцији за медије у Влади Србије – Фото: Танјуг/Тања Валич

Бечки Курир – Вучићеви таблоиди мењају реторику према Москви

У тексту београдског новинара Андреја Ивањија за јавни сервис МДР наводи се да је српски председник Александар Вучић дуго замишљао спољну политику овако: „Док из братске Русије теку јефтини нафта и гас и Москва у УН брани српску политику према Косову, из Европске уније стижу финансијска помоћ и инвестиције.“

„К томе Србија купује јефтиније руско и кинеско оружје, српске снаге учествују у војним вежбама са Русијом и Белорусијом, као и са НАТО, и сви су срећни. Барем делује да тако то жели председник Вучић“, пише у тексту.

„Али, у Бриселу и Вашингтону тиме никад нису били срећни. Ту и тамо је било упозорења, али махом је толерисана игра несврстаности по угледу на Титову Југославију. И то је стварно функционисало читаву деценију. Све док Русија 24. фебруара није напала Украјину, изврнула свет наглавачке и помрсила Вучићеву рачуницу“, додаје МДР.

Наводи се да се Србија нашла између источног чекића и западног наковња. „Мора да се Вучић осећао као Гетеов Фауст: две душе у једним грудима, једна заљубљена у Путина, друга прагматично-западна, хтеле су да се раздвоје“, пише даље Ивањи.

Немачка шефица дипломатије Аналена Бербок је средином марта дошла у Београд, и Вучићу деловала као „женски Мефисто“, тражећи „читаву душу српског председника“, пише МДР.

„Кратко и јасно: Крајње је време да земља која тежи чланству у ЕУ без пардона осуди Владимира Путина заједно са европским партнерима. Сигурно су Вучић и Бербок водили непријатан разговор. Српски председник је извесно чезнуо за Ангелом Меркел, која је упадљиво показивала разумевање за пријатељство са Путином и за Вучићеву аутократску владавину“, наводи се у тексту.

Подсећа се да је Србија гласала за три резолуције УН којима се осуђује руски напад, али да је „Вучић хитно послао извињавајуће сигнале у правцу Москве: Србија је мала, а притисак је био превелики. Да, Србија осуђује повреду територијалног интегритета Украјине, али не, Србија се ни под којим околностима неће прикључити западним санкцијама против Русије“. И то је испрва задовољило Путина.

Ивањи у свом тексту наводи да су избори у Србији потом одржани у сенци рата у Украјини, те су три проруске опозиционе листе ушле у парламент, а Социјалисти су прошли боље него што су се надали.

„Српска напредна странка је постала жртва сопствене пропаганде коју су глајхшалтовани медији годинама ширили: тон је вазда био проруски и антизападни, јер Запад и НАТО су, како се говорило, бомбардовали Србију и отцепили Косово. Иза тог наратива стајало је нешто друго: Запад је критиковао Вучића због мањка медијских слобода и правне државе, па је популистички аутократа распаљивао антизападно расположење“, наводи МДР.

„Ако је Вучић у Аналени Бербок видео Мефиста, онда су му троје Американаца, који су га обишли претходне седмице, сигурно изгледали као три јахача апокалипсе“, пише даље о посети америчких сенатора Београду. „Кад се изостави дипломатско паковање, порука сенатора је гласила да ће Србија бити део демократског или недемократског света. Или сте са нама или сте против нас.“

У тексту се закључује: „Под притиском ЕУ и САД је Србија изгледа коначно стигла на раскрсницу. Јер, и из Москве полако стижу први изнервирани тонови.“

Бечки лист Курир примећује заокрет на страницама београдске булеварске штампе. Поновљено Путиново поређење случаја Косова и делова Украјине које би да отцепи проглашено је као „забијање ножа у леђа“ Србије.

„Одавно није тајна да су таблоиди најаче оружје пропагандне машинерије Александра Вучића“, пише аустријски Курир. „Преко њих је реизабрани председник Србије поручивао колеги Владимиру Путину да га неће остављати на цедилу ни у борби против (скоро) целог света. (…) Сада је изгледа окренут други лист.“

Извор: Дојче Веле