Дугови земаља БРИКС-а опасност по економију

ЛОНДОН – Дефицити буџета низа земаља са брзим економским растом, укључујући и чланице БРИКС, све брже расту и то је нова опасност за светску привреду, пише Економист.

Лист пише да је нагли раст буџетских дефицита у земљама са брзим економским успоном уследио услед успореног опоравка глобалне привреде и неизвесности која влада око даље примене стимулативног програма за америчку економију.

Успорен опоравак глобалне привреде директно поткопава тражњу робе која се масовно експортује из Кине, Индије и низа других брзо растућих привреда, а такође негативно утиче на цене енергетских сировина, наводи Економист.

Позивајући се на анализу стручњака ММФ, гласило британске пословне елите наводи да буџетски дефицит Индије у текућој фискалној години вероватно неће бити мањи од 8,5 одсто вредности оствареног БДП-а, док ће у Кини „скочити“ на око 10 одсто.

Бразил и Русија, међутим, још увек држе властите буџетске трошкове у „разумним границама“, од један до три одсто, али није искључено, ако се цене нафте и других виталних производа масовније „срозају“, да се и стање у буџетима те две чланице БРИКС (Брaзил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) осетније погорша.

Страховања шта ће бити са глобалном привредном након престанка стимулативног програма америчког Феда, директно су утицала на бекство капитала из Индије, што је изазвало пад стопе привредног раста у тој земљи и раст буџетског дефицита, објашњава Економист.

Лист тврди и да је у последње две до три године забележен тренд раста производних трошкова у Бразилу и Кини, што је снизило конкурентност и темпо привредног раста тих земаља.

Према оцени Економиста, све чланице групације БРИКС су решиле да успоренију привредну експанзију превазиђу рецептом који већ годинама примењују САД и друге најразвијеније западне земље – снажном буџетском потрошњом и стимулисањем економског раста, што неминовно и брзо доводи до великих мањкова у буџету.

Таква политика експанзије коштала је САД, Велику Британију и неке друге чланице групе седам најразвијенијих западних земаља великог раста буџетског дефицита који је, например, у Великој Британији након колапса глобалне економије у 2008. нарастао на око 12 одсто, а до истог нивоа је увећан и у Сједињеним државама.

САД ће, међутим, ове године успети, како се предвиђа, да снизе буџетски дефицит на четири одсто, а осетније смањење буџетске потрошње планирано је и у Великој Британији.

Економисти ММФ упозоравају да је одлука америчке централне банке да још неке време задржи стимулативни програм, у оквиру кога се откупљују обевезнице владе САД и хипотекарне хартије две највеће домаће компаније за промет тих хартија, у месечној вредности од 85 милијарди долара, добра прилика „за предах“ који би земље са високим дефицитима буџета требало да искористе максимално.

ММФ саветује да све земље, које сада „муче“ буџетски мањкови, крену брзо и одлучно у озбиљно кресање трошкова. Према процени стручњака Фонда, најразвијеније економије би, ако тако буду поступиле, могле потпуно да избалансирају своје буџете, не узимајући у обзир обавезе које проистичу од доспелих исплата на суверене дугове, до 2018. године.

У анализи ММФ се не даје општа оцена, кад је реч о временском периоду у коме је могуће очекивати уравнотежење буџета у мање развијеним економијама, али је сигурно да и те земље морају што пре кренути у процес резања трошкова, укључујући и смањење разних стимулативних програма и давања.

Извор: Танјуг