Две деценије од злочиначке акције „Бљесак“

Данас је годишњица војно-полицијске акције Хрватске на западну Славонију под кодним називом „Бљесак“. У вишедневном нападу хрватских оружаних снага на зону под заштитом Уједињених нација – Сектор запад, убијена су и нестала 283 лица српске националности и почињени страшни злочини над цивилним становништвом. Протерано је око 15 хиљада Срба. О размјери злочина сведочи ексхумација у Медарима, где су хрватски војници убијали и српску дјецу.

Операција „Бљесак“ хрватске војске и специјалне полиције почела је 1. маја 1995. као наставак војне операције под кодним називом „Откос 10″ из децембра 1991. када је са подручја Подравске Слатине, Славонске Пожеге, Грубишног Поља, Дарувара и већег дела пакрачке општине протерано српско становништво.
Изговор за „Бљесак“ било је успостављање контроле Хрватске над аутопутем Загреб – Окучани – Липовац, али стварна жеља хрватског руководства било је етничко чишћење Срба са простора западне Славоније, што је први пут показано и током протеривања Срба из Славонске Пожеге.

За акцију „Бљесак“, Хрватска се припремала од децембра 1994. године. У зону су константно стизале јединице војске и специјалне полиције које су чекале моменат напада. У планираном инциденту, 28. априла 1995. године један Хрват на бензинској пумпи код Нове Градишке, ножем је убио Србина из Окучана. Након тога, Срби окучанског краја блокирали су аутопут. То је био повод за напад Хрватске.

Операција је почела 1. маја 1995. године у 5 часова и 30 минута. Зону под заштитом УН – а напало је око 7200 хрватских војника и полицајаца, уз подршку оклопно-механизованих јединица, артиљерије и авијације. Западну Славонију је бранио бројчано и технички знатно слабији 18. корпус Српске војске Крајине са око двије до три хиљаде припадника. Простор за напредовање хрватским снагама на правцу Новска – Окучани створили су припадници јорданског батаљона, који су пребегли на хрватску страну.

Последице хрватске акције, посебно по српске цивиле биле су стравичне. Више десетина Срба убијено је у заседи код Прашника, између Окучана и Старе Градишке,у рано јутро 2. маја. На избегличе колоне дејствовала је и хрватска авијација. Они који су остали, убијени су на зверски начин. О томе сведочи и случај ексумираних Срба из Медара. Другог дана операције заузети су Окучани.

На северу, западно од Липика и Пакраца, на подручју које није било под првим ударом, остале су снаге 51. лаке бригаде Српске Војске Крајине, која је наставила борбу. На превару, односно уз помоћ аргентинског батаљона, 4. маја предаје се и ова бригада. У анализама пада западне Славоније најчешћи су аргументи како је ово подручје, површине око 500 квадратних километара било тешко одбранити без помоћи. Чини се да ни власти Републике Српске Крајине нису претјерано бринуле за овај простор, иако је његовим заузимањем Хрватска, баш аутопутем, добила могућност брзог пребацивања снага за „Олују“. Изостала је и помоћ Војске РС, али и дејство артиљерије из Републике Српске које је у домету имало хрватске главне снаге које су наступале аутопутем према Окучанима. Власти у Србији такође су индиферентно гледале на судбину западне Славоније, што потврђује и податак да је 1. маја главни дневник србијанске телевизије вијест о нападу објавио тек у 18. минути.

СНП – за злочине током „Бљеска“ нико није одговарао

Пре тачно две деценије, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге, у само једном дану, етнички су „почистиле“ од Срба Западну Славонију, део тадашње Републике Српске Крајине, територије под заштитом снага Уједињених нација, а за тај масовни злочин, ни до данас, нико није одговарао – саопштила је Српска народна партија (СНП).

Главне полуге хрватских власти поново држе они који не признају ужасне злочине над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу што их је починила „Независна Држава Хрватска“, нити ове које је, у „Бљеску“ и „Олуји“, поновила Туђманова самостална држава, чији континуитет црпи данашња чланица Европске уније Република Хрватска.

„Бљесак“ се, пре две деценије, догађао, на жалост, уз упадљиво ћутање и игнорисање ондашње власти у Србији – зато СНП захтева од садашњих српских правосудних органа да, макар они, процесуирају одговорне за злочин ентничког чишћења над крајишким Србима, кад то већ одбијају да учине Хрватска као чланица ЕУ и Хашки суд.

Уз недвосмислену подршку појединих западних земаља, чак 16.000 припадника хрватске војске и полиције, напало је четири пута слабије српске снаге, из правца Пакраца и Јасеновца, ушло у „тампон зону“ коју је требало да штите припадници јорданских „Плавих шлемова“ и, за само 36 сати, протерало 15.000 Срба, а у избегличкој колони која је засипана авионским бомбама и топовским пројектилима, убијено је 283 српских цивила, међу њима и 57 жена и деветоро деце. После тога, чак 30.000 Срба из тих крајева заувек је напустило своје домове.

За операцију „Бљесак“ која ће бити претходница „Олује“, три месеца касније, за овај удружени злочиначки подухват који је за циљ имао присилно и трајно протеривање српског народа из Крајине, пред Хашким трибуналом није одговарао нико од хрватских државних и војних заповедника, већ је, парадоксално, председник РСК Милан Мартић осуђен на 35 година робије! – подсећа СНП.

Две деценије од протериваља 30.000 српских цивила

Данас се навршава 20 година од офанзиве хрватских снага на подручје западне Славоније које је до тада било у саставу Републике Српске Крајине.

Током дводневне операције Бљесак, која је почела 1. маја 1995. године око пет сати ујутро артиљеријским нападом на Пакрац, хрватска војска преузела је контролу над западном Славонијом.

У акцији Бљесак страдао је велики број српских цивила, а око 30.000 њих је напустило то подручје.

Према извештају Хрватског хелсиншког одбора за људска права (ХХО), који је представљен 24. јула 2003, у акцији Бљесак припадници хрватске војске убили су укупно 83 српска цивила. Од тог броја, њих 30 убијено је у нападима на избегличке колоне, а 53 особе су убијене у својим кућама.

Према подацима Документационо-информативног центра Веритас из априла 2003, првих дана маја 1995. убијено је или нестало 283 Срба из западне Славоније.

Дан по отпочињању акције Бљесак бивши председник РСК Милан Мартић наредио је ракетирање Загреба које је трајало два дана, због чега је касније оптужен пред Хашким судом и осуђен на 35 година затвора. Снаге бивше РСК испалиле су на град 23 пројектила и тада је погинуло шест људи, а 176 особа је рањено.

Због ратних злочина почињених у акцији Бљесак и Олуја Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана (преминуо 1999).

У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су бившег начелника ГС Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција Медачки џеп, Бљесак и Олуја.

Хашки истражитељи су, такође, саслушали више осумњичених хрватских официра, али против њих нису подигнуте оптужнице.

У јулу 2005. Тужилаштво је примило пријаву против генерала Младена Круљца, због ратног злочина у западној Славонији у време операције Бљесак. Та пријава прослеђена је и надлежном тужилаштву у Славонском Броду, али против њега никада није подигнута оптужница.

Месец дана касније тадашњи председник Хрватске Стјепан Месић унапредио је Круљца у чин генерал-пуковника.

У јулу 2010. на месном гробљу у селу Медари у близини Нове Градишке у западној Славонији, ексхумирано је 28 тела, међу њима и деце, из заједничке гробнице настале током акције Бљесак. У мају 2011. ексхумирано је 48 Срба убијених и тој акцији на месном гробљу у селу Врбољани, а годину дана касније у општини Новска још 28 тела.

Према саопштењу Документационо-информативног центра Веритас из новембра 2011. у Загребу је идентификовано 14 посмртних остатака Срба који су погинули у тој акцији хрватске војске и полиције.

Комисија за нестала лица Владе Србије је саопштила, у јулу прошле године, да су из регистрованих гробница на територији Републике Хрватске, у периоду 2001. до 2013. ексхумирани посмртни остаци 1.035 жртава српске националности страдалих у акцијама хрватске војске и полиције „Бљесак“ и „Олуја“.

У мају 2013. Тужилаштво за ратне злочине Србије је саопштило да тесно сарађује са Тужилаштвом Хрватске на расветљавању убиства 21 српског цивила првог дана акције „Бљесак“.

У Цркви светог Марка у 11 сат Удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује парастос поводом 20 година од страдања Срба у акцији хрватске војске „Бљесак“.

Председник Коалиције удружења избеглица и заменик председника Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта присуствоваће сутра у Градишки обележавању 20 година страдања и прогона Срба из западне Славоније током хрватске акције „Бљесак“ 1995. године.

Како је саопштила Коалиција удружења избеглица, обележавање почиње у 9.30 служењем парастоса за страдале Србе из западне Славоније у цркви Покрова Пресвете Богородице.

Након парастоса, предвиђено је полагање венаца испред цркве на спомен-плочу погинулим Србима из западне Славоније и обраћање Миодрага Линте.

У знак сећања на погинуле сународнике предвиђена је традиционална шетња до средине моста и спуштање цвећа и венаца у Саву.

Сећање на страдање и прогон Срба из западне Славоније у акцији „Бљесак“ организују Удружење протераних Срба из западне Славоније и општина Градишка.

Извор: Танјуг, СНП, РТС