Екселенција и ја

Следим се скоро од пријатне језе, када видим како у кабинету супруга супруге председника Србије, пажљиво студирају моје савете које немилице, а бесплатно, шиљем Томиславу Николићу поводом његове намере да стане на реп нашем канцелару, потканцелару и осталим Немцима намерним да нам, пре укрцаја Србије у бриселски влак (мислим, ако, неким чудом, до такве шансе икада дођемо…), отфикаре Косово и Метохију.

Мним да су правилно разумели и оно прошлонедељно са Русијом, Цариградом и „белим царем са Истока који ће поново доћи“. Закључујем да се Његова екселенција озбиљно позабавила и косметским јадом, што сам му, такође, совјетовао – све се човек, има томе две недеље најмање, пресамитио од косовских рана непреболних, и то, баш сада, када му је самозвани Уставни суд изашао у сусрет и, управо се на Председников захтев, (пр)огласио ненадлежним крстећи Бриселски споразум „политичком одлуком“, иако Срби на Косову најбоље знају које све правне и животне последице уживају од тог Дачићевог парафа…

Једино се Екселенција и ја, као два последња Мохиканца на Дивљем западу, пардон, истоку, још слажемо у томе да „правно обавезујући споразум“ или „нормализација односа“ с Косовом, било једно или друго да је на крају нашег европског пута, води у исти понор – признање да је Косово посебна држава! Чак нас је, судећи по подигнутом кажипрстићу и претњици типа „уздржите се од запаљивих изјава“, напустио и Институцијин бивши правни саветник, сада канцеларев опуномоћеник за КиМ, Марко Ђурић Ледени, знате, онај што му у си-вију пише да је по професији унук и праунук двојице знаменитих Пашића. Само ми једно није јасно – зашто Институцији нико (могао би, на пример, октроисани Оливер Антић) не растолмачи шта је синовац Тарабић мислио под оним: „Настаће мрзија у народу. Али ће затим доћи човек из народа који ће умирити народ и, тек после свих чуда и покора, настаће славно време. Србија ће бити већа него што је икад била: где је српска кућа биће српско.“

На кога ли је мислио Креманац? Не верујем да је циљао на садашњег потканцелара, иако он насрће на Екселенцијин мандат. Није, белћим, ни на кума Шешеља. Надамо се, и Екселенција и ја, да Милош Тарабић није имао у виду ни „нашу (а вашу) Мају“. Ону што се стално тужи кроткој парламентарној већини како је страшна опозиција кињи и малтретира, виче на њу и прети јој, а она јадна, шта ће, куд ће, све онако крхка и бојажљива, укида директан пренос, е да се грађани Мионице и Лучана не би узрујавали оним силеџијом Борком Стефановићем, једнако као што су се, у време те исте изборне тишине, уживо одушевљавали златоустим нашим канцеларом и његовом „пресицом“…

Није, уверени смо обојица, мислио ни на Стефановић спин-доктора Небојшу, надриаутора мисли из немисли: „Неки су кроз кампању против премијера хтели да постигну ефекат да је дозвољено изрећи било какву лаж о премијеру, а да он не сме да се брани?!“

Не бригајте, није, Екселенцијо, ваша препрека у трци на 110 метара с препонама „за срце Србије“ ни Јоханес Хан, ни овај Вилхелм. Ја мислим да је то онај што стално нешто кука, а хвали се да није кукавица. Онај што је објавио „рат корупцији, шпекулацији, пљачки, црној берзи, народним изјелицама и државним штеточинама“; онај што хоће да „уведе нову организацију која искључује лични ћар и шићар, претпоставља ред и правичност“, да „у земљу уведе велику школу дисциплине и рада за заједницу“; онај што се види као председник владе народног спаса. Опет ћорак из Вашег кабинета, Екселенцијо: тај „осумњичени“ се не зове генерал Милан Недић, иако говори његовим језиком из 1942.

Извор: Данас