Грчка на раскршћу

АТИНА – Премијер Грчке Алексис Ципрас поручио је данас хиљадама својих присталица окупљених у Атини да на референдуму у недељу заокруже „не“, да би „достојанствено живели у Европи“.

АФП је проценио да се на Тргу Синтагма, испред зграде Парламета, окупило 25.000 премијерових присталица, а Ројтерс да их је било најмање 50.000.

Ципрас је одбацио упозорења лидера ЕУ да би „не“ на референдуму значило излазак Грчке из еврозоне.

„У недељу не одлучујемо само о томе да ли ћемо остати у Европи – одлучујемо о томе да у Европи живимо достојанствено“, рекао је Ципрас.

„Позивам вас да кажете „не“ ултиматумима и окренете леђа онима који ће вас терорисати“, додао је грчки премијер.

„Шта год да се деси у понедељак, биће то победа демократије“, поручио је Ципрас истичући да је Грчка спремна да „узме ствар у своје руке“.

У Атини у току два скупа – за и против кредиторске понуде на недељном референдуму

Око 15. 000 људи окупило се вечерас у центру Атине, противника кредиторске понуде за наставак финансијске помоћи Грчкој на недељном референдуму, док се на контра-митингу окупило 12.000 људи, саопштила је атинска полиција а преносе светске агенције.

 

На тргу Синтагма код грчког парламента налазе се присталице референдумског „не“, навела је полиција и додала да демонстранти и даље стижу.

Са њима је и премијер Алексис Ципрас који је рекао а ће грчко „Не“ на референдуму у недељу, 5. јула представљати избор „достојанственог живота у Европи“.

Он је затражио од Грка да поносно кажу „не“ ултиматумима и онима који тероришу грчки народ.

Мање од једног километра од тог скупа, око 12.000 људи се налази на митингу за референдумско „да“, односно за кредиторске предлоге и наставак преговора с повериоцима о наставку новчане помоћи земљи, којој прете банкрот и излазак из еврозоне.

Непосредно пред почетак оба скупа избили су сукоби између групе младих и полиције код трга Синтагма.

Полиција је одмах реаговала и растерала ту групу младих како би скуп био одржан

Атина: 25.000 људи на скупу „не“, 20.000 на скупу „за“

АТИНА – Два ривалска скупа у центру Атине окупили су око 25.000 противника програма међународних кредитора за спас Грчке и око 20.000 оних који ће на предстојећем референдуму у недељу гласати за те мере.

Окупљенима на скупу подршке гласу „не“, на тргу Синтагма испред парламента, касније ће се обратити грчки премијер Алексис Ципрас, пренела је агенција АФП.

Демонстранти који подржавају програм кредитора, који су се окупили испред стадиона „Панатинаикоса“, само 800 метара удаљеном од трга Синтагма, узвикују проевропске слогане, упозоравајући да би после референдума Грчка могла да напусти еврозону.

Атина: Сукоби полиције и противника споразума са кредиторима, бачене и шок бомбе; Демонстранти опустошили радњу и поделили храну

Неколико десетина антивладиних демонстраната данас је провалило у једну продавницу у предграђу Атине, опустошило је и поделило храну грађанима, објавили су данас грчки медији.

 

До инцидента је дошло у предграђу Виронас, у источној Атини, кад је око 30 демонстраната ушло у продавницу, узело храну са полица, а затим у радњи и око ње побацало памфлете. Полиција наводи да у инциденту нико није повређен.

Грчка полиција сукобила се са демонстрантима на скупу у центру Атине, где су се окупили противници споразума са међународним кредиторима, а у једном тренутку су полицајци бацили и шок бомбе, објавили су грчки медији.

 

Са полицијом се на тргу Синтагма сукобило неколико десетина демонстраната, који су углавном били обучени у црно и носили су кациге, али су се сукоби убрзо смирили, пренео је Ројтерс.

Са друге стране, британски лист „Гардијан“ доводи у питање да ли је на тргу Синтагма заиста било сукоба полиције и анархиста, позивајући се на извештаје људи са лица места, који на друштвеним мрежама објављују да се скуп одвија мирно.

Два дана пред референдум на којем Грци треба да се изјасне о предлогу страних поверилаца за извлачење земље из финансијских недаћа, данас ће се у Атини у исто време, на одвојеним протестима, окупити они који су за позитиван одговор и они који намеравају да у недељу заокруже „не“, како препоручује грчка влада.

Скупови два противничка табора биће одржани вечерас, 800 метара један од другог у центру грчке престонице – присталице позитивног одговора окупиће се на некадашњем стадиону Панатенаикоса, док ће се они који се залажу за „не“ окупити на тргу Синтагма испред парламента, где ће им се обратити Ципрас.

 

Тиме ће се привести крају петодневне ривалске кампање пред једно од најзначајнијих гласања у модерној историји Грчке, при чему многи Грци још не знају како ће гласати.

Грчки премијер Алексис Ципрас обећао је забринутим гласачима да ће у року од 48 сати после референдума бити постигнут споразум.

„Људи не треба да брину јер ћемо имати споразум 48 сати након референдума. Или споразум који неће бити одржив ако људи гласају са „да“, или, ако људи гласају са „не“, у понедељак ћу бити у Бриселу да потпишем споразум“, рекао је Ципрас синоћ на грчкој телевизији АНТ1, преноси „ЕУ Обсервер“.

Варуфакис: Оно што раде са Грчком има име – тероризам

БЕРЛИН- Грчки министар финансија Јанис Варуфакис изјавио је да очекује споразум са међународним кредиторима у понедељак, без обзира на исход референдума у Грчкој дан раније.

„Очекујем да ћемо имати споразум у понедељак. И он неће зависити од тога да ли већина гласа „да“ или „не“ на рефрендуму“, рекао је Варуфакис за немачки лист „Франкфуртер алемајне сонтагсцајтунг“.

„Не слушајте оне који кажу да је понуда склоњена са стола – наравно да је она и даље тамо, јер то је оно што они желе“, казао је Варуфакис, а пренео Ројтерс.

Грчки министар финансија је, такође, критиковао свог немачког колегу Волфганга Шојблеа.

„Господин Шојбле је јасно ставио до знања 2012. да би више волео „Грегзит“ (излазак Грчке из еврозоне)“, додао је Варуфакис.

Грчка ће се сутра изјашњавати о прихватању или одбијању услова међународних кредитора, а премијер Алексис Ципрас позвао је грађане да заокруже „не“ у циљу постизања бољег споразума.

Ципрас је рекао да су кредитори дали „боље понуде“ онда када је саопштено да ће бити одржан референдум.

(Танјуг)

„Оно што кредитори раде са Грчком има име – тероризам“

МАДРИД – Грчки министар финансија Јанис Варуфакис оптужио је грчке кредиторе за „тероризам“, дан уочи референдума на којима ће се грађани Грчке изјашњавати о предлозима поверилаца за решавање дужничке кризе.

„Оно што раде са Грчком има име – тероризам“, рекао је Варуфакис за шпански дневник „Мундо“ (Ел Мундо).

„Оно што Брисел и Тројка желе данас је да победи „да“, како би могли да понижавају Грке“, казао је грчки министар финансија а преноси АФП.

АТИНА – Грчки министар финансија Јанис Варуфакис одбацио је данас писање „Фајненшел тајмса“, према коме ће штедиште у Грчкој остати без 30 одсто својих штедних улога како би се спасиле банке, назвавши га „злобним гласинама“.

Тврдње „Фајненшел тајмса“, написао је Варуфакис на Твитеру, „злобне су гласине које је јутрос оповргао и председник Удружења грчких банака“.

Јанис Варуфакис, фајнеПрема писању британског листа који се позива на анонимне банкаре и пословне људе, Грци који на банковним рачунима имају више од 8.000 евра, могли би остати без 30 одсто свог новца који би се затим искористио за стабилизовање финансијског сектора.

Већина грчких банака затворена је од понедељка до следећег уторка у оквиру акције контроле капитала.

Грци у недељу излазе на референдум о новим мера које међународни кредитори Европска унија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд траже у замену за пакет помоћи Грчкој.

Катимерини – Два одговора а четри сценарија

Два могућа одговора на сутрашњем референдуму у Грчкој – о прихватању или одбијању споразума државе с повериоцима, воде у четири могућа сценарија, пише данас у анализи на сајту конзервативног атинског дневника „Катимерини“.

„Да“ на референдуму води ка споразуму с повериоцима и бржој нормализацији привреде Грчке, док „Не“ води ка испадању Грчке из зоне евра, а можда и из Европске уније.

У оба случаја, пут којим ће Грчка кренути већ од понедељка „одлучујуће зависи“ и од „брзе промене састава владе, без губљења времена на нове изборе, а зависи и од толеранције кредитора“.

Нови кључни датум је сада 20. јул, када Грчка треба да Централној европској банци исплати 3,5 милијарде евра за грчке државне обвезнице које је та банка раније купила од ње. Међутим, грчка држава нема новца за то, те, да не би банкротирала код Централне европске банке, мора да постигне споразум с повериоцима до тада, пише лист.

1. „ДА“ УЗ ИЗБЕГАВАЊЕ БАНКРОТА

Први од четири могућа сценарија је „Да“ на сутрашњем референдуму, уз избегавање банкрота, тако што би влада одмах почела преговоре с повериоцима и пре 20. јула добила нов зајам којим би исплатила јулску рату Централној европској банци. Али, ;за то је потребна „брза промена у саставу владе“, указује лист.

Нови споразум, ако би био постигнут у том случају, обухватио би нормализацију ликвидности привреде Грчке убацивањем 25 милијарди евра – колико износе краткорочне домаће обавезе државе, банке би се поново отвориле и почела би да им, као и раније, стиже помоћ Централне европске банке за очување дневне ликвидности.

Уз то би Међународни монетарни фонд могао с Грчком у року од накнадних месец дана – што предвиђа његов статут, постићи споразум о исплати јунске рате дуга коју је Грчка пропустила да плати.

По том најповољнијем сценарију, привреда Грчке би се нормализовала за шест до 12 месеци, пише лист.

2. „ДА“ УЗ БАНКРОТ

Други сценарио је „Да“ на сутрашњем референдуму, али уз банкрот грчке државе према ММФ-у и Централној европској банци, ако не постигне споразум с повериоцима до 20. јула.

У том случају би Европски фонд за стабилност морао да одлучи да ли ће Грчкој сместа дати већ предвиђени зајам од 130,9 милијарди евра, а и пред приватним кредиторима Грчке – комерцијалним банкама би била одлука о томе да ли ће јој дати нове зајмове.

Уз то би била нужна докапитализација грчких банака, уз „шишање“ улога у банкама и ограничење располагања улозима на две године, као у ранијем случају Кипра.

По том, другом сценарију, привреда Грчке би се нормализовала за 18 до 24 месеца, пише лист.

3. „НЕ“ УЗ ОРГАНИЗОВАНИ БАНКРОТ

Трећи сценарио је „Не“ на сутрашњем референдуму уз „организовани банкрот“, тако што би влада одбила да плати дугове, али би сместа почела преговоре с повериоцима о отпису дела дуга.

Иако би и у том случају грчка држава банкротирала према ММФ-у и Централној европској банци, ипак би Европски фонд за стабилност морао да одлучи да ли ће Грчкој сместа дати већ предвиђени зајам, док је врло вероватно да би бар поједини приватни кредитори Грчке – комерцијалне банке, захтевали да им она сместа исплати сав дуг.

4. „НЕ“ УЗ НЕКОНТРОЛИСАНИ БАНКРОТ

Четврти сценарио је „Не“ на референдуму уз „неконтролисани банкрот“, тако што би пропала могућност преговора владе с повериоцима који би „Не“ грчких гласача протумачили као глас за излазак Грчке из зоне евра и захтевали наплату свих њених дугова Европској централној банци, ММФ-у и Европском фонду за стабилност.

У том, најгорем случају, Грчка не би имала приступ међународни финансијским иституцијама, пословни и кредитни аранжмани са установама ван Грчке не би више важили, грчке банке би сместа биле проглашене неликвидним, те више не би уживале ни помоћ Европске централне банке за дневну ликвидност, а та банка би чак могла да захтева да јој се врати помоћ коју им је до сада исплатила.

У том случају грчке банке би до капитала могле да дођу само пленидбом улога својих штедиша.

Влада Грчке би, ако се оствари тај четврти сценарио, морала да размотри напуштање и зоне евра и ЕУ за шта би била потребна дуготрајна процедура током које би Грчка била изолована, пише лист.

Промена валуте

Подједнако дуготрајна процедура, упозорава „Катимерини“ на крају анализе, била би и промена валуте – поновно увођење драхме, и Грчка би бар једно време користила две валуте: драхму за домаће потребе, а евро за плаћања у иностранству.

По том, најгорем сценарију, домаћа тражња би се срушила, инфлација скоковито расла, нова драхма би сместа девалвирала, привреда би пропадала и „Грчка би отишла из Европе“, закључује „Катимерини“.

Гуардијан – Европска елита жели промену режима у Грчкој

ЛОНДОН – Европска елита жели промену режима у Грчкој и није јој довољно да Сириза само поклекне, пише данас у ауторском тексту британски „Гардијан“.

Уредник „Гардијана“ Сеумас Милне у коментару наводи да је „изван сваке сумње“ да немачка канцеларка Ангела Меркел и тројка коју чине међународни кредитори жели да уклони изабрану владу у Атини.

„Они желе промену режима. Наравно, не војном силом, овом операцијом управљају Берлин и Брисел, а не Вашингтон“, пише британски лист.

Све што су учинили протеклих седмица у вези са администрацијом левичарске Сиризе, изабране да прекине политику штедње, чини се осмишљеним да подели или дискредитује владу грчког премијера Алексиса Ципраса, наводи „Гардијан“.

Аутор као пример таквог покушаја наводи понуду Ципраса „која је изгледала као скоро потпуно прихватање пакета мера штедње о коме је за недељу заказао референдум“, али је Меркел одбацила могућност разговора, све док се не види резултат гласања.

„Назнака искреног компромиса нема. Циљ је очигледно да се Ципрасова влада понизи и у току су припреме за њену привремену замену администрацијом која ће бити послушнија“, наводи „Гардијан“.

Према најоптимистичнијем сценарију, из докумената ММФ-а, мере штедње у Грчкој трајаће бар до 2030, наводи британски лист.

„Уколико успеју да Ципраса свргну са места премијера, онда би се мање деструктиван пакет могао понудити неком послушнијем грчком лидеру који ће га заменити“, наводи „Гардијан“.

Зато је ЕЦБ одлучила да укине хитно финансирање грчких банака након што је Ципрас расписао референдум о мерама штедње, што је резултирало затварањем банака и контролом капитала, сматра „Гардијан“.

Британски лист наводи да је, по расписивању референдума, „један европски лидер за другим упозоравао Грке да се не обазиру на владу и гласају ‘за’, јер ће у супротном бити избачени из еврозоне, са драстичним последицама“.

Страх Берлина и Брисела лежи у томе да ће грађани земаља попут Шпаније и Португала, који су поднели највећи терет штедње у еврозони, желети да се и њима дугови отпишу и да се политика штедње прекине, наводи „Гардијан“.

„Они то називају ‘моралним ризиком’. Али то нема никакве везе са моралом, већ је искључива последица дисфункционалне монетарне уније, једног деструктивног неолибералног економског модела наметнутог споразумом и политике штедње која се спроводи како би се осигурао профит корпорација“, пише „Гардијан“.

Према писању „Гардијана“, права опасност за Европу је заправо то да, уколико Сириза попусти или се распадне, та пропаст изазове пад популарности покрета попут Подемоса у Шпанији, што би онда оставило брисани простор за десничарске популисте.

„У сваком случају, било који договор Грчке и Европе којим дуг не би био отписан, а штедња окончана – само ће одложити кризу. Ако Сиризина влада преживи, мораће да промени правац. Њена судбина и њен хаотични сукоб са владарима еврозоне обликоваће будућност Европе“, закључује „Гардијан“.

---

Извор: Агенције