Известилац Европског парламента за Косово, Виола фон Крамон, критиковала је данас одлуку ЕУ да не помогне Црној Гори у отплати задужења према Кини, које износи милијарду долара. Фон Крамон је позвала ЕУ да „два пута размисли” о могућој „стратешки лошој одлуци” и упозорила да Кина, на рачун дугова, може „преузети највећи део црногорске обале”.

„Корумпирани лидери као што је Мило Ђукановић експлоатисали су државу годинама. Сада нова власт мора да реши финансијске дугове. ЕУ је већ једном направила грешку у Грчкој и Кина је преузела луку Пиреј. Сада се то може догодити са већим делом црногорске обале”, написала је Фон Крамон на Твитеру, јавља Танјуг.

Из Европске комисије су пре два дана, а поводом захтева Подгорице за помоћ Брисела у отплаћивању кинеског зајма од милијарду долара, поручили да „неће отплаћивати дугове Црне Горе”.

Наглашено је да због оваквих финансијских потеза Подгорице, постоји ризик од макроекономксог дисбаланса и дужничког односа Црне Горе према Кини.

Црна Гора: Дужничка клопка се затвара

Европска унија неће помоћи Подгорици да врати кинески кредит од милијарду евра који стиже на наплату. Тиме Црна Гора постаје прва европска жртва „кинеске дужничке дипломатије“, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг.

„Милијарду евра кредита је много новца. Посебно када земља има годишњи БДП од четири милијарде“, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ) о дужничкој клопци која се затвара око Црне Горе.

Званична Подгорица је сада тражила помоћ Брисела како би отплатила кредит који је претходна власт 2014. године узела од Кине за деоницу ауто-пута. У Бриселу су саопштили да не финансирају кредите трећих држава, али да могу да понуде повољне кредите за друге деонице друма.

Црногорска дужничка криза (Илустрација) – Фото извор Б-92

Аутопут од Бара до границе са Србијом требало би да има 177 километара. Према Међународном монетарном фонду, већ део од Подгорице до Колашина кошта милијарду евра, а остало би могло да буде још скупље.

Према писању франкфуртског листа, корона је „урушила“ економију мале балканске државе које зависи од туризма. За ову годину Светска банка очекује три одсто раста.

Средином године долазе на наплату прве рате кредита кинеске Ексим банке са каматом од два одсто. „Изгледа да је у виду Црне Горе једна европска држава постала жртва кинеске дужничке дипломатије која настаје око Новог пута свиле“, пише ФАЗ.

„То није изненађење“, каже Себастијан Хорн, истраживач Института за светску привреду на Универзитету у немачком Килу. „Ауто-пут који је финансирала и градила Кина од почетка је имао нереалну процену исплативости и премашивао је способност земље да се задужи“, додаје Хорн за ФАЗ.

Овај стручњак подсећа да је низ земаља претходних месеци потражио финансијску подршку у међународним организацијама због дугова према Кини. Међу њима су Еквадор, Кенија, Етиопија и Пакистан.

Марио Холцнер, шеф бечког труста мозгова WIIW који се баци источном Европом, подсећа да је Кина као залог резервисала себи црногорско земљиште, уколико кредит не буде враћен. „Европска унија наравно има могућност да дугорочно веже Црну Гору за себе уколико финансијски подржи земљу“, преноси ФАЗ Холцнерове речи.


Извор: Дојче веле, Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Хоће ли Кина преузети део црногорске обале на име дуга?

* Обавезна поља