Хрватска нема доказа о геноцидним намерама Србије

ХАГ – У наставку расправе пред Међународним судом правде по узајамним тужбама за геноцид Србије и Хрватске данас је члан српског правног тима Вилијем Шабас истакао да Хрватска нема ниједан једини доказ којим се може поткрепити њена тврдња за геноцидне намере Србије, али да то није случај када је у питању хрватски тадашњи држвни и војни врх.

Указујући на праксу Хашког трибунала, као специјализованом суду за ратне злочине на простору бивше Југославије, Шабас је подсетио да нико од Срба није ни оптужен за геноцид у Хрватској.

С друге стране, бивши председник Хрватске Фрањо Туђман је умро пре подизања оптужнице у Хагу, па се такав закључак не може односити и на њега имајући у виду његове забележене изјаве о истребљењу Срба из Хрватске.

Он је током једночасовонг говора пред 17 судија МСП-а показао да не постоје докази о криминалним плановима Србије против хрватског становништва, већ да Хрватска представља суду изјаве опозициог лидера као што је Војислав Шешељ и минорног политичара тог времена Милана Парошког.

Насупрот томе Шабас је подсетио на изјаве против српског становништва у транскрипту са састанка на Брионима, где је председник Хрватске Туђман са војним врхом спремао операцију Олуја“ усмерену на геноцид над Србима у Крајини.

Неколико дана касније опрација је уследила…

Канадски професор је указао да не може бити озбиљног поређења између изјава на Брионима у 1995 – како Хрватска замишља да уништи српско становништво из Крајине, као и релативно штурим примедбама које Хрватска приписује Србији.

Београдски адвокат Новак Лукић говорио је пред 17 судија Међународног суда правде о улози ЈНА у последњим данима СФРЈ, тврдећи да Србија није имала никаву контролу над ЈНА.

Такође је устврдио да су бесмислена поређења која даје хрватска између ЈНА и касније Војске Југославије формиране након формирања СРЈ.

Цитирао је део из књиге генерала Вељка Кадијевића да су Слободан Милошевић и Борислав Јовић, као званичници Србије, преузели контролу над ЈНА тек 6. јануара 1992, кад су он (Кадијевић) као и Стипе Месић и Анте Марковић напустили савезне органе.

„ЈНА није деловала у Хрватској по претходно дизајнираном плану Велике Србије. То је ван сваке сумње“, нагласио је Ликић.

Према његовим речима она је штитила делове становништва који је подржавао СФРЈ и био у опасности оних који су хтели да се Федерација распусти кроз конфликт.

Ти акти ЈНА су, како је навео, били понекад у корелацији са интересима српског руководства, али никада по наредби, налогу, под контролом или било ком виду зависности.

На почетку сукоба , поступајући у складу са налозима свог команданта – Председништва СФРЈ, ЈНА је одиграла улогу неутралног миротворца, што је у случају Мркшић и други и случај Мартић закључило и претресно веће хашког трибунала.

Преподневна сесија завршена је излагањем члана српског тима Душана Игњатовића који је образложио недостатак одговорности Републике Србије за злочине које су у Хрватској чиниле паравојне формације, а подсетио и на напоре Србије да се пред Хашким трибуналом процесуирају сви одговорни за почињене злочине.

Игњатовић је истакао да тврдња Хрватске да је ЈНА имала контролу над свим војним операцијама оружаних формација у САО Крајини мора да буде одбачена јер није поткрепљена никаквим доказима нити се заснива на чињеницама.

Поред ЈНА други учесници конфликта били су и оружане формације Крајине, укључујући МУП Крајине, добровољачке јединице (парамилитарне) и ТО Српске јединице, указао је Игњатовић и детаљно анализирао везе сваке од њих са ЈНА.

У поподневном делу заседања шеф правног тима Србије Саша Обрадовић ће представити српску противтужбу поднету суду 4. јануара 2010. након чега ће се суду обратити и остали чланови правног тима.

Он је у понедељак у уводном излагању одговорио на хрватске оптужбе и оспорио кредибилитет доказа које је Хрватска представила суду.

Обрадовић је подсетио је да од самог почетка спора, хрватска тужба против Србије поднета суду у време НАТО бомбардовања изгледа цинично, јер су Срби жртве геноцида у Хрватској од 1991. до 1995. године, иако је и доста Хрвата пропатило током конфликта, изразивши том приликом и жаљење за све жртве.

Усмена расправа, која је почела 3. марта излагањем хрватског правног тима, биће закључена 1. априла, пошто ће од 20. марта уследити друга рудна презентовања аргумената суду оба правна тима.

То је завршница спора који је почео још 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије.

Хрватска, предвођена тадашњим председником Фрањом Туђманом, је 2. јула 1999. године покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године.

Србија је одговорила контратужбом 2010. која се заснива на истом чињеничном и правном основу на коме је поднета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

Расправом председава председник МСП-а судија из Словачке Петар Томка.

Усменој расправи, претходила је дугогодишња писана расправа која се одвијала путем подношења писаних поднесака суду, као што су: тужба, одговор на тужбу, конратужба, одговор на њу, а све уз обимну документацију на више десетина хиљада страница.

Извор: Танјуг