cvijetin-milivojevicЗбиља, све више, као што написах у уратку „Референдум – то сам ја!“, разумем Канцелара техничког и целе Србије, што се, уместо да прионе на васпостављање владе, одао саслушавању грађана у форми исповеди, с тим што, за сада, избегава давање нафоре и црвеног вина, причести за опрост грехова

Нас грађана индивидуално, а тако и колективно. А причињених, претпостављам, њему. Искрено, није лако донети тако тешке одлуке типа хоће ли доктор Стефановић и надаље носити пендрек или, можда, војничко жезло, да ли ће се докторка Михајловићка, после енергетике, саобраћаја, инфраструктуре итд. окушати и у просвети или, што да не, култури, спорту; а доктора Малог прекомандовати на доктор-Стефановићево место, пошто већ има искуства с истом, мислим, али комуналном… Или помирити, ни по бабу ни по стричевима, захтеве председника Руске Федерације, на једној, и помоћнице америчког државног секретара на другој страни, који су тренутни ниво разговора нашег техничког Канцелара. И томе слично.

Ови, пак (Пак?), што имају опипљиве шансе за уфур у Канцеларев победнички воз без возног реда, ћуте као заливени и у црну земљу погледују, све да, макар несвесним чињењем или нечињењем, нечим, не дао Бог, Канцелара не би разједили. Онај Што Чека Тај и Дочека, све са Палмом му, изгрицка нокте „гледајући у пасуљ“ није ли Канцеларев недолазак на гладијаторско песничење у Кончареву неки лош, скривен знак. Пајтићеве, опет, муче истополни бракови, Чедомирове (не)узвраћена љубав са напредњачке стране, Санду сумња да је Бошко „вара“ са Мандатарем, а Војводу – још од издаје син(ов)а Брут(ов)а – питање јесу ли мандати власништво странке или посланика / одборника…?

Наш „деус еx мацхина“ одговоре на ова и налик питања решава, иначе, у високом проценту: за само 14 сати, од укупно 86, одагнао је муке чак 35 срећника међу оних 5.000 који су чекали испред Немањине – и то све у једном дану. МВП, што би се рекло…

Али, мени, цепидлаки очигледно, баш нашао да падне на памет Адам Смит у препеву (не знам откуд баш њега?) Канцеларевог омиљеног Вебера: „Свој ручак ми не очекујемо од благонаклоности месара, пекара или сељака, него од њиховог осврта на сопствену корист; ми се не обраћамо њиховој љубави према ближњем, него њиховој себичности, и никада им не говоримо о својим потребама, него стално само о њиховој користи.“

Те зато, спреман да, у супротном, ако не добијем одговор, упаднем у Ничеов нихилизам – питам: Под један, ко је Његовој екселенцији (који је поверио мандат за састав владе техничком Канцелару) дао мандат да обмањује грађане Србије како се „Вучић понаша потпуно у складу са Уставом“ док му тај исти Мандатар не одговара на кроки крокија платформе о Косову и Метохији близу 430 дана; зашто није донет уставни закон о АП КиМ јер је чак и Екселенцијин УС (тзв. Уставни суд) којим директно и противуставно командују Екселенција и Канцеларева влада блаблатрућао о томе да неке владине уредбе проистекле из Бриселских споразума морају да се ускладе са важећим Уставом Републике Србије?

И, под два, докле ћемо, упркос ставу официјелног Лондона, да „Не дамо Блера“ и да, као зјеницу ока свога, чувамо све припадајуће последице које је проузроковао његов „саветнички“ ангажман у Београду – ваљда, до последњег Србина и грађанина Србије?

Ах, да, Ничеов нихилизам: веровање у безвредност… када спознајемо да се збивањем ништа не проузрокује и ништа се не постиже… освешћавање о дугом расипању снаге, мучење због „узалудности“, стид пред самим собом као да је човек сувише дуго варао самог себе…


Извор: Данас

Оставите коментар

Оставите коментар на Исповедник наш насушни

* Обавезна поља