Извињење Трибунала

МИ, Хашки трибунал, познатији под именом „Међународни трибунал за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије након 1991“, а који се сада водимо као „Механизам за међународне кривичне судове“, доносимо овај посебни извињавајући документ као допуну пресуди изреченој у протеклој недељи.

– Ослобођеном, који је (како после пресуде ствари стоје) у притвору без основа провео 11 година, 8 месеци и 20 дана. Пошто ниједним законом није предвиђена одштета за овако нешто, ослобођеном се унапред извињавамо што ћемо бити приморани да пошаљемо рачун за трошкове смештаја и исхране – јер нас оваква законодавна ситуација заправо претвара у неку врсту недобровољног хотела са не пуним, него баш препуним пансионом.

– Оптужници, коју смо мењали 6 пута у периоду од 2003. до 2008. године, у покушају да се саберемо по питању тога за шта је окривљени заправо крив, а што последично служи томе да се саберемо и по питању тога за шта се троши наш буџет, који за (садашњих) 424 запослених и ресто трошкова у периоду за 2014-2015. годину износи сто осамдесет милиона долара. Кад се саберемо.

– Политичким партијама у Србији, којима смо мало пореметили план и садржај изборне кампање: левима зато што би сад требало да престану да нас хвале; деснима зато што би сад требало да престану да нас куде; а овима у средини зато што сад морају да смишљају како да им се не одлију гласачи, поведени носталгијом према ономе што су напустили док су се одвајали од свог оригиналног вође.

– Зрнима пасуља, преврнутим шољицама од кафе и кристалним куглама, коришћеним ових дана од стране политичких аналитичара и експерата, који утемељено процењују хоће ли или неће СРС ући у парламент.

– Термину „прошлост“, коме смо пресудом и њеним подсећањем на прошлост из деведесетих поново вратили старо значење. А таман је лепо почело да се прима у бирачком телу како је „прошлост“ којој се не треба враћати у ствари оно што се догађало између Петог октобра и избора садашњег председника Србије. О истом трошку се извињавамо и свима онима који у предизборне сврхе тврде да се „боре против повратка у прошлост“, јер се сад не зна баш јасно на коју се то прошлост мисли.

– Радовану Караџићу, коме после наше прошлонедељне пресуде вероватно сад тек није јасно зашто је он добио баш 40 година или Биљана Плавшић баш 11, те колико ће да добије Ратко Младић, а узевши у обзир све што се у протеклих месец дана десило.

– Анти Готовини, Насеру Орићу и Рамушу Харадинају, који ће – свако у свом национално хиперосвешћеном окружењу – морати да објашњавају да су њихове ослобађајуће пресуде доказивале више невиности но што ова последња ослобађајућа пресуда доказује.

– Статистичкој националној распрострањености осуђених, чији досадашњи проценти овом пресудом нису промењени, а који по питању у потпуности процесираних у овом тренутку износе: Срби 65%, Хрвати 24%, Бошњаци 5%, Албанци 3%, Македонци 2%.

– Регионалним лидерима и њиховим саветницима, који морају да ментално и морано жонглирају смишљајући разлоге шта би могло бити штетно у томе то што је ослобођени суштински припомогао независности њихових земаља, те шта би – са њихове тачке гледишта – могло бити неправедно у томе што је он за малопре поменуту помоћ ослобођен.

– Флоренс Артман, коју нисмо ослободили по свим тачкама оптужнице, већ смо је пустили из затвора због доброг владања. Извињавамо се и што се још церекамо по том питању.

И на крају, извињавамо се и читаоцима овог извињења – без обзира на њихово идеолошко уверење, националну припадност или степен оштећености што реториком што праксом деведесетих – а због тога што се поново нервирају читајући ове редове.

С поштовањем

и извињењем,

ММКС

Извор: Вечерње Новости