Кад копилот постане масовни убица

ФРАНКФУРТ – Авион „Џерманвингса” у којем је пре три дана погинуло 150 путника и чланова посаде срушио се јер је копилот Андреас Лубиц, како се чини, „намерно оборио летелицу”, саопштио је јуче француски тужилац Брис Робен након испитивања садржаја црне кутије. Француски тужилац и немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезијер потврдили су јуче да нема индиција да је двадесетосмогодишњи копилот немачке националности повезан са неком терористичком организацијом.

„Нема елемената који указују да је ово био терористички чин”, рекао је тужилац из Марсеја који води истрагу, одбијајући да акције копилота назове самоубиством.

На јучерашњој конференцији за новинаре, Робен је детаљно описао шта се чује на снимку гласова који су последњих 30 минута лета забележени у кокпиту авиона „ербас А-320” нискобуџетне компаније „Џерманвингс”, чија мајка-компанија је немачки авио-гигант „Луфтханза”. Како је рекао тужилац, првих 20 минута комуникација између капетана, копилота и контроле лета била је сасвим нормална. Потом је капетан Патрик Зонденхајмер напустио кокпит како би отишао у тоалет.Међутим,после није могао да се врати у пилотску кабину.

„На снимку се чује прво благо куцање (на врата кокпита), потом све јаче и јаче”, рекао је тужилац објашњавајући да копилот намерно није дозволио улазак пилота. „Не, ово није незгода”.

Док је пилот покушавао да развали врата и уђе у кокпит, копилот је тих десет минута до фаталног удара ћутао и сасвим смирено дисао. Према речима тужиоца, на снимку се чује како Лубиц нормално дише што указује да је био свестан све време.

„Није изустио ни једну једину реч. Била је апсолутна тишина у кокпиту тих последњих десет минута лета”, рекао је тужилац. „Његово дисање је било нормално. Преко интерком система, чули су се вапаји пилота да га пусти унутра. Могли смо да чујемо плач путника у минутима пре него што се авион срушио”.

Андреас Лубиц (Фото АП)

Робен је искључио  могућност грешке, истакавши да је копилот дао команду за спуштање авиона а да је избор висине летења могао само он намерно да одреди. Шведска компанија која је специјализована за праћење авио саобраћаја синоћ је потврдила да су у авиону пре пада ручно промењене инсрукције аутопилоту са лета на висини од 38.000 стопа на висину од само 96 стопа.

У САД правила налажу да у кокпиту увек морају да буду најмање две особе, али европски прописи то не захтевају од компанија. Ипак, јуче су британски „Изиџет” и норвешки „Норвеџијан ер шатл” саопштили да ће од данас у својим авионима примењивати ово правило из америчке авијације. А канадска влада одлучила је јуче да уведе обавезу за све авио-компаније у земљи да морају да имају по две особе у кокпиту. Мера ступа на снагу одмах.

Стручњаци за авио-саобраћај објашњавају да је од терористичког напада 11. септембра 2001. у пилотску кабину могуће ући само ако то изнутра дозволи пилот. Додуше, врата кокпита је могуће отворити и ако неко од летачког особља с друге стране укуца шифру, али само ако пилот у међувремену не онемогући улазак и са укуцаном шифром.

Иако је шокирана немачка јавност у први мах била помало сумњичава према открићима француских истражитеља, истинитост француских налаза јуче је потврдио и генерални директор „Луфтханзе” Карстен Шпор.

„Остали смо без текста. Ја могу само поновити да смо шокирани и да не можемо да замислимо да је ово могло да се догоди”, рекао је на конференцији за новинаре у Келну Шпор и додао да је Лубиц прошао сва медицинска испитивања и да је у био у потпуности способан за летење. „Ми као послодавци ове младе особе немамо претпоставке зашто је то урадио”.

Док су јуче породице жртава стизале у Француску, а истражне екипе на неприступачном терену настојале да идентификују погинуле, пажња медија углавном је била усмерена на откривање детаља живота копилота, који потиче из градића Монтабаур, из немачке покрајине Рајнланд Пфалц. Према речима Петера Рикера, који је својевремено у локалном летачком клубу учио Лубица летењу, он је био тих и пријатељски настројен млади човек.

„Видео сам га последњи пут прошле јесени када је обнављао пилотску дозволу. Био је срећан што има посао у `Џерманвингсу` и ишло му је добро”, рекао је Рикер.

Лубиц је досад имао 630 сати лета, при чему је 2013. од Савезне управе за ваздухопловство добио признање за изузетне летачке вештине. Део обуке завршио је и у САД а у бази америчке Савезне управе за цивилну авијацију забележно је да је испунио високе стандарде ове агенције.

Саговорник Н-ТВ који је познавао Лубица јуче је рекао да је он био „млад, уздржан, а не као неки лудаци које можеш да сретнеш у бављењу летењем”, док су поједини саговорници истицали да се бавио спортом и да је између 2010. и 2013. трчао „Луфтханзин” полумаратон у Франкфурту. Многи од њих „не верују да је он могао да уради тако нешто”.

Спасиоци извлаче тела страдалих (Фото АП)

Међутим, синоћ су немачки медији све више спекулисали да се Лубиц лечио од депресије. Немачки дневник „Франкфуртер алгемајне цајтунг” цитирао је мајку једне Лубицове школске другарице, која је рекла да се Лубиц поверио њеном детету да је за време школовања потпуно (психички) „сагорео”. Додуше, ова саговорница истиче да је њена кћерка срела Лубица последњи пут пред Божић, када је, како је рекла, деловао нормално.

Да су и надлежни у „Луфтханзи” знали за Лубицове проблеме, сведочи и то да је директор компаније потврдио да је Лубиц 2009. на шест месеци прекинуо обуку и истакао да би истрага и тиме требало да се бави. Новинар „Шпигла” тврди да је Лубиц тада одсуствовао јер је психички „сагорео”. Међутим, према немачком закону, компанијама је забрањено да добију информације о историју болести запослених, тако да је могуће да је Лубиц послодавцима дао неко друго образложење за привремени прекид обуке.

Анре Гујон: Дрвосеча и чобанин видели пад ербаса

– Авион је управо пао ту, ударио је у планину – рекао нам је уплашени комшија тог јутра, само неколико минута после експлозије, показујући руком на Алпе који се подижу практично одмах иза града. Сви смо били у шоку, пратили смо вести на телевизији, спасилачке екипе одмах су из Гренобла кренуле да претражују терен”, прича за „Политику” Арно Гујон, председник француске хуманитарне организације „Солидарност за Косово”, описујући трагедију у којој је приликом удара „eрбаса 320” немачке компаније „Џерманвингс” у алпске планине пре три дана погинуло 150 особа.

Гујон, који иначе живи у Србији, последњих дана борави у родном Греноблу, удаљеном стотинак километара од места на којем се десила трагедија. У телефонском разговору за наш лист описао нам је детаље који су претходили несрећи.

– Чим се изгубио контакт са немачким авионом, у 10.35 часова, полетео је војни млазни авион „мираж 3” из базе у Марсељу како би пресрео летелицу. Taква је процедура, јер је примећено да путнички авион пада, а нико се није јављао из летелице контроли летења. Војни пилот је први приметио остатке „ербаса”. Врх планине у који је ваздухоплов ударио висок је око 3.500 метара, а чим је потврђено да је дошло до трагедије, тамо је упућен хеликоптер са спасиоцима. Војну летелицу која је претраживала небо видели су житељи Гренобла, а авион немачке компаније непосредно пре пада уочила су само два Француза – чобанин на оближњој планини и дрвосеча који је секао дрва у близини – прича Гујон.

Гренобл, у којем је наш саговорник тренутно у посети родитељима, налази се, каже, „три брда” од места удеса и многи житељи су прискочили у помоћ, али нажалост нису имали кога да спасу.

– Прва вест која је до нас стигла одмах после несреће била је да нема преживелих. Потрага за деловима авиона и унесрећенима је изузетно тешка због неприступачности терена. Одлично познајем тај део Алпа, ту сам често планинарио и скијао се: делови тог предела су потпуно непроходни, а литице су прекривене камењем које се труни и помера при најмањем додиру. Одрони и лавине су ту чести и то отежава потрагу, баш као и јак ветар који је дувао у уторак и среду – каже наш саговорник.

Током јучерашњег преподнева пронађени су посмртни остаци неких од жртава несреће, али тек после ДНК анализе биће идентификовани и предати породицама.

– Над Греноблом непрестано лете хеликоптери, јер само помоћу њих може да се стигне до литица на којима су остаци „ербаса”. Ходање по терену је немогуће због одрона, па се хеликоптерима надлеће цела регија и када се угледају остаци, летелица се примакне колико сме, а затим се спасиоци спуштају уз помоћ жице и прикупљају остатке. Све што се нађе ставља се у џакове и на посебним даскама спушта до места где хеликоптер може да се приближи како би их преузео. Жандарми који претражују место несреће прикупљају и ствари погинулих који ће после провере у посебној лабораторији такође бити дате породицама – истиче Гујон.

На месту несреће налазе се само државне спасилачке екипе, а улазак у село Seуnes les Alpes, удаљено десетак километара од места трагедије, дозвољен је искључиво државним органима, породицама жртава и новинарским екипама, објашњава наш саговорник. Породице страдалих су ту већ три дана и остаће све док се не пронађу посмртни остаци њихових најближих, а мештани су им обезбедили смештај и храну.

– Претрага терена се наставља, практично почиње са изласком Сунца и траје до вечерњих часова, односно док се види, јер није безбедно да хеликоптери лете ноћу. Зато када падне мрак потрага се обуставља, а пет жандарма остају на терену и обезбеђују га током ноћи – прича Арно Гујон.

Извор: Политика