Катастрофални економски показатељи за први квартал

БЕОГРАД – Реални пад бруто домаћег производа (БДП) Србије у првом кварталу 2015. године износио је 1,9 одсто, у поређењу са исти периодом прошле године, објавио је данас Републички завод за статистику (РЗС).

Како се наводи у саопштењу, то је „флеш процена“ кварталног БДП-а у сталним ценама.

Обрачун кварталног БДП за прво тромесечје 2015. године, који је детаљнији и који се изводи на нижим нивоима агрегирања методом дефлације, биће објављен 29. маја 2015. године.

Пад индустријске производње

Индустријска производња у Србији у марту је била мања за 0,2 одсто него у истом месецу лани, а у односу на прошлогодишњи просек већа је за 8,6 одсто, саопштио је данас Републички завод за статистику.

Индустријска производња у периоду јануар-март, у поређењу са истим периодом 2014, била је мања за 2,0 одсто.

Посматрано по секторима, у односу на март 2014, Рударство је забележило пад од 16,3 одсто, Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација пад од 10,8 одсто, док је у сектору Прерађивачка индустрија раст био 5,4 одсто.

Према подацима статистике, посматрано по наменским групама дошло је до пада у производњи трајних производа за широку потрошњу (11,3 одсто) и енергије (8,4 одсто).

Раст је забележен у производњи интермедијарних производа, осим енергије (2,0 одсто), нетрајних производа за широку потрошњу (4,8 одсто), и капиталних производа (12,8 одсто).

Обим индустријске производње у марту 2015. године бележи пад у 16 области у односу на исти лањски месец , чије је учешће у структури индустријске производње 54 одсто, а раст у 13 области, које у структури индустријске производње имају удео од 46 одсто.

Највећи утицај на пад индустријске производње имали су: Производња електричне енергије, Експлоатација угља, Штампање и умножавање аудио и видео записа, Експлоатација руда метала и Производња пића.

Према десезонираном индексу, индустријска производња у марту је била већа него у претходном месецу за 2,0 одсто, а прерађивачка индустрија за 2,5 одсто.

У односу на просек из 2014, индустријска производња је у марту ове године, према десезонираном индексу, остварила раст од 3,9 одсто, а прерађивачка раст од 6,1 одсто.

Трговински дефицит већи за 18 одсто

БЕОГРАД – Спољнотрговински дефицит Србије у прва три месеца 2015. био је 1,1 милијарду евра, што је за 18 одсто више него у истом периоду прошле године, објавио је данас Републицки завод за статистику (РЗС).

Како се наводи, извоз робе од јануара до марта имао је вредност од 2,77 милијарди евра, што је повећање од 5,2 одсто, док је увоз био око 3,87 милијарди евра или за 8,5 одсто већи него у истом периоду 2014. године.

Истиче се да је покривеност увоза извозом у прва три месеца 2015. године била 71,7 одсто и да је мања од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 73,9 одсто.

Спољнотрговински дефицит Србије у периоду јануар-март изражен у доларима био је 1,24 милијарде долара, што је смањење од три одсто у поређењу са истим периодом претходне године.

Извезено је робе у вредности од 3,12 милијарди долара, што чини пад од 13,5 одсто, а увезено је робе у вредности од 4,36 милијарди долара, што је 10,8 одсто мање него у првом кварталу 2014. године.

Пад извоза и увоза, као и укупне спољнотрговинске размене, изражено у доларима, резултат је јачања те валуте према динару и евру.

У извозу, главни спољнотрговински партнери Србије били су Италија (618 милиона долара), Немачка (383 милиона долара), Босна и Херцеговина (254 милиона долара), Румунија (214 милона долара) и Руска Федерација (150 милиона долара).

У увозу, главни спољнотрговински партнери били су Немачка са 509 милиона долара, Руска Федерација (484 милиона долара), Италија (458 милиона долара), Кина (385 милиона) и Пољска (208 милиона долара).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,7 одсто укупне размене.

Други по важности партнер су земље ЦЕФТА, с којима Србија има суфицит у размени од 344,5 милиона долара у прва три месеца ове године, углавном на основу извоза пољопривредних производа. Извоз Србије износио је 516,7 милиона долара, а увоз 172,2 милиона долара.

Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је с бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом, а истиче се и суфицит са Италијом, Румунијом и САД.

Највећи дефицит јавља се у трговини с Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса). Следи дефицит с Пољском (увоз делова за моторна возила), Немачком, Мађарском, Турском, Швајцарском и Белгијом.

Републички завод за статистику Србије подсећа да не располаже подацима за Регион Косово и Метохија.

Према подацима РЗС, у марту је извезено робе за милијарду и 84 милиона евра, што је повећање од 5,6 одсто у поређену са истим месецом 2014, а увоз је износио милијарду и 539 милиона евра, што је раст од 13,1 одсто.

Извор: Бета, Танјуг