Кога је шокирао Шокенхоф

Да ли је Шокенхоф и овог пута шокирао Београд?

Према мирним саопштењима после званичних сусрета, није: разговори су се кретали у очекиваном распону, од Бриселског споразума до реформи.

Према саопштењима које су издали опозициони политичари, јесте. Саша Радуловић тврди су се Немци сагласили с њим да „превелика концентрација моћи у рукама једног човека урушава институције и владавину права” (мисли ваљда на премијера Вучића).

Бојан Пајтић наводи да је на састанку са њим изражена „забринутост због чињенице да Србија не испуњава своје међународне обавезе у уговореним роковима” (није, додуше, прецизирао о којим је обавезама реч).

„Блиц” из „поузданих извора” сазнаје да је Шокенхоф шокирао српске посланике поручивши да ће Србија ући у ЕУ када Косово уђе у УН, али признаје да ништа слично није речено приликом разговора са Александром Вучићем.

Високи функционер владајуће Хришћанско-демократске странке (ЦДУ) Андреас Шокенхоф, спољнополитички саветник ЦДУ Ханс Јоаким Фаленски и њихове колеге (у кулоарима српског Министарства спољних послова интерно их зову „делегацијом смрти”) нису пре одласка из Београда одржали конференцију за штампу. Зато сада свако може, у складу са својим интересима, да тумачи шта су стварне поруке људи који се овде посматрају као емисари Ангеле Меркел.

Од ње смо пак научили како изгледа обраћање без чувених „дипломатских рукавица” – јер је, за разлику од већине западних званичника који најчешће дају само изјаве, она пристала да одговара на питања новинара када је у августу 2011. боравила у Београду.

Тада је без увијања рекла шта се од нас очекује на путу Србије ка Европској унији, означивши крах званичне политике „и Косово и ЕУ”.

Тиме је потврдила оно што се раније могло незванично чути у дипломатским круговима, али и јасно и гласно од неких чланова Бундестага, a што је званични Београд увек релативизовао тврдњом да то никада нису чули од представника немачке владе.

Због тога, од посете Ангеле Меркел, они који увек траже додатна тумачења иза званичних саопштења имају добар аргумент у прилог својој сумњичавости.

Овог пута допунско појашњење стигло је од представника немачког цивилног сектора. Хенри Боне, директор Фондације „Конрад Аденауер” у Београду, који је присуствовао разговорима немачких посланика са саговорницима у Београду, тврди за Танјуг да је порука немачких парламентараца током посете Србији била да преговори Србије са ЕУ неће почети док се не спроведе Бриселски споразум и да Србија неће постати чланица ЕУ док Косово не постане равноправан члан УН.

Осим тога, Шокенхоф и Фаленски су поручили да Немачка наставља да подржава реформе и процес интеграција, али да инсистира да Србија уради свој „домаћи задатак”. „Седам очекивања које је Шокенхоф представио 2012. године и даље важе и Србија мора да их испуни”, навео је Боне.

Поводом различитих тумачења, шеф српског тима за преговоре о придруживању Европској унији Тања Мишчевић тврди да су неосновани наводи неких медија да Немачка блокира усвајање извештаја о скрининзима док Београд не испуни услове везане за процес нормализације односа са Приштином и не расветли паљење немачке амбасаде.

„Немачка је међу првим државама које су прихватиле извештаје скрининга”, истакла је она.
Објашњавајући различите погледе власти и опозиције на сусрете са страним представницима, дугогодишњи дипломата Душан Лазић каже да су они природни до одређене мере и да до одређене мере имају смисла јер су повезани са погледима на унутрашњу ситуацију у нашој земљи и са легитимном политичком борбом.

Он не искључује ни могућност да страни представници некада на нешто стављају нагласак у разговору са званичницима, а нешто што можда нису хтели да кажу у том разговору – напомену опозицији.

„Постоји једна стална тежња која је нарочито битна када је реч о власти, али и о опозицији – да се ’навлаче’ ставови иностраних партнера на нашу воденицу како би се показало да су (власт или опозиција) у праву када оцењују те разговоре. Међутим, ту је клизав терен јер често у некој незграпности наших интерпретација ми пређемо ту црту коректног објашњава па говоримо не оно што је стварно, него оно што бисмо желели да буде”, истиче Лазић.

Можда треба подсетити како се недавно „оклизнуо” председник Томислав Николић. Из његовог кабинета су у мају, после сусрета са шефом словачке дипломатије Мирославом Лајчаком, саопштили да се гост из Словачке сагласио са председником Србије, који је претходно рекао да БиХ не може да постане функционална држава. Кабинет је очигледно био недовољно прецизан.

Због тога је амбасада Словачке у БиХ морала да умирује тамошњу јавност саопштењем свог Министарства спољних и европских послова, у којем је наведено да су нетачне информације да се Лајчак сложио са таквом оценом, уз наводе да су „поједини медији изнели искривљене информације”.

Овакве „исправке” саопштења после званичних сусрета, истиче наш извор из дипломатских кругова, нису честе. Реагује се само ако је заиста велика неистина у питању или нешто што би могло штетити односима две земље или спољној политици једне или друге земље.

„Иначе, није данас уобичајено да се на сваку ствар реагује, јер би то значило вођење сталне полемике с јавним мњењем, с медијима. А то није добро јер се онда стиче утисак да нема слободе медија или да се они покушавају контролисати или цензурисати. То не воли ни држава у којој се посета остварила ни држава из које су посетиоци дошли”, указује наш извор.

Душан Лазић пак указује да је паметније држати се увек званичних изјава у међународним односима. И у случају седам немачких услова није добро ако се одвајамо од оригиналног текста, мада се и то понекад мора ради стварања повољније атмосфере у земљи, што треба свакој власти.

Ипак, не сме да се пређе једна граница коректности и власт и опозиција би то морали коректно да интерпретирају.

Извор: Политика