Лазански vs Шабић – Ако прође, прође

Мислио сам да је мој претходни одговор уваженом поверенику господину Родољубу Шабићу крај наше пријатељске полемике на овим страницама, али ме је он својим новим наставком „саге о миговима” вратио у свет филма „Маратонци трче почасни круг”.

Господин Шабић је прво сасвим нестручно покушао да упореди моје објављивање података да авиони типа „орао” и „г-4” немају радар, па зато и не могу да врше улогу пресретача у ваздушном простору, с подацима које је агенцији Бета одбило да пружи Министарство одбране. То да авиони „орао” и „г-4” немају радар јесте јавни податак у свим домаћим и страним публикацијама о тим авионима, податак стар 40, односно, 33 године.Какве везе има тај, пре 40 година објављени податак, са временом које авиони „миг-29” сада проводе у борбеном дежурству, и колико је пилота обучено за летење на тим авионима?

Фамозни интервју, на који се позвао повереник Шабић, јесте из 2006. године и у њему нема ни речи о подацима које је тражила Бета. Класичан адвокатски штос, ако прође, прође.

И коначно да би доказао како су подаци које је тражила Бета „нормални”, повереник Шабић цитира изјаву заменика команданта авијације из 2008. после пада „миг-29” са бројем 18105, у којој се каже: „да је тај авион ремонтован и да је распоређен у 204. авио-базу 25.5.2008. године, да је авион добио дозволу за 10 година употребе и 700 сати налета и да је од тада летео 75 часова у 145 летова, те да је колега Р.Р. био изузетан пилот, имао је више од 900 сати налета у каријери, од тога 300 на ’мигу’, само у овој години више од 20 сати, што је сасвим довољан број.”

Господине Шабићу, пилот Р.Р је имао тај и тај број летова, он је погинуо, што сте, наравно, вешто избегли да кажете. Од тог тренутка број његових летова није више штићени податак, авион се срушио и нема га више у евиденцији, па и подаци о том конкретном авиону нису више тајна. Осим тога, све ово што је изјавио заменик команданта авијације после те несреће нема везе са бројем сати у борбеном дежурству авиона „миг-29” у систему противваздушне одбране. То напросто квалитетно нису исти подаци. Вадите мртве да би у полемици доказали нешто што се не може доказати. Маратонци…

Господине Шабићу, ви сада спомињете случај и вашу одлуку из 2012. године, када је Министарство одбране одбило да тражиоцу пружи информацију о извештају о ревизији финансијског пословања Министарства одбране, јер се Министарство одбране позвало на „поверљивост” извештаја. Ви кажете да је по спроведеном поступку по жалби, повереник наложио да се документ учини доступним тражиоцу. Али не у целости, јер је повереник наложио да се низ одређених информација заштити и остану недоступне за јавност. По вама, је онда Министарство одбране извршило декласификацију одређених информација, али неких није. Што би значило да тек када је Министарство одбране одбило на старту да тражиоцу пружи све информације, онда сте направили „дил” са Министарством. Нешто може, а нешто не може. Зашто нисте и сада поступили тако? Министарство одбране је одговорило Бети на питања о цени ремонту авиона, на остала питања је одбило да одговори.

Господине Шабићу, као што агенција Бета има изворе на аеродрому Батајница и ја имам колегијалне изворе у агенцији Бета. А што се тиче америчке крстарице „Белкнап” и атомског оружја на њој, прилажем моју репортажу из загребачког „Данаса”,број 383, од 20.6.1989. године, страница 56. и 57. под насловом „Атомска тајна ’Белкнапа’”.

Било ми је задовољство господине Шабићу…

Извор: Фонд Стратешке Културе