Лажа и паралажа

Јуче је био 9. март, дан сећања на сва она, олако дата, лажна обећања и убијене наде и дан успомена на све преваре, премењувања и преумљења наших политичара. А већ сутра би Европски парламент могао да усвоји резолуцију о Србији у којој се захтева да званични Београд усклади спољну политику са ЕУ (читај: да се прикључи санкцијама против Русије).

У међувремену, као ономад, после потписивање оног НАТО диктата, под кумановским шатором, Србија, ових дана, слави још један тријумф: у неравноправној борби победили смо ММФ! Вест о успеху звучи алегоријски, као да ју је срочио сам Александар Вучић, Слобин министар информисања и пропаганде из 1999: Не, рецимо – струја ће поскупети 15 одсто од почетка априла, па још (толико?) до краја године, него – неће бити повећања цене струје до краја грејне сезоне…

У име отаџбине нам у дужничком ропству, аранжман из предострожности са ММФ-ом, гле случајности, испреговарале су особе са више од пола радног века проведеног у служби међународних финансијских лихвара – он на месту подофицира Светске банке, она у чину официра Међународног монетарног фонда. Она, садашња нам министарска државне управе, поносита Боливијка по рођењу и „револуционарка“ по опредељењу која се прославила саветом српским пензионерима да продају станове, ако већ не могу да их одржавају. Он, часни Пожаревљанин, бивши министар привреде без дана радног стажа у привреди, а садашњи попечитељ српских финансија, остаће упамћен по још већој порцији јавног безобразлука изрученог у лице Србији: Нисмо желели да оптерећујемо грађане вестима о поскупљењу струје и отпуштањима у јавном сектору и тиме им одвраћамо пажњу од успешног споразума са ММФ!

Уместо да се Његова екселенција, како га бесплатно саветујем, лати Устава чији је „чувар печата“, Екселенцијин околиш нашао да се извињава и умилује свом страначком шефу, а српском канцелару, лично. Таблоиди тврде, зато што се Екселенција, наводно, плаши закона о пореклу имовине. Неки напредњаци сматрају да човек без земље (тј. без властите странке) хоће да од нашег канцелара измоли подршку за нову председничку кандидатуру…

Екселенцијина пи-ар саветница, пак, очигледно специјалиста за јавну комуникацију „сијамских близанаца“, стручно сматра да се води кампања против председника како би се приказао непостојећи раздор између њега и канцелара, дочим су „постигнути изванредни резултати“ (негде ваљда?), а „пошто у перцепцији грађана председник и премијер стоје заједно и како пада рејтинг једном, пада и другом, а када расте једном, расте и другом, то се нападима на председника практично руши и премијер“, али, Боже ми опрости, и „кредибилитет целе државе“.

Ах, да, шта би оно, поштовани читаоци, да ли и даље више верујете Марку Ђурићу Леденом кад, онако ауторитативно и с харизмом, приопћи како правно-обавезујући споразум с Косовом није или допредседници Европског парламента кад потврди да то јесте услов за озбиљан напредак Србије у евроинтеграцијама? Успут, јуче исти човек, баш онако, утеши и изјавом да се Београд противи оснивању оружаних снага Косова и да је то у супротности са међународним документима, па и „Светим бриселским споразумом“… Председник Србије и ја и даље мислимо да не лаже она Луначекова. Али, да не буде двојбе: ако ме се, којим случајем, „сете другови“ са Андрићевог венца, одмах да будем јасан: не занима ме Ђурићева фотеља.

Извор: Данас