Милови пуцњи у Гаврила Принципа

Изјава црногорског премијера Мила Ђукановића да је историјска чињеница да Црна Гора није подржала терористички акт убиства у Сарајеву и да је сматрала да се политичким убиствима не може ништа решити, изненадила је многе, али и покренула спекулације о евентуалној политичкој позадини такве поруке.

„За Црну Гору и њен народ није било веће трагедије од Првог светског рата. Скупо нас је коштала лекција да највећу цену плаћају најмањи народи. Верујмо заједно, након готово стогодишњег чекања на нову шансу и међународног признања пре осам година, да смо је научили”, рекао је Ђукановић, на прексиноћној свечаној академији поводом обележавања 100 година од почетка Првог светског рата у Подгорици.

Он се у наставку излагања позвао на краља Николу цитирајући поједине реченице које указују да је Србија скупила Велику народну скупштину која, како каже, не постоји као установа по уставу, а камоли је надлежна да решава судбину Црне Горе. Ђукановић је навео да је све то урађено, јер су желели створити „од Црне Горе један или два округа србијанска, а не равноправнога брата”.

Црногорски премијер и председник Демократске партије социјалиста (ДПС) истакао је да је од нестанка Црне Горе након Првог светског рата до данас написано хиљаде страница о неправди која јој је учињена, као и да постоји хиљаде доказа да је правда била на страни Црне Горе.

„Иако је све урађено да се више никад не чује за било какву црногорску посебност, баш то је био подстицај покрету за обнову црногорског националног и државног идентитета”, констатовао је Ђукановић.

Према његовим речима, 1999. године Црна Гора није направила грешку да, вођена инстинктом савезничке одговорности, уђе у рат с међународном заједницом.

„Нисмо подлегли атмосфери нетолеранције према различитостима у времену националних и верских сукоба свуда око нас, већ смо очували мир, збринули изгнанике откуд год да су дошли и тиме учврстили темеље своје мултиетничности и мултикултуралности”, рекао је Ђукановић.

Зашто црногорски премијер оцењује Сарајевски атентат као терористички чин и то у тренутку када и најистакнутији заговорници тог приступа полако ревидирају такав став – није до краја јасно. Историчарка Дубравка Стојановић са Филозофског факултета у Београду указује на важност раздвајања историјских чињеница и њихових различитих интерпретација.

„Једино што је неспорно јесте да је Гаврило Принцип 28. јуна 1914. године пуцао на Франца Фердинанда. То је поуздана историјска чињеница, све остало су интерпретације. За некога је то херојски чин, а за неког другог, издаја. То како ћете оценити неки историјски догађај зависи од ваше данашње политичке позиције и потребе да пошаљете одређену поруку, а не од самог догађаја из прошлости. Посао оних који се баве тим интерпретацијама јесте да читају поруке које се тако шаљу. Мило Ђукановић том изјавом хоће да каже да он и његова политика не припадају већинском српском тумачењу Принциповог чина. Он на тај начин гради посебност сопствене позиције и посебност Црне Горе у односу на оне који у Сарајевском атентату виде херојско дело. Он казује да је данашња Црна Гора дисконтинуитет у односу на традиционалистичко читање историје и да је она заснована на другачијим политичким принципима”, оцењује за „Политику” професорка Стојановић.

У иступу црногорског премијера историчар Боривоје Милошевић са Филозофског факултета у Бањалуци препознаје дневнополитички печат и истиче да има утисак да је опаску о Сарајевском атентату неко Ђукановићу – издиктирао.

„Ово је пример политиканства и вазалног односа према ЕУ и НАТО, што не треба да изненађује, јер је и раније имао иступе на том трагу. Ова изјава ми пре делује као да је неко са стране ставио Ђукановићу у уста, а у стручним круговима је изазвала углавном подсмех”, каже Милошевић за наш лист.

За разумевање тока спорења око узрока Првог светског рата, која су обележила целу ову годину, можда је најбоље подсетити на пример историчара Кристофера Кларка чији је став према Гаврилу Принципу као терористи током времена еволуирао у означавање Принципа као атентатора. Кларкова обимна студија „Месечари: како је Европа кренула у рат 1914”, важи за издавачки подухват који је означио почетак ревидирања става према ексклузивности немачке кривице за избијање Великог рата. Овдашњој јавности је највише засметао сугестивни тон по којем су управо Срби највећи кривци за рат, а Кларк је пре годину дана у интервјуу „Политици” инсистирао на томе да његова књига није била уперена против Срба. Потом је у наредним издањима Гаврила Принципа преименовао у „атентатора” уместо „терористе”.

Зашто премијер Црне Горе у случају Сарајевског атентата користи терминологију коју је одбацио и Кларк, део јавности повезује са потребама дневне политике. Година у којој се обележава 100. годишњица атентата била је повод да о његовом утицају на данашње политичке прилике за светске медије говоре и српски политичари.

Премијер Александар Вучић је тако за Си-Ен-Ен изјавио: „Као што знате, српски младић је започео Први светски рат, Гаврило Принцип. Српска и немачка страна увек су различито процењивале његову улогу. И то је разлог што тежимо миру, да више не будемо део проблема, већ део решења; да стварамо модерну државу, најбољу могућу средину у целом региону.”

Поводом Ђукановићевих тврдњи огласио се функционер опозиционог Демократског фронта и посланик у Скупштини Црне Горе Милан Кнежевић.

„Уместо историјског часа, Ђукановић ’историчар’ одржао је још један час о велеиздаји и фалсификовању оног што је свето у црногорској историји, скрнавећи Принципа својим ’принципима’, које мења чешће него скупе ручне сатове. Изјава да је Гаврило Принцип био терориста и да његов чин црногорски народ никад није подржао, представља ругање светлој ослободилачкој традицији Црне Горе.”

На његове опаске одговара политички директор Ђукановићевог ДПС-а Тарзан Милошевић истичући да опозиција има право да каже своје мишљење о свим питањима, па и о овом.

„Шта је председник Ђукановић рекао на свечаној академији, партија у потпуности подржава и стоји иза његових речи. Уколико буде захтева за додатним објашњењима његових изјава сигуран сам да их премијер неће ускратити јавности”, поручује Милошевић.

Извор: Политика