Најбогатији Кинези улазе у парламент

Пет од десет најбогатијих Кинеза биће делегати на пролећном заседању Народног конгреса, парламента те земље, и његовог консултативног тела које нема законодавну моћ, преносе светске агенције саопштење са сајта кинеске скупштине.

Међу њима су Цунг Ћингхоу, индустријски магнат, Пони Ма, власник кинеског интернет гиганта „Тенсент”, и Леи Ђун, директор фирме за производњу мобилних телефона „Сјаоми”. Према листи часописа „Хурун”, који је кинески пандан америчком „Форбсу”, њих тројицa заузимају треће, пето и десето место на листи најимућнијих Кинеза у 2014.

Првопласирани на тој листи, Љи Хеђун, који је иметак стекао на соларној енергији, учествоваће у раду Политичке консултативне конференције кинеског народа, парламентарног тела без икаквих овлашћења осим саветодавних. Љију ће се као делегат у том телу придружити Робин Љи, власник интернет претраживача „Баиду”, шести најбогатији Кинез према статистици „Хуруна”.

Ових десет богаташа одмах су привукли пажњу кинеских и светскихмедија, иако ће се практично изгубити у маси представника у Народном конгресу, најмногољуднијем парламенту на свету, којиокупља око 3.000 људи. Пракса позивања имућних бизнисмена да учествују у раду скупштине Кине није нова. Мада су били прогоњени за време раних дана Народне Републике Кине, од деведесетих година прошлог века одобрено им је право да постану чланови Комунистичке партије, која држи монопол над влашћу. Десетак година касније први пут се десило и да богаташи постану делегати у конгресу, што је био део државне политике увођења представника разнородних друштвених група у парламент.

Према извештајима кинеских медија, сада је, од стотину најбогатијих Кинеза, њих 36 укључено у рад Народног конгреса и Политичке консултативне конференције. Њихово укупно богатство досеже 190 милијарди долара, што надмашује бруто национални производ Вијетнама.

Амерички медији већ годинама не пропуштају прилику да упореде и финансијску тежину чланова свог Националног конгреса и кинеских законодаваца. Тако је агенција Блумберг, на пример, навела да је 70 најбогатијих представника у кинеском конгресу 2011. имало приход већи од укупне имовине свих 660 чланова америчког Конгреса, председника и његовог кабинета и девет судија Врховног суда. Кинески резултат је, тврдио је Блумберг, позивајући се управо на листу „Хуруна” за ту годину, износио укупно 11,5 милијарди долара – четири милијарде више од америчког, ма колико важило да је у високе политичке кругове у Вашингтону немогуће ући без изузетног личног богатства.

„Где се богаташи најлакше могу наћи на окупу? У парламенту комунистичке Кине” –стандардна је шала међу западним аналитичарима с тим у вези.

Улазак најимућнијих Кинеза у националну скупштину, сматрају они, крчи пут за корупцију, против које се власти у Пекингу очајнички боре. Један од првих знакова пада у немилост је за кинеске богаташеизбацивање из тих органа. Тако је Љинг Ђихуа, којем су се приписивале одличне везе за бившим председником Кине ХуЂинтаом, искључен из Политичке консултативне конференције, чији је био потпредседник, након што је против њега покренута истрага због наводне корупције.

Војска оптужила 14 генерала за корупцију

Борба против корупције у Кини поново се усредсредила на војску, где је 14 генерала оптужено за тај преступ. Неки од високих официра са те листе, коју је објавио званични сајт Народне ослободилачке армије, већ су осуђени у процесима који су против њих вођени у претходнихнеколико месеци. Међу онима који су још под истрагом јеи адмиралГуо Џенганг, за кога се већ месецима говорка да је умешан у корупцију. Лош глас бије и његову породицу, укључујући иоца, такође високог војног званичника, сада пензионисаног, за којег се прича да је недавно покушао да побегне преко границе одевен као жена.

Очигледно је фамилија Гуо дуго била под надзором. Јер, десет минутанакон што је списак оптужених и осуђених генерала пуштен у јавност, у истраживачком часопису „Каиђинг” појавио се дугачак и подробан текст о махинацијама адмирала и његове породице. Наводно, фирма Гуове супруге и таште узела је 80 милиона долара од инвеститора да би изградила петоспратни трговински центар, али га никада није подигла.

Антикорупцијска кампања у кинеској војсци, на којој инсистира председник те државе Си Ђинпинг, траје већ неколико година. Положај и слобода су већ одузети чак и официрима вишег чина од оног који имају они који су сада оптужени.

Извор: Политика