Нема повезивања Крима и Српске

Иако ЕУ очекује од свих земаља Западног Балкана да јој се приближе у ставу према Украјини, у Бриселу сматрају да украјинска криза неће имати утицаја како на евроинтеграције тако и на стаблиност у региону.

Брисел очекује од земаља Западног Балкана да се у процесу евроинтеграција што више ускладе са Европском унијом, између осталог и у области спољне политике и међународних питања. У том циљу, са свим земљама региона остварен је билатерални контакт поводом ситуације у Украјини и објашњене европске позиције по том питању.

„Европска унија позива треће земље да се придруже позицијама које усвоје 28 чланица Уније. То важи и у контексту ситуације у Украјини и конкретно санкција које су усвојене“, објашњава за Дојче веле портпаролка шефице дипломатије ЕУ Маја Коцијанчић: „То је посебно важно за земље кандидате и потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ. Одлука је на њима, али земље које имају Споразум о стабилизацији и придруживању имају и обавезу о усклађивању са позицијама спољне политике ЕУ. Амбиција је да такво усклађивање са европским ставовима буде што веће“, додаје Коцијанчић.

Од земаља Западног Балкана, став ЕУ поводом ситуације у Украјини подржале су Албанија и Црна Гора. Македонија се није изјашњавала, док Београд „балансира“ између Брисела и Москве. У БиХ, ни по том питању, нема консензуса, при чему председник Републике Српске Милорад Додик, каже да подржава „демократски израз воље народа на Криму“.

Брисел прати колико Западни Балкан подржава њене одлуке

Иако у Бриселу наглашавају да земље које претендују на чланство у ЕУ немају правно формалну обавезу да подрже такве одлуке земаља чланица Уније, истовремено се и упозорава да се обавезе из Споразума о стабилизацији и придруживању „будно прате“, и да ће имати „своје ефекте“ на годишње извештаје о напретку сваке земље појединачно у процесу евроинтеграција. Европски аналитичари међутим оцењују да украјинска криза неће донети промене у односу ЕУ према евроинтеграцијама Западног Балкана.

„Усклађивање спољних политика земаља Западног Балкана са ЕУ јесте пожељно, али у овом тренутку оно није неопходно нити одлучујуће питање“, каже за Дојче веле директор групе Независних дипломата Николас Вајт.

Дипломатски извори у Бриселу кажу да ЕУ ипак очекује да ће јој се земље које претендују на чланство приближити што више у ставу према Украјини, додајући да се схвата и „тежину позиције“ за Србију или БиХ. Са једне стране, од БиХ се очекује да „реши своје интерне процедуре“, док се од Београда очекује „мало јаснији став“ и нескривање иза још не формиране владе.

„Србија је, по мом мишљењу, вероватно први кандидат за следећу чланицу ЕУ, испред и Црне Горе или Албаније. У овом тренутку ту не видим било какве промене као резултат кризе у Украјини“, каже за Дојче веле аналитичар Центра за европске политичке студије у Бриселу, Мајкл Емерсон.

Нема повезивања ситуације у Украјини и Републике Српске

Познаваоци балканских прилика у Бриселу оцењују да не постоји претња од дестабилизације ситуације на Западном Балкану као последица „кримског сценарија“. Поводом изјаве председника Републике Српске, Милорада Додика, да се у РС „добро прати оно што се догађа у свету“ и да ће се „радити на примеру најбољих светских искустава, када за то дође време“, у Центру за европске политичке студије кажу да ЕУ не би требало да коментарише нити да прави било какву везу између изјава председника Додика и ситуације у Украјини: „Не мислим да ће се такве поруке из Републике Српске узети за озбиљно од стране ЕУ нити од Србије или Хрватске”, оцењује Емерсон за ДW.

Да су се аргументи о „самоопредељењу и референдуму се могу чути и раније“, подсећа Николас Вајт и додаје: „Република Српска статус није променила ни када је Црна Гора постала независна, ни када је Косово прогласило независност, нити када је то учинио Јужни Судан. Ако је сада нешто постало јасно, то је реакција ЕУ која је показала да се таква врста промена граница не толерише у међународној заједници.“

Вајт каже да су се из различитих делова Балкана последњих дана могла чути тумачења о томе како је „Русија сада показала да је на њиховој страни“. У питању је „претерани оптимизам“, каже Вајт: „То једноставно није истина јер Русија је само на руској страни и ни на чијој више“, закључује Вајт у разговору за Дојче веле.

Извор: Дојче Веле