Немачка цена санкција уведених Русији

Економске санкције Европске уније уведене Русији пре три године постале су веома штетне за Немачку, сведочи нова студија коју је објавио Институт за светску економију у Килу, како наводи немачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг.

„Немачка је претрпела готово 40 одсто губитака у извозу у поређењу са западним земљама, док су други важни геополитички играчи далеко мање погођени“, наводи се у студији.

Аутори тврде да је извоз из Велике Британије у Русију пао за 7,9 одсто, док је француски пао за 4,1 одсто. Трговина између САД и Русије смањила се за само 0,6 одсто.

Према проценама Института, немачки извоз је сада за 618 милиона евра мањи него што је могао да буде да санкције нису уведене. Аналитичари наглашавају да су укупни извозни губици услед ограничења међусобне трговине износили 37,5 милијарди евра од увођења санкција. Губици земања ЕУ чине 90 одсто тог износа.

Брсел је санкције против Москве увео 2014. године због оптужби да је Русија умешана у конфликт у источној Украјини. Казнене мере циљале су руски финансијски, енергетски и одбрамбени сектор, уз мере усмерене на владине званичнике, пословне људе и јавне личности.

Кремљ је одговорио увођењем ембарга на пољопривредне производе, храну и сировине из земаља које су се прикључиле антируским санцкијама. Од тада су обе стране прошириле мере.

Ако се ситуација посматра из економског угла, услед санкција Русији у посебно тешком положају нашла се Немачка, у којој законодавци покушавају да нађу баланс између тежње да се казни Русија и покушаја да се одрже чврсте и бројне трговинске везе двеју земаља, пише „Вашингтон пост“.

Географски и историјски Немачка је одавно ближи партнер Русији од било које друге велике европске земље, имајући у виду то да је руководство бивше „комунистичке“ Источне Немачке одржавало блиске везе са Совјетским Савезом све до уједињења са Западном Немачком. На истоку Немачке, подсећа лист, и даље живи велики број Немаца са руским коренима.

Географски, Немачка такође у знатној мери зависи од руског извоза гаса, указује професор Стефан Берлинг који предаје међународну политику на Универзитету Регенсбурга.

„Да Путин није ушао у Крим и источну Украјину, многи Немци би га сматрали природним савезником у периоду хлађења трансатлантских односа“, уверен је Берлинг.

Ипак, испитивање јавног мњења, спроведено 2014. године у Немачкој, показало је да је „Путинову анексију Крима“ прихватило готово 40 одсто житеља те земље, мада је одржавање веза с Русијом након догађаја на Криму за Немце постало много неугодније, пише „Вашингтон пост“.

У мају ове године, без обзира на санкције, немачке компаније су са задовољством приметиле да је порасла трговина с Русијом, мада те цифре још нису приказане у истраживању.

Извор: Агенције, ЦЕОПОМ-Истина