Донаторска конференција и захвалност Николића

БРИСЕЛ – Донаторска конференција „Обновимо заједно” за санирање последица мајских поплава у Србији и Босни и Херцеговини почела је данас у Бриселу емитовањем три филма о поплавама и реакцији међународне заједнице.

Делегацију Србије предводи председник Србије Томислав Николић, делегацију Босне и Херцеговине председавајући Председништва Бакир Изетбеговић а на конференцији учествују и бројни званичници из европских држава, САД, Јапана и представници међународних организација, као што су Уједињене нације, Светска банка, ЕБРД, ОЕБС…

Конференцију у згради „Шарлемањ” у центру бриселског европског кварта званично су отворили комесар за проширење ЕУ Штефан Филе, премијерка Словеније Аленка Братушек и министар спољних послова Француске Лоран Фабијус.

За конференцију је резервисана највећа сала која може да прими више од 400 званица.

Акредитован је и велики број медијских кућа.

Поред председника Србије, у српској делегацији је и први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић, министар без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, саветник председника Иван Мркић и директор Канцеларије за обнову и помоћ поплављених подручја Марко Благојевић, који ће представити потребе Србије за санацију поплава.

Београдски медији су јуче пренели да је ЕК на конференцију позвала и косовског министра спољних послова Енвера Хоџаја, што је наишло на незадовољство Београда.

Дипломатски извори су данас рекли Танјугу да је Хоџај отказао учешће а да ће Kосово бити представљено на амбасадорском нивоу.

Агендом је предвиђено да Донаторска конференција траје до 19 сати.

Николић се, пре конференције, састао са председником Европске комисије Жозеом Мануелом Барозом, као и са комесаром за проширење ЕУ.

Председник Србије Томислав Николић, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо и председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић

Филе: Заједнички у одбрани од поплава

БРИСЕЛ– Европски комесар за проширење Штефан Филе истакао је данас да одговор ност за обнову од поплава почива пре свега на Србији и Босни и Херцеговини, које треба да се укључе у регионалне и европске програме одбране од природних непогода.

„Превенција је јефтинија од санације после несреће. Увек се исплате инвестиције у превенцију”, рекао је Филе на отварању Донаторске конференције за обнову Србије и БиХ после мајских поплава.

Филе је рекао да ће донатори обезбедити део средстава за обнову, али да је на државама које су погођене поплавама одговорност да та средства што боље примене и најавио да ће за шест месеци бити одржана конференција на којој ће се оценити како су средства искоришћена.

„Наша посвећеност вама ће бити трајна, а за шест месеци ћемо организовати следећу конференцију како бисмо видели шта је урађено од онога што је прикупљено данас. За ЕК је велика част сто организује конференцију, али је одговорност за примену средстава на корицницима”, рекао је Филе.

Он је упозорио да се због глобалног отопљавања природне непогоде могу очекивати и у будућности и да би због тога на регионалном нивоу требало направити систем зашите.

„Србија и БиХ би требало да се укључе у европски систем цивилне заштите како би се усвојила најбоља пракса, хармонизовале процедуре са државама чланицама ЕУ и на тај начин развиле капацитете за сопствене механизме заштите”, рекао је Филе.

Филе је рекао да је ЕК брзо одговорила на захтеве Србије за великом хуманитарном помоћи и да је то била највећа операција те врсте од кад је је успостављен систем цивилне заштите у ЕУ.

Он је прецизирао да су 23 државе чланице понудиле помоћ, бородове, хеликопетере, а послато је 800 радника у Србију и БиХ током операције и захвалио и државама ван ЕУ које су показале солидарност и понудиле хитну помоћ.

ЕБРД: За опоравак региона од поплава 358 милиона евра

БРИСЕЛ – Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) доделиће Србији финансијску помоћ у висини до 300 милиона евра за отклањање последица катастрофалних поплава које су у мају погодиле земљу, саопштено је данас на донаторској конференцији у Бриселу.

У настојању да помогне Србији како би се опоравила од поплава, ЕБРД је изразила спремност да повећа и преусмери средства додељена јавном и приватном сектору у Србији, и истакла да ће од сада до 300 милиона евра бити доступно за обнову у јавном сектору.

Поред тога, средства у висини до 100 милиона евра намењена малим и средњим предузећима (МСП) у Србији биће доступна из Фонда за развој општинске инфраструктуре (МИДФ), која такође могу бити искорисчхена за обнављање општинске инфраструктуре у областима погођеним полавама.

ЕБРД је већ са Уникредит банком у Србији потписала два уговора о кредитирању приватног сектора у Србији у износу од 50 милиона евра, при чему оба зајма могу бити искоришћена за финансирање пројеката у поплавама погођеним подручјима.

За хватање у коштац са штетом од поплава, Босни и Херцеговини су данас стављена на распологање средства ЕБРД-а у висини до 58 милиона евра, која ће, како је саопштено, бити доступна јавном сектору, док ће додатни износ до 100 милиона евра из фонда МИДФ бити доступан малим и средњим предузећима у БиХ.

Фабијус: Не само обновити, него направити боље

Инфраструктуру оштећену у мајским поплавама треба не само обновити, него изградити квалитетније тако да издрже будуће непогоде,указао је на данашњој донаторској конференцији у Бриселу француски шеф дипломатије Лорен Фабијус.

„Бићу отворен: треба нам ваш новац”, рекао је Фабијус обраћајући се бројним учесницима донаторске конференције за отклањање последица поплава у Србији и Босни и Херцеговини.

Он је упозорио да је важно да се инфраструктурни објекти као што су путеви, мостови и насипи не само поправе, него да их треба поново изградити тако да могу да издрже будуће непогоде.

Фабијус је подсетио да се Француска међу првима укључила у слање помоћи Србији, као и да је председник Франсоа Оланд након сусрета са председником Србије Томиславом Николићем одлучио да се укључи у организацију донаторске конференције.

Шеф француске дипломатије је оценио да данашња конференција има велики симболички значај с обзиром на недавну историју региона и да представља доказ да је „пројекат Европа”, који почива на солидарности, још витлан.

Николић се захвалио учесницима конференције

Председник Србије Томислав Николић захвалио се данас учесницима Донаторске конференције на солидарности и подршци Србији и Босни и Херцеговини и истакао да је поносан председник Србије, земље чија је исправна и чврста позиција у Бриселу окупила њене пријатеље.

„Србија доброчинство не заборавља, подигла је споменик захвалности Француској за помоћ у Првом светском рату, обележиће достојно, спомеником у неком од поплављених градова, и ово до сада незабележено сврставање целог света уз наш народ. Биће то опомена да поштујемо природу, али и споменик који ће овековечити људску солидарност – врлину на коју смо сви заједно поносни. Познајем свој народ, ову доброту вам ни наши потомци неће заборави”, поручио је Николић.

Николић је учеснике конференције обавестио да је Влада Србије након темељних процена и у сарадњи са ЕУ и УН сачинила је Извештај и процену штете у погледу поплава и да она износи 1,5 милијарду евра.

„Посебно су погођени стамбени сектор, здравство, образовање, пољопривреда, систем за одбрану од поплава, рударство и енергетика, производња и трговина, водоснабдевање, отпадне воде и отпад, животна средина, саобраћај и комуникације. Са непосредним последицама поплава носићемо се годинама, а сасвим је извесно да ће ова природна катастрофа изазвати рецесију у српској економији”, упозорио је Николић.

То значи да ће, према проценама, у 2014. години српска економија забележити пад од 0,4 одсто уместо раста од 0,5 одсто као што се предвиђало претходним пројекцијама, указао је он.

Наводећи да Србија не може да надоканди сву штету донацијама и помоћи и да ће можда три четвртине морати сама да поднесе, Николић је рекао:

„Не желим вам никад ово, али знајте да Србија уме да се одужи за пријатељство. Србија неће да моли ни за какву помоћ, неће да инсистира на томе да ли има на нешто право или не. Ово је време за солидарност, а не за молбу”, рекао је председник Србије.

Он се најискреније захвалио Француском предсденику Франсоа Оланду који се, како је подвукао, без премишљања прихватио да та земља буде покровитељ овог скупа солидарности и доброте.

Како је рекао, Србија ће запамтити речи Франсоа Оланда којима се обратио српском председнику за време мајске посете Француској.

„Ваше присуство у Француској је прилика да се чује апел који сте изнели – апел за помоћ Србији и Босни и Херцеговини. Можемо врло брзо да се одлучимо о сазивању донаторске конференције. У тренутку када има толико унесрећених у Србији морамо показати колико смо одговорни и солидарни.„

Зато смо овде, рекао је данас Николић, додавши да зато „од данас Срби и остали грађани Србије могу мирно да кажу да у целом свету имају пријатеље и да је то диван осећај”.

„Много лепши него када пријатеље бројите прстима на једној руци”, додао је Николић цитирајући Нобеловца Иву Андрића: „Код људи који нам постану блиски ми све појединости првог додира с њима обично заборављамо; изгледа нам као да смо их вазда знали и као да су одувек с нама били”.

„Драги пријатељи, од данас сте нам сви ви још блискији”, поручио је Николић.

Председник Србије се захвалио генералном секретару УН Бан Ки-муну јер је показао разумевање и подршку за идеју о одржавању донаторске конференције, ЕУ и посебно Словенији на организацији и данашњем гостопримству, као и француском председнику који се одмах без предомишљања прихватио да његова земља буде покровитељ скупа солидарности и доброте.

„Веома ценим и посвећеност и ангажман званичника ЕУ, посебно Комесара ЕУ за међународну сарадњу, хуманитарну помоћ и ванредне ситуације Кристалине Георгијеве која је одмах посетила Србију…обишла поплављена подручја и предала неопходну опрему за ургентно отклањање последица поплава” навео је Николић истичући и подршку Комесара ЕУ за регионални развој Јоханеса Хана.

Посебно је истакао и ефикасно реаговање УН и агенција УНДП, које су дале кључни допринос у утврђивању штете, одао признање Црвеном крсту Србије, њиховој сарадњи са Црвеним крстом других држава и свим хуманитарним организацијама у Србији.

Николић је такође подсетио да је Србија примила помоћ од 14 земаља – Немачке, Словеније, Бугарске, Аустрије, Чешке, Француске, Данске, Румуније, Русије, Белорусије, Мађарске, Хрватске, Македоније и Црне Горе (билатерално).

„Хуманитарну помоћ у храни, води и опреми, упутили су Европска комисија, ОЕБС, УН, Светски програм за храну, као и Азербејџан, Белорусија, Велика Британија, Израел, Јапан, Румунија, Русија, САД, Уједињени Арапски Емирати, Туркменистан и бројни приватни донатори”, навео је Николић и подсетио шта су све за време самих поплава и после њих учинили разни међуанродни тимови.

„Осим мера за хитну помоћ, очекујемо да ће ЕУ пружити подршку и кроз Фонд солидарности ЕУ, при чему ће Србију третирати као земљу чланицу. Ценимо што је ЕУ показала разумевање да се подршка Србији оствари и кроз фондове претприступне помоћи и то из преосталих средстава из претходних буџетских година, који из разних разлога нису потрошени, те се могу брзо ангажовати. Очекујемо финализацију одлуке о реализацији и ових средстава”, рекао је Николић.

Истичући да ова донаторска конференција представља наду сваком човеку у Србији да постоји будућност у којој ће обновити своје животе и перспективу својој деци, Николић каже:

„Делимо исту планету. Данас је страдала Србија, сутра ко зна где и која земља. Природа је, ипак, непредвидива. У сваком злу има и нечег доброг. Свет уједињен у жељи да помогне само је једно од њих. Из ове катастрофе стиже и поука целом свету: нужно је да сви заједно координирамо активности на плану ублажавања последица временских непогода.„

Ако се не предузму мере које ће ограничити пораст глобалне температуре, постоји реална опасност да ће екстремне временске неприлике проузроковане климатским променама, у будућности бити још интензивније, упозори је Николић, додавши да је Србија суштински заинтересована за реализацију циљева одрживог развоја у чијем формулисању активно учествује, као и за постизање решења и консензуса о климатским променама.

Како је рекао, Србији је потребна помоћ у санирању штете и у стварању услова да могу да се примене превентивне мере заштите од поплава.

„Србија ће радити на унапређењу цивилне заштите и оспособљавању људства и константном унапређењу предвиђених мера које се преузимају када наступи опасност од пробоја насипа или наиласка водених бујица. Истовремено је неопходна помоћ у набавци опреме за санирање последица, као што су пумпе, агрегати, опрема за сушење, шатори, пољски кревети итд”, рекао је председник Србије.

Филе: Србији и БиХ 195 милиона евра од ЕУ

Европска унија ће издвојити укупно 195 милиона евра за санацију штета од поплава у Србији и Босни и Херцеговини, изјавио је комесар за прорширење ЕУ Штефан Филе.

Он је на Донаторској конференцији која се одржава у Бриселу, рекао да се ради искључиво о новцу од институција ЕУ и да у ту цифру не улазе донације појединачних чланица.

„Од укупно 195 милиона евра, 85 милиона биће идзвојено за БиХ, 80 милиона за Србији, а 30 милиона ће се тицати регионалних мера за намиривање штете”, рекао је Филе и додао да је ЕК затражила од земаља чланица додатних 123 мииона евра за даљу обнову и превенцију поплава.

Изетбеговић: Обнова могућа ако радимо заједно

Председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић изјавио је да ће обнова БиХ и Србије после катастрофалних мајских поплава бити могућа само ако се буде радило заједно и захвалио на солидарности и подршци.

„Природна катастрофа која нас је задесила није познавала границе, али ни одговори влада нису познавали границе. Било је сарадње и солидарности током поплава, а она се наставила и кад се вода повукла”, рекао је Изетбеговић на Донаторској конференцији у Бриселу.

Он је навео да су претходних година уложени велики напори како би односи у региону били побољшани и оценио да је тренутно сарадња на Западном Балкану на нивоу какав до сад није виђен.

„Поплаве које су нас погодиле показују да у будухцности морамо да радимо руку под руку”, рекао је Изетбеговић.

Он је навео да су укупне економске последице поплава у БиХ процењене на 2,1 мијарди евра, што је, како је навео, 15 одсто укупног БДП у БиХ, додајући да су највише погођени приватни сектор, пољопривреда, транспорт.

Он је такође рекао да је више од 80 општина погођено поплавама и клизиштима, а да је више од 100.000 грађана морало да напусти своје домове.

„Потребан је хитан одговор како људи не би дочекали зиму ван својих кућа”, рекао је Изетбеговић.

Према његовим речима, влада БиХ ће радити на томе да финансијска помоћ коју добију буде коришћена транспаретно, брзо и ефикасно.

Изетбеговић је рекао и да је Босни и Херцеговини место у Европи, која је, како је рекао, „наша заједничка кућа” и да је потребно убрзати процес приступања те земље ЕУ, истичући да је БиХ спремна да испуни своје обавезе на том путу.

Изетбеговић је захвалио на хуманитароној помоћи која је стигла из држава и организација широм света.

Европска комесарка Георгиева: Нисте сами

Европска комесарка за хуманитарну помоћ и ванредне ситуације КристалинаГеоргиева изјавила је да Србија и Босна и Херцеговина нису саме у суочавању са последицама мајских поплава и да је ЕУ спремна да помогне.

„Видела сам својим очима последице поплава”, рекла је Георгиевана отварању донаторске конференције у Бриселу и подсетила да је ЕУ преко своје службе за хитне реакције одмах реаговала.

Она је рекла да су спасилачке екипе „учиниле чуда” и да многи нису спавали по 48 сати.

„У БиХ смо затрпали преко сто метара дубоку рупу, а у Србији смо спасли кључно енергетско постројење”, указала је комесарка.

„Можемо да поручимо: нисте сами”, поручила је Георгиеваучесницима конференције на српском језику.

Она је упозорила да се због глобалног отопљавања могу очекивати нове непогоде и да се на то треба припремити.

„Европа је у последњих 13 година имала поплава колико за претходних 200”, указала је комесарка, уз уверење да се европске земље заједно могу успешно супротставити свакој ситуацији.

Кларк: УН ће подржати напоре за обнову Србије и БиХ

Администраторка Програма Уједињених нација за развој (УНДП) Хелен Кларк поручила је да ће УН у потпуности подржати напоре Србије и БиХ за обнову поплављених подручја и позвала међународну заједницу да им помогне у томе.

Обраћајући се учесницима Донаторске конференције у Бриселу, Кларк је рекла да се лично уверила у тешке последице поплава у Србији и оценила да приоритет међународне заједнице треба да буду мере којима ће да се заштите заједнице и витални инфраструктурни и производни капацитети за будућност у Србији и БиХ.

„Јасно је да је у Србији и БиХ нужан брз напредак како би се задовољиле потребе најрањивијих грађана када је реч о њиховим домовима, средствима за живот и основним потребама пре почетка хладних зимских месеци”, рекла је она.

„Обе земље имају сада прилику не само за обнову, већ и да поставе темеље за одбрану од природних катастрофа у будућности, а за то им је обема потребна подршка међународне заједнице”, истакла је Кларк.

„Систем УН је спреман да у потпуности учествује у пружању подршке када је реч о краткорочним, средњерочним и дугорочним потребама за опоравак Србије и Босне и Херцеговине”, нагласила је она.

Братушек: Нужна транспарентност у трошењу фондова

Словеначка премијерка Аленка Братушек изјавила је да је Донаторска конференција у Бриселу први такав скуп за две земље заједно и позвала је међународну заједницу да хитно делује, уз поруку да су нужна транспарентност и одговорност у трошењу средстава за обнову.

Братушек је, у уводном обраћању на конференцији за санирање последица поплава у Србији и БиХ, подсетила да су најгоре поплаве у последњих 120 година погодиле скоро милион људи у двема земљама, да су уништени градови, села, школе, болнице, инфраструктура је разорена, а минска поља измештена.

„Морамо сместа да делујемо како би обнова могла да почне, пољопривредна производња да се настави, школска настава да почне на време, људи да добију смештај пре зиме”, рекла је Братушек, чија је земља један од организатора конференције.

„Ако се све то не деси, природна катастрофа може да прерасте у социјалну катастрофу”, упозорила је она.

Указујући на значај превенције евентуалних будућих природних катастрофа, Братушек је истакла и да се мора гарантовати транспарентности и одговорност у трошењу средстава за обнову, за шта ће Европска комисија, према њеним речима, обезбедити неопходни надзор.

---

Извор: Танјуг