Нова глобална економска слика света

Наиме, према најновијим подацима ММФ-а, Кина је преузела водећу позицију од САД-а по обиму бруто домаћег производа (БДП), мереном паритетом куповине моћи. То значи да ће Кина, на крају ове године, постати најјача економска сила на свету.

По паритету куповне моћи, БДП Кине већ сада износи 17,6 билиона долара, у односу на 17,4 билиона долара САД-а. БДП Кине без учешћа паритета куповне моћи износи 10,4 билиона долара. На трећем месту на свету по величини БДП-а је је још једна чланица БРИКС-а – Индија, са више него упола мањим БДП-ом од 7,2 билиона долара. Четврто место заузима Јапан са 4,7 билиона долара, а на петом месту је Немачка са 3,6 билиона долара, као прва европска држава у друштву најбогатијих земаља света. Одмах иза Немачке је Русија са БДП-ом од 3,5 билиона долара. Прва јужноамеричка држава на листи највећих светских економија је Бразил са БДП-ом од 3 билиона долара на седмом месту. Следи је Француска, трећа европска земља, са БДП-ом од 2,5 билиона долара, колико приближно има и Индонезија на деветом месту. Ова ранг листа показује да је економска криза, И дугорочна позитивна тенденција код појединих великих економија, пре свега чланица БРИКС-а, довела да озбиљне промене глобалне економске слике. Кина је у историјски кратком временском периоду, прилагођавањем свог економског али И политичког система успела да максимално искористи своје потенцијале И постане највећа светска економија.

Интересантно је поменути да је 1980. године БДП Кине износио тек десетину америчког, а према проценама ММФ-а, до 2020. године може да надмаши амерички БДП за чак 20 одсто. Просечан раст привреде Кине од 1980. године био је 9,7 одсто, док је амерички просечан годишњи раст у том периоду био 2,7 процената. Истовремено БДП по становнику Кине износи, као и до сада, мање од четвртине америчког.

Чињеница да је међу 7 највећих светских економија, чак четири из БРИКС-а, све више намеће потребу другачије глобалне ,,поделе карата“. И другачијег учешћа у глобалном одлучивању. Та идеја се највећој светској сили – САД-у, не допада превише Међутим, са друге стране, притисак брзорастућих економија постаје све већи. Зато И не чуди одлука земаља чланица БРИКС-а да формирају своју развојну банку, пандан Светској банци, управо због чињенице да ове земље не могу да остваре учешће у одлучивању у кључним глобалним финансијским институцијама као што су ММФ И Светска банка сразмерно својој економској снази. Стиче се утисак да се јаз између ,,старих,, глобалних економских сила, на челу са САД И ЕУ, са једне стране, И нових, брзорастућих економских сила све више продубљује јаз. Приметан је И све већи степен економске интеграције између земаља БРИКС-а И њихов покушај да изграде паралелан међународни финансијски систем, за који неки аналитичари сматрају да би могао да буде пандан оном систему који је формиран у Бретон Вудсу 1945. године (ММФ И Светска банка). Присталице теорија завере сматрају да САД неће тек тако дозволити да Кина И Русија на међународном плану ,,захвате,, онај део стратешке И политичке моћи колико би им можда припадао по основу економске снаге, па кризе у Украјини И демонстранције у Хонг Конгу можда И нису случајност.

Међутим, чињеница је да су, због велике економске кризе која је настала у САД-у, па се касније прелила у ЕУ, управо земље БРИКС-а оне које својим привредним развојом одржавају стабилност глобалне економије.

Стиче се утисак да се последњих година, економски, политички И стратшки интереси великих сила поново интензивно преплићу И сударају. Пример кризе у Украјини показује да нови ,,хладни рат,, није немогућ, иако га сви одбацују као могућност. Ипак смо сведоци економских санкција које се користе у политичке сврхе, што нас уводи у неку врсту ,,хладног економског рата,,. У условима крхке светске економије, озбиљно уздрмане глобалном кризом, поставља се питања да ли оваква врста надметања великих сила ,,зачињеног” са мултилатералним санкцијама може контролисати И спречити да прерасте у нешто веће, а не само међусобно наношење економске штете. Неизбежне су паралеле са неким другим ружним примерима из прошлости, када није било ,,атомске претње”.

Јер свет се глобално суочава са многим проблемима (од климатских, преко економских до ратних сукоба), који захтевају редефинисање приступа И концепта њиховог решавања од стране великих сила. Док још има времена.

Извор: БКТВ