Нова победа Шешеља у Хагу

ХАГ – Судско веће Хашког трибунала одобрило је захтев лидера СРС Војислава Шешеља за изузеће данског судије Фредерика Хархофа због сумње у његову непристрасност.

Судија Хархоф је на адресе 56 пријатеља и сарадника упутио писмо у којем је оценио да су ослобађајуће пресуде хрватском генералу Анту Готовини, бившем начелнику Генералштаба ВЈ Момчилу Перишићу и бившем шефу Службе државне безбедности Србије Јовици Станишићу плод политички мотивисаног притиска председника суда Теодора Мерона на колеге.

У поднеску од 9. јула, Шешељ је навео да се види да судија Хархоф робује предрасудама да су Срби учесници у удруженом злочиначком подухвату, а несрби жртве. Лидер радикала сматра и да је судија Хархоф „склон да осуди по сваку цену“ и да „осуђује по аутоматизму“.

Дански судија је члан расправног већа које је од 2007. до марта ове године Шешељу судило по оптужници за злочине над Хрватима и муслиманима у Хрватској, БиХ и Војводини од 1991. до 1993. Претресно веће Хашког трибунала је за 30. октобар заказало изрицање првостепене пресуде Шешељу.

Тужилаштво је затражио казну од 28 година затвора, а оптужени, који се сам брани, ослобађајућу пресуду.

Тужилаштво је својим поднеском одговорило на захтев Шешеља за изузеће Хархофа, тврдећи да за то нема основа јер је реч „о приватном писму“ у коме тај судија, критикујући Трибунал, није изнео другачији став од оних јавних изјава у којима се критикује судска пракса тог суда.

Тужилаштво такође сматра и да се спорно писмо ни на који начин не односи на Шешељев случај и да и из тог разлога не могу да се поткрепе сумње оптуженог у непристраснот судије Хархофа. Судско веће у својој јучерашњој одлуци прихватило је Шешељев захтев за изузеће данског судије. Према већу, писмо судије Хархофа побија претпоставку непристрасности.

„У тим околностима, Веће сматра да писмо судије Хархофа, у у целини прочитано, одбацује претпоставку непристрасности“, каже се у одлуци коју се потписали судије Баконе Џастис Молото и Бартон Хил, док је судија Лиу Дакун приложио издвојено мишљење.

Судије сматрају да би сваки разумни појединац, адекватно обавештен и упознат са писмом Хархофа веровао да је он наклоњен изрицању осуђујућих пресуда, а да се то односи и на случај Шешељ. То је поткрепљено изјавом у писму у којој Хархоф каже да има професионалну и моралну дилему која ће, како тумачи Веће, створити потешкоће судији да примени постојећу судску праксу Трибунала. Веће демантује Тужилаштво да је реч о приватном писму и наводи да се писмо појавило у штампаним медијима и на интернету.

Извор: Танјуг