klint-vilijamson-1БРИСЕЛ — Облак сумње због злочина на Косову биће развејан тек након окончања судског поступка, каже специјални истражитељ Џон Клинт Вилијамсон у интервјуу за Танјуг.

Вилијамсон је са дописником Тањуга разговарао последњег дана свог мандата на функцији шефа специјалног Еулексовог истражног тима који је више од три године истраживао оптужбе из извештаја Дика Мартија о злочинима против цивила након окончања оружаних сукоба на Косову.

Он је у ранијем интервјуу за Тањуг рекао да оптужбе из Мартијевог извештаја лебде над Косовом као црни облак, и да ће тако остати док се они у потпуности не истразе.

„Мислим да смо далеко одмакли у расветљавању Мартијевих навода и да је истрага била успешна, али последњу реч треба да да суд“, указује Вилијамсон у свом опроштајном разговору у строго обезбеђеном седишту специјалног тима у Бриселу.

Специјални тужилац је крајем прошлог месеца на конференцији за штампу у Бриселу обавестио јавност о резултатима истраге и навео да је нађено довољно доказа да се подигну оптужнице против низа бивших команданата Ослободилачке војске Косова због етничког чишћења и систематског терора над Србима, Ромима и другим мањинама током 1999. и 2000. године.

Имена оптужених, међутим, неће бити објављена до оснивања специјалног суда који ће, мада формално у оквиру косовског правосуђа, бити састављен од међународних судија и налазиће се ван територије Косова, највероватније у Холандији.

„Радови на формирању суда су увелико у току и убеђен сам да ће бити завршени почетком следеће године“, каже Вилијамсон, подсећајући да је косовска скупштина двотрећинском већином изгласала формирање суда и да се ЕУ чврсто обавезала да ће овај посао довести до краја.

Када је реч о најконтроверзнијем делу Мартијевог извештаја, који се односи на вађење органа киднапованих цивила у „жутој кући“ у Албанији, Вилијамсон остаје при ставу да је лично уверен да је таквих случајева било, али да недостају докази који би се одржали на суду.

„Радили смо непристрасно, објективно и без унапред задатог циља да неког оптужимо или не оптужимо за нешто“, каже специјални тужилац и подсећа да је његов тим састављен од људи из преко 20 земаља, тако да би било какав покушај манипулације брзо изашао на видело.

„У Приштини су били разочарани што оптужбе о трговини органима нисмо у потпуности одбацили, а у Београду што нисмо доказали да се радило о масовној појави“, наводи Вилијамсон и додаје да и то сведочи о непристрасности истраге.

„Не знам одакле се створио утисак да је било мноштво случајева вађења органа, када и Дик Марти у свом извештају тврди да их је било само неколицина“, каже он.

Упитан зашто у време када је ОВК киднаповала и убијала Србе, Роме и „нелојалне“ Албанце широм Косова међународна заједница, упркос бројном присуству НАТО, Унмика и истражитеља Хашког трибунала није учинила готово ништа да се злочини спрече или бар истраже, Вилијамсон одговара да је реч о стицају околности.

„Када је реч о Трибуналу, он није имао мандат да истражује злочине који су се десили након јуна 1999“, објашњава Вилијамсон, који је и сам радио у Хашком Трибуналу од 1996. до 2001, као истражитељ у предмету Слободана Милошевића.

Он додаје да је НАТО ушао на Косово са примарним задатком да спречи поновно избијање сукоба између ОВК и оружаних снага Србије, па стога није био спреман да се стави у заштиту мањина, док је Унмик био хендикепиран лошим односима са Београдом, где је у време док су злочини вршени Милошевић још био на власти.

„У то време није било могуће послати истражитеље у Србију да разговарају са преживелим сведоцима“, наводи он и додаје да је током своје истраге имао врло добру сарадњу са српским властима и специјалним тужиоцем београдског суда за ратне злочине Владимиром Вукчевићем.

„Сви су поштовали нашу независност и није било покушаја да нам се нешто наметне“, каже он.

Иако Вилијамсон од данас више неће радити као шеф специјалног тима, његова екипа истражитеља, на челу са вршиоцем дужности Кваи Хон Ипом, наставиће да прикупља доказе до формирања суда.

Вилијамсон, који је од 2006.до 20009. био амерички амбасадор за ратне злочине и у том својству често обилазио земље бивше Југославије, каже да још увек није спреман да открије који ће бити његов следећи посао, али да ће га готово сигурно обављати у Вашингтону.

Упитан да ли ће се и на том послу бавити подручјем Западног Балкана, одговара да то није искључено.

„Сваки пут када сам напуштао неку функцију, мислио сам да се заувек опраштам са Балканом, и сваки пут се испоставило да сам погрешно мислио“, каже он.


Извор: Танјуг

Коментари

Један коментар на Облак сумње над Косовом

Оставите коментар

Оставите коментар на Облак сумње над Косовом

* Обавезна поља