Потрошаче у Србији варају где стигну

БЕОГРАД – Потрошачи у Србији не знају ко им точи лоше гориво, где купују бајато месо или ко им продаје производе који не задовољавају основне критеријуме квалитета. Иако инспекције контролишу исправност хране и осталих артикала у радњама, до купаца стиже само статистика о броју прегледа и написаних пријава. За потрошаче остаје тајна где је „октривен“ неквалитетна роба, али и ко је произвођач.

Недавно је Тржишна инспекција објавила да од 110 узорака горива које су узели на пумпама широм Србије, сваки пети не задовољава прописане критеријуме квалитета. Не само да нису објављена имена оних који точе лоше гориво, већ је њихов идентитет „сакривен“ тако што су наведена само одељења тржишне инспекције у градовима, на чијој територији су узети спорни узорци, иако су неке бензинске станице и у мањим местима.

„Нисмо у могућности да одговоримо о којим пумпама се ради, јер поступци још нису окончани“, тврде у Тржишној инспекцији.

„Решењем је забрањен промет спорног горива, 35 тона деривата који се продавао као Д2 категорисано је као отпад и рециклирано. Против свих бензинских пумпи код којих су уочене неправилности поднете су одговарајуће пријаве, прекршајне или кривичне, а суд даље одлучује о висини казне.“

Представници удружења потрошача сматрају да пракса да се не наводе имена несавесних трговаца мора да се прекине. Зато покушавају сами да организују узорковање раличитих производа, како би проверили њихов квалитет, али и „отворили очи“ купцима.

„Објављивање броја контрола и написаних казни за нас није никаква информација“, истиче Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. „Кријући оне који нас варају, надлежни саучествују у превари. Све док не кажу која је то пумпа која нам продаје лоше гориво или у којој радњи су затекли покварено месо, контроле неће имати смисла.“

Купци покварене хране и осталих артикала могу имати низ непријатности, од здравствених проблема до непотребних новчаних издатака. Илија Мирић из Београда је недавно због лошег горива морао да на мотору свог новог аутомобила замени све четири „дизне“.

– У сервису, иако је ауто нов, нису хтели да признају гаранцију, јер тврде да је квар изазван лошим горивом, па сам морао да платим скоро 100.000 динара за поправку – прича Мирић. – Упутили су ме на инспекцију, а тамо су ми рекли да су немоћни, јер је јако тешко доказати да сам лоше гориво сипао баш на тој пумпи!

Гориво „сумњивог квалитета“ је и разлог зашто наши возачи тврде да им аутомобили слабије иду и више троше него када сипају гориво у иностранству. На посебним мукама су прошле године били возачи камиона којима су у иностранству писали силне казне зато што су у резервоарима имали лож уље уместо евродизела иако су на нашим пумпама наточили „евродизел врхунског квалитета“.

Такве ситуације би биле много ређе, када би продавци знали да ће купац на време добити информацију да његов производ није добар. Самим тим би се и одговорније понашали, јер би стрепили да ће их казнити тиме што неће пазарити код њих.

Прљаве цистерне

Део неправилности који је утврђен контролама пумпи указао је на лошу манипулацију дериватима од стране превозника и малопродаваца. Како се цистерне и резервоари нису припремили за манипулацију дериватима европског квалитета дошло је до повећања сумпора и узорак који је узет са места продаје није одговарао прописима.

Прете, али не туже

Радили смо анализе сокова, ракије и других производа и објављивали имена оних који нису били исправни, а то ћемо радити и даље – прича Паповић. – Произвођачи се питају ко нама даје паре и да ли нас финансира њихова конкуренција, али никада не доводе у питање резултате наших анализа. Доказ да добро радимо свој посао је и то што нас нико није тужио, али је било много психолошких притисака и претњи судом. Као што ми објавимо резултате, могле би и инспекције, али они тврде да то не могу да ураде.

Извор: Вечерње Новости