Први сусрет Путина и Трампа

ХАМБУРГ – Први сусрет председника САД и Русије Доналда Трампа и Владимира Путина без сумње је засенио самит Групе 20 највећих економија света, који се у петак и суботу одвија у Хамбургу.

Иако је немачка канцеларка Ангела Меркел настојала да усмери пажњу медија на важне теме самита, попут слободне трговине, климатских промена, миграција и одрживог развоја, око 5.000 акредитованих новинара на самиту највише је интересовало да ли ће, како су поједини описали, „сусрет титана” довести до умањивања неслагања између две силе, које се интензивирало протекле три године.

И док су светски медији чекали да после подне виде то прво руковање Трампа и Путина, званични сниматељи немачке владе су их изненадили када су на фејсбук страници владе објавили видео у којем се види први сусрет и руковање двојице лидера у просторији где су се ујутру сви лидери Г-20 окупили пре него што их је протоколарно пред фотографима потом дочекивала немачка канцеларка Ангела Меркел.

Сви они који су ишчекивали да виде како ће изгледати руковање, према виђењу многих аналитичара, два мачо председника и да ли ће доћи до необично дугог руковања својственог Трампу, могли су да виде релативно уобичајено руковање уз осмехе и Трампово тапшање Путинове подлактице, а потом и рамена.

Неколико сати касније, двојица лидера су седела у фотељама испред фотографа и још једном се руковала на њиховом првом билатералном састанку.

„Част ми је да Вас упознам”, рекао је Трамп Путину, који му је на то узвратио: „Разговарали смо раније телефоном, али телефонски разговор дефинитивно није никад довољан. Задовољство ми је да Вас лично упознам и надам се да ће наш састанак довести и до позитивних резултата.”

Тако је почео  сусрет двојице лидера који је потрајао знатно дуже од предвиђених 35 минута.

Накупило се доста питања, рекао је руски председник Владимир Путин, објашњавајући зашто се његов први састанак с америчким колегом Доналдом Трампом одужио на два сата и двадесет минута уместо планираних 35 минута. Теме су биле, како је навео, Сирија, Украјина, борба против тероризма и сајбер безбедност.

Састанак је одржан на маргинама самита Г20 у Хамбургу, а поред Путина и Трампа, на њему су учествовали шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, амерички државни секретар Рекс Тилерсон и преводиоци. Телефонски разговори нису довољни за решавање најкритичнијих питања, потребни су лични сусрети, приметио је Путин на почетку састанка које је дуго ишчекивао читав свет. Трамп је рекао да је за њега част да разговара са Путином, додавши да Русију и САД „у будућности очекују позитивни догађаји“. Председници су се сложили да преговори треба да имају резултате.

Лавров: Пријатељи или партнери — процените сами

Према оцени Лаврова, сусрет је био дуг, конструктиван и конкретан и потврдио спремност двојице председника да трагају за обострано корисним решењима.

„Потврђено је да се председници руководе пре свега националним интересима својих земаља и схватају да су ти интереси у томе да се траже обострано корисни договори, а не да се покушава играње конфротативних сценарија и прављење проблема тамо где их нема“, рекао је Лавров новинарима у Хамбургу. Нагласио је да се управо у таквом кључу разговарало о Сирији, Украјини, Корејском полуострву и сајбер безбедности, као и читавом низу других питања.

„Договорене су сасвим конкретне ствари“, додао је Лавров и прецизирао да је реч о четири договора.

Као прво, Русија и САД су спремне да прогласе прекид ватре на југозападу Сирије почев од 9. јула.

„Буквално данас у престоници Јордана Аману завршили су рад експерти из Русије, САД и Јордана. Усагласили су меморандум о формирању зоне деескалације на југозападу Сирије“, рекао је Лавров и истакао да су САД и Русија преузеле обавезу да осигурају поштовање режима прекида ватре. Притом, према његовим речима, безбедност око зоне деескалације у прво време осигураваће војна полиција уз координацију са САД и Јорданом.

Преговори о формирању зоне деескалације на северу Сирије се настављају, рекао је Лавров подсетивши да се о томе разговарало и у Астани пре неколико дана.

Као други договор Лавров је навео успостављање канала за решење украјинског питања на основу минских споразума.

Русија рачуна, рекао је, да ће представник САД за Украјину ускоро доћи у Русију ради консултација.

Путин и Трамп посветили су посебну пажњу сајбер безбедности, рекао руски министар.

„Председници су се сложили да та сфера постаје све ризичнија, ако хоћете, у њој се рађају претње, укључујући терористичку, као и претњу у другим областима организованог криминала и претње за нормално функционисање друштва“, рекао је Лавров објашњавајући трећи договор.

Путин јасно рекао — нисмо се мешали у изборе

Како је напоменуо, Трамп је поменуо и да „у САД и даље неки кругови надувавају, мада не могу да докажу, тему руског мешања у америчке изборе“.

„Договорено је да ће сва та питања као целина, укључујући борбу против тероризма, борбу против организованог криминала, хакерства у свим његовим облицима, постати предмет руско-америчке сарадње. У те сврхе биће формирана заједничка билатерална радна група“, објаснио је министар.

Ниједна чињеница мешања Русије у америчке изборе није предочена, додао је Лавров, приметивши да кампања у вези с расправом о наводном мешању Русије у изборе поприма чудан карактер.

„Током многих месеци када су изношене те оптужбе није предочена ниједна чињеница, што признају и они у Конгресу који су предњачили у томе у одређеној етапи. Трамп је рекао да је чуо од Путина јасне изјаве да то није истина и да се руско руководство није мешало у те изборе. Он те изјаве прихвата. Ето, то је све“, појаснио је Лавров.

Разматрала се и тема Корејског полуострва и, како је рекао Лавров, он и Тилерсон добили су задатак да наставе интензивирање сарадње спољноплитичких ресора и лично њих двојице, као и у Савету безбедности УН о свим питањима међународне агенде, укључујући и Корејско полуострво.

Руски министар је као четврто навео и да су се Путин и Трамп договорили да убрзају процедуру именовања нових амбасадора, као и да ће бити настављен рад на решењу проблема одузетих руских дипломатских објеката у САД.

Сусрет је, закључио је Лавров, био изразито политички.

Оба председника потврдила су чврсту решеност да траже решења која одговарају интересима САД, Русије и читаве међународне заједнице. На питање да ли се сада две земље називају пријатељима или партнерима, Лавров је рекао да оставља новинарима да то сами закључе. По општој оцени, састанак лидера Русије и САД је централни догађај самита Г20. Новинари су брижљиво анализирали сваку реч Путина и Трампа, хватали детаље — да ли је Трамп рекао „спасиба“ и какав је био говор тела, Трампов „троугао“ рукама надоле, док Путина описује као благо повијеног у столици, како је трљао прсте док се Трамп обраћао новинарима.

Тилерсон: И санкције биле тема

Амерички државни секретар Тилерсон потврио је да је састанак био веома конструктиван.

„Двојица лидера су се, рекао бих, разумела врло брзо. Јасно је да између њих постоји позитивна хемија“, рекао је Тилерсон.

Тилерсон је на конференцији за новинаре након састанка двојице лидера изјавио да је Трамп покренуо тему „мешања“ Русије у изборе у САД, а према његовим речима, једна од тема биле су и санкције. Тилерсон је навео да су Трамп и Путин имали „врло поуздану и дуготрајну размену мишљења о овом питању“.

„Председник се у више наврата обратио председнику Путину поводом интервенисања Русије. Председник Путин је негирао такво интервенисање, као, чини ми се, и у ранијим приликама“, додао је Тилерсон.

Амерички државни секретар је навео и да су руски и амерички председник разговарали о томе где је још у Сирији могуће образовати зоне деескалације, поред четири у којима ће бити утврђен прекид ватре.

Током првог дана самита Г20 у Хамбургу Владимир Путин је разговарао и с лидерима Кине, Индије и Европске уније. Посебан састанак имали су лидери БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република).

Шта су Путин и Трамп поручили невербалном комуникацијом

Дуго очекивани први сусрет руског и америчког председника, Владимира Путина и Доналда Трампа, догодио се данас у Хамбургу на Самиту Г20, што је била вест дана у свим светским медијима које је, међутим, чини се, више од свега занимало понашање двојице светских лидера током тог сусрета.

Према анализи говора тела двојице лидера, који је за Танјуг сачинила Лидија Мирков, мастер комуникологије и асистенткиња на Факултету политичких наука у Београду, могло би се закључити да су наступи обојице показали да су добро увежбани и да ништа није било препуштено случају.

Обојица су, каже, показали да су стабилни лидери који желе да воде, а не да буду вођени, али и да су са обе стране отворена врата за сарадњу.

Мирков за Танјуг каже да невербална комуникација Путина и Трампа током сусрета „очи у очи”, и касније, открива да је амерички председник у једном тренутку чак био „очински настројен” према руском колеги, док је руски председник својим држањем доказао да му је раван.

Њихово прво руковање, према њеним речима, било је „добар знак равнотеже” на шта указује то што су руке пружили истовремено.

Међутим, каже Мирков, непосредно након тога Трамп је наступио доминантно неприметним хватањем Путина, који је нешто нижи од америчког председника, за подлактицу.

„Онај ко покрива руком саговорника током руковања настоји да се представи очински настројеним, заштитником – а то је могуће само ако је јачи”, каже Мирков.

Ипак, Путин је у лежерном разговору узвратио кажипрстом, чиме је практично невербално вратио пажњу на себе као равноправног саговорника.

„Подизање кажипрста у политици подсећа на претњу и ауторитет, па га с тога није пожељно често употребљавати”, навела је Мирков.

Уочљиво је, каже, да су двојица лидера све време стајали на пристојној раздаљини један од другог, чак на нешто већој од уобичајене.

Мирков, која се иначе бави анализом невербалне комуникације, јавног говора и стила изражавања у јавном простору, објашњава да Трампов гест којим је потапшао Путина по леђима изражава потребу да утврди свој ауторитет, али и да превазиђе физичку дистанцу, али је руски председник то игнорисао.

Из њиховог понашања у конференцијској сали види се да су навикнути на јавне наступе, али чињеница да не разговарају, па и да се чак ни не гледају док се камере постављају, указује на њихову жељу да све што имају кажу јавно за шта им је била потребна концентрација, али и изостанак спонтаности.

И Путин И Трамп су, каже Мирков, у седећем положају били у пози „алфа мужјака” – раширених ногу и стопала усмерених ка споља.

Разлика је уочљива једино у томе што је Путин благо нагнут напред открио да је спреман на акцију, каже Мирков и открива да је, ипак, највише пажње привукао положај Трампових руку у положају тзв. „обрнуте пирамиде”, односно спајање руку усмеравајућих ка поду, што се тумачи као потреба за концентрацијом.

Путин је с друге стране „миловао” свој кажипрст, а правило је да онај ко мази себе током јавног наступа значи покушај самоохрабривања с обзиром на то да је овај сусрет био за обојицу председника велики стрес.

Мирков напомиње да је, знајући Путинову строгу и сведену невербалну комуникацију, ово био редак пример где се види некакав знак треме код руског председника.

Уочљиво је да прииком руковања са Путином Трамп није користио свој трик „повлачења саговорника унапред”, али је руку понудио одоздо у односу на руку председника Русије, што је опет знак патернализма и доминације.

Жељу за доминацијом, каже Мирков, Трамп је открио и када је позвао Путина да да изјаву, иако је руски председник већ заустио, чиме је желео да каже да се то не би догодило да он није дао неку врсту дозволе.

Мирков истиче да то што је Путин говорио на руском језику значи снажну политичку поруку, јер док је Трамп говорио њему није био потребан преводилац, што није био случај са америчким председником док се он обраћао на руском.

Према речима Мирков, друго руковање двојице председника је с Трампове стране било нешто мање доминантно.

Извор: Агенције