Повратак манирима ауторитарне политике није новост на источним границама Европске уније. Ширење руског утицаја у Украјини и Молдавији поставља питање докле ће ићи путинизација власти у Мађарској, Румунији и Бугарској.
Невладина организација Фридом хаус годинама упозорава на назадовање процеса демократизације у новијим чланицама Европске уније. На листи такозваних консолидованих демократија, Мађарска заузима убедљиво последње место, иза балтичких земаља, Пољске и Чешке. Бугарска и Румунија доспевају тек у групу полу-консолидованих демократија. Заједничко тим земљама јесте то да њихови властодршци „под изговором реформи систематски разграђују демократско уређење“. Фридом хаус је још пре две године упозорио на путинизацију средње и источне Европе.
Гунтер Крихбаум, шеф Европског одбора у Бундестагу, сматра да је термин путинизација несрећно скован јер властодршци у Мађарској, Румунији и Бугарској не могу да се упореде са Путином. „Упркос одређеним козметичким грешкама, сви они су изабрани на демократским изборима“, каже Крихбаум за ДW, али не пориче да ситуација у поменутим земљама представља велики изазов за ЕУ: „То је питање веродостојности: да ли европске вредности попут слободе, демократије и правне државе тек пропагирамо према споља – рецимо у процесу проширења ЕУ – или их уз то и сами примењујемо и живимо“, додаје немачки демохришћанин.
Источни узори
Мађарска је годинама важила за узорног ђака европских интеграција, али та времена делују као давно прошло време. Будимпешта је под палицом самоувереног премијера Виктора Орбана заузела ауторитарни курс, а његови конзервативци сарађују и са антисемитским Јобиком. Орбанова обраћања јавности као да пишу Путинови текстописци: реч је ту о непријатељима Мађарске, „страним интересима против нашег народа“ који су подржани из „међународних финансијских кругова“. Тиме се мисли на активисте цивилног друштва, чије се просторије претресају, а документи и рачунари заплењују. Осим Русије, још две земље Орбан наводи као узоре: Турску и Кину.
Слични су узори и румунског премијера Виктора Понте. Он често говори да привреда Румуније мора да се окрене истоку због „трајне рецесије у еврозони“. Другог новембра ће Понтино име стајати на гласачком листићу на председничким изборима. Он је кандидат посткомунистичке Социјалдемократске странке, али је напрасно открио своју веру. Поносан је, понавља у бројним ТВ-наступима, што се кандидује као „православни Румун“, чиме Понта хоће да нагласи да је његов главни противкандидат Клаус Јоханис припадник немачке евангелистичке мањине.
У поређењу са две поменуте земље, ситуација није много срећнија ни у Бугарској. Било је само питање времена, а десило се у мају ове године: немачка влада је упозорила на утицај Русије на бугарску политику. Десило се то у интерном папиру који је доспео до немачке штампе. Ту пише да бугарски социјалисти имају стари комунистички кадар, сараднике старих тајних служби и тајкуне који праве бизнис са Путиновим олигарсима. Тврди се да Москва има директан утицај на бугарско законодавство. Тако је Бугарска похрлила у изградњу Јужног тока, упркос упозорењима из Брисела. Блокада тог пројекта важна је тема пред ванредне парламентарне изборе 5. октобра.
Потребна „примерена“ реакција
Ерозија демократских вредности у три чланице Европске уније не мора нужно да се повезује са утицајем Русије, сматра политиколог Кај-Олаф Ланг из берлинске фондације Наука и политика. „Пре бих посматрао обратно: делимично потискивање либералне демократије и растућа нетранспарентност управо отварају простор за утицаје, између осталог са истока и из Русије“, каже Ланг за ДW и додаје да Европска унија мора да повуче јасне црте: који процеси нису баш примерени, али се могу прогутати, а који представљају претњу по темеље демократије. Онда, наравно, не треба заборавити ни санкције.
„Примерену“ реакцију тражи и утицајни немачки посланик Гунтер Крихбаум. Он предлаже успостављање сталног мониторинга демократије и основних права у свим чланицама ЕУ – нешто попут правосудног барометра Европске комисије. „Тиме не желим да порекнем да смо овде приморани на својеврсни раскорак, јер су чланице Европске уније суверене државе које у уређивању унутрашњих односа имају широк маневарски простор.“
Оставите коментар на „Путинизација“ источне Европе
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.