theodor meron u unЊУЈОРК — Председник Хашког трибунала Теодор Мерон најавио је да ће првостепена пресуда Радовану Караџићу бити изречена у октобру 2015. а Ратку Младићу средином 2016.

Мерон је ово рекао подносећи редован извештај Савету безбедности Уједињенох нација.

Мерон је казао и да се нови судија у процесу против Војислава Шешеља „тренутно упознаје с предметом“ и да ће расправно веће, након тога, донети одлуку о томе како наставити поступак.

Шешељ је оптужен за злочине над Муслиманима и Хрватима у Хрватској, Војводини и БиХ. Пресуда је била заказана за 30. октобар, али је одложена на неодређено време због изузећа судије Фредерика Хархофа, кога је заменио Мадаје Нијанг.

Расправе о жалбама у процесима против Караџића, Младића, Шешеља и Хаџића преузеће резидуални механизам који наследјује Трибунал, назначио је Мерон.

Нема проблема у сарадњи са Србијом

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је вечерас пред Саветом безбедности УН да је „нема проблема“ у сарадњи са Србијом, Хрватском и БиХ.

Подносећи редован извештај о раду тужилаштва, Брамерц се захвалио тим државама за брзо удовољавање захтевима за документе и приступ сведоцима, чиме су помогле текућа суђења у Хагу.

Брамерц је, међутим, упозорио да у међусобној сарадњи тих земаља у предметима ратних злочина, иако је постигнут напредак, још постоје баријере попут забрана изручења њихових држављана.

„Потребне су даље реформе да би се те баријере уклониле“, нагласио је главни тужилац.

Говорећи о суђењима, Брамерц је најавио да ће, окончањем извођена доказа против генерала Ратка Младића, тужилаштво почетком 2014. године завршити доказне поступке у свим суђењима.

Изузеће судије Фредерика Хархофа изазвало је „озбиљно назадовање“ процесу против Војислава Шешеља, оценио је Брамерц, подвлачећи да су и тужилаштво и преостало двоје судија имали озбиљне замерке на ту одлуку, али да је њихова забринутост „одбачена“.

Откривање „једне од највећих“ масовних гробница у БиХ, у руднику Томашица код Тузле, указује на неопходност појачавања напора за проналажење свих несталих особа током ратова у бившој Југославији, нагласио је главни тужилац Хашког трибунала. До сада су из те масовне гробнице ексхумирана 474 тела, а очекује се да ће тај број порасти, прецизирао је Брамерц.

Србија је показала да је у потпуности привржена потрази за истином у вези са злочинима почињеним током оружаних сукоба на простору бивше Југославије и изводјењу одговорних пред лице правде, без обзира на њихову националну припадност, рекао је данас пред Саветом безбедности УН амбасадор Србије Милан Милановић.

Обраћајући се амбасадорима држава чланица СБ УН, он је истакао и да случај Војислава Шешеља, који се налази у притвору једанаест година без пресуде, представља грубо кршење основних људских права.

Амбасадор Милановић је рекао да је пуна сарадња Србије са Хашким трибуналом потврђена и најновијим извештајем председника Суда и главног тужиоца, као и у њиховим претходним извештајима.

“Не постоје заостали захтеви за помоћ, сарађује се на време, судске наредбе се извршавају а разговори са сведоцима се обављају без одлагања и потешкоћа”, додао је амбасадор Србије у УН.

Милановић је нагласио да је Србија у јулу 2011. пребацила у Хаг последњег оптуженог, одговорила на највећи део од 3,350 захтева суда и тужилаштва, као и адвоката одбране везане за документа, као и да је у земљи оптужено 410 појединаца за злочине против међународног хумантираног права.

Први човек Мисије Србије при УН је, говорећи о Шешељевом притвору, казао да једанаест година у притвору без пресуде представља грубо кршење основних људских права и цивилизацијских вредности.

“Дужина боравка у притвору у овом случају је у супротности са одредбама Пакта УН о грађанским и политичким правима и Европске конвенције о људским правима. Та два међународна документа обезбедјују фер судјење у разумном року, а 11 година тешко да може да се сматра разумним роком”, оценио је амбасадор Милановић.

Према његовим речима, држање једног човека у притвору тако дуго, без пресуде, представља кршење права на презумпцију невиности.

“Убеђени смо да је тај случај неповољан по репутацију Хашког суда и да је потребно брзо предузети конкретне мере у циљу да се оконча правни и формални застој овог случаја”, закључио је амбасадор Србије.

Милановић је указао и на значај да се онима који су осуђени пред Трибуналом у Хагу дозволи да казне служе у земљама из којих потичу на простору бивше Југославије.

Он је навео да је циљ те иницијативе да се осуђенима дозволи ресоцијализација, што је тешко постићи у удаљеним државама где сад служе казне, где су посете породица ретке и где не говоре локални језик.


Извор: Танјуг

Оставите коментар

Оставите коментар на Савет Безбедности УН о раду Хашког трибунала

* Обавезна поља