Шта значи отварање поглавља 30.

Отварањем поглавља 30 у преговорима са ЕУ Србија се практично обавезала да ће раскинути све споразуме о слободној трговини које је склопила са четири државе, међу којима је и Русија. Али, то неће бити ни једини, а можда ни највећи проблем за власти у Београду, јер ће због истог поглавља бити принуђене да дозволе промет ГМО производа на српском тржишту.

Како се Србија примиче вратима Брисела, пред њу се постављају све комплекснији захтеви. Осим увођења санкција Русији, које иако се о њима говори још нису на дневном реду, званични Београд ће пре приступања ЕУ морати да стави ван снаге све потписане споразуме о слободној трговини.

Такви споразуми склопљени су Казахстаном, Турском и Белорусијом, али ће највећи проблем бити онај који је потписан са Руском Федерацијом, јер је обим трговине са том државом у поређењу са преостале три и највећи. И не само то. Укидање тог споразума могло би да остави и политичке последице по односе две државе.

Економиста Љубомир Маџар сматра да је тај услов ЕУ веома тежак и озбиљан за Србију, нарочито што из Русије увозимо гас.

– То нам је веома важан извор снадбевања. Што се тиче осталих држава, ту не би требало да осетимо неке последице. ЕУ има своју политику и овај услов не важи само за Србију. Исти случај је био и са осталим државама које су у међувремену постале чланице. Наш стратешки циљ је да постанемо део Уније и морамо то да прихватимо – наводи за „Блиц“ Маџар.

Споразум са Русима Србија иначе често користи као адут за привлачење страних инвестиција, с обзиром да слободну трговину са Руском Федерацијом, осим бивших совјетских република, нема више ниједна земља на свету. Ипак, у Влади кажу да ће упркос његовом укидању Србија уласком у ЕУ бити на добитку.

Љајић: Бенефити ће бити већи кад уђемо у ЕУ

Надлежни министар трговине Расим Љајић каже да ће споразуми о слободној трговини које смо потписали са Русијом, Белорусијом, Турском и Казахстаном бити на снази све до момента уласка Србије у ЕУ.

– Када уђемо у Унију, они се бришу, а важе они које је склопио Брисел. На пример, са Јужном Корејом, а воде се преговори да такав споразум буде потписан са САД-ом. Бенефити које ћемо остварити уласком у ЕУ су далеко већи од ових које имамо са споразумима које смо потписали са поменуте четири државе. До нашег пуноправног чланства, српски привредници ће искористити време за стварање трајних веза и односа – објашњава за „Блиц“ Љајић.

Без ГМО производа нема ЕУ

За власти у Србији можда ће већи проблем бити озакоњење промета ГМО производа на српском тржишту. Наиме, то је услов за приступање Србије Светској трговинској организацији (СТО), а ниједна држава до данас није ушла у ЕУ а да претходно није постала члан СТО.

Добро обавештени саговорник „Блица“ наводи да је увођење ГМО производа „нешто што мора да се уради“.

– Дакле, мораћемо из закона да избацимо реченицу у којој стоји да је забрањен промет таквих производа. Србији је из ЕУ поручено да може постављати какве год хоће услове за њихову продају, па и да буду толико строги да њихов промет постане немогућ. Важно је само да се реч „забрањен“ избаци из важећих прописа – каже наш извор.

Он објашњава да се са СТО воде преговори на два нивоа – мултилатерално, којим се утврђује да ли су важећи закони у складу са принципима ове организације. Управо у тим преговорима инсистира се на дозволи промента ГМО производа.

Проблеми са САД, Русијом, Украјином и Бразилом

Такође, воде се и билатерални преговори, где државе чланица СТО могу да постављају своје услове.

– Доста тога је Србија већ испреговарала. Услове још имају Америка, Бразил, Русија и Украјина – каже саговорник „Блица“.

Он наводи да САД има неколико услова, али би на њих „заборавили, уколико Србија укине забрану на продају ГМО“. Према нашим информацијама, Бразил жели да повећа квоту за увоз живинског меса из те државе, док Руси желе да знају која ће правила важити када Споразум о слободној трговини између две земље буде стављен ван снаге.

– Највећи проблем праве Украјинци, који су Црну Гору условљавали чак три године. Они имају низ услова, међу којима је да сада са њим потпишемо споразум о слободној трговини. То нама не одговара јер се њихова привреда ослања на пољопривреду и могли бисмо тако угрозити домаће произвођаче – наводи наш извор.

Корист од поглавља 30

Упркос свему овоме, Сена Марић из Центра за европске политике наводи да је поглавље 30 од великог значаја за српску привреду.

– Србија ће постати део јединствене царинске уније и заједничког тржишта ЕУ, највеће глобалне трговинске силе данас. Усклађивањем са правним тековинама у овој области и приступањем ЕУ, Србија ће унапредити своју преговарачку позицију на глобалним тржиштима и биће заштићена од нелојалне конкуренције – навела је Марићева и додала да ће користи бити вишеструке и за обичне грађане.

– Директно ће се одразити на повећање економске моћи земље и животни стандард грађана, побољшаће се институционална сигурност и смањити ризик земље за инвеститоре. То ће на дужи рок довести до повећања конкурентности српских компанија и омогућити привлачење инвестиција – рекла је Марићева.

Извор: Блиц