Штајнмајер у Београду

„Нико у Европи није мењао услове Србији нити уводио нове, па ни Немачка. То су бесмислице. Немачка и Европска унија су заинтересоване да се Србији још ове године отворе поглавља”, рекао је немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер на заједничкој конференцији за новинаре са министром спољних послова Србије Ивицом Дачићем и швајцарским колегом Дидијеом Буркхалтером.

Коментаришући чињеницу да није отворено још ниједно поглавље у преговорима са Србијом, Штајнмајер, који је у Београду био на састанку тројке ОЕБС-а као будући председавајући ове организације и у билатералној посети Србији, поручио је да „не би требало да водимо дебате о томе ко је крив”. Он је подсетио да је нормализација односа између Београда и Приштине нешто што се подразумева, констатујући да то није „ништа ново, већ предуслов који постоји одраније”.

Слично су биле интониране и Штајнмајерове изјаве дате после сусрета са премијером Александром Вучићем.

„Уверен сам да ће ове године бити помака у отварању поглавља упркос неким препрекама које треба превазићи”, поручио је немачки министар спољних послова, али, судећи по одлучности српског премијера да не пристане на услов да се Приштини у целини препусти хидроелектрана Газиводе, тешка рунда разговора тек предстоји. „На то ме нико на кугли земаљској неће натерати. Ако неко жели договор, онда мора да то да покаже, а одлука је на ЕУ”, рекао је Вучић.

Како је подвукао, одлука о отварању поглавља у преговорима са ЕУ није на Србији, већ на европским партнерима, и ту не ради о реформама, већ о односу са Приштином. „Надам се и мислим да бисмо у јуну могли да отворимо прво поглавље, али то не зависи од нас. Немачка и друге земље доносе ту одлуку. Ради се о неким питањима из Бриселског споразума, као што је заједница српских општина, и неким која су изван Бриселског споразума. Даћемо све од себе да, чувајући наше националне и државне интересе, постигнемо споразуме тамо где можемо”, рекао је Вучић, додајући да је Србија спремна за отварање поглавља 23 и 24, о владавини права и људским правима, и за поглавље 32, о финансијској контроли. Србија је, како је рекао премијер, показала да жели договоре и тако ће чинити и убудуће, али „постоје границе преко којих се не може ићи”. „Србија није признала и неће признати независност Косова. Радићемо много на томе да дијалогом успоставимо рационалне односе са онима који мисле другачије од нас”, поручио је Вучић.

Одговарајући на новинарско питање о нормализацији односа Београда и Приштине, Штајнмајер је рекао да је „изричито” одао признање Србији за допринос напорима за нормализацију односа. „Има још неколико отворених тачака, али није само Србија за то одговорна”, оценио је гост из Немачке, не прецизиравши о чему се тачно ради.

Када је реч о односима Београда и Берлина, Дачић и Штајнмајер су били сагласни у оцени да су они напредовали, али уз опаску немачког министра да би волео да се на том порасту поверења међу званичницима две државе „базира и српско јавно мњење”.

Дачић је, видно задовољан оваквим оценама, констатовао и да односи две земље никада нису били тако добри и подсетио да донедавно ситуација није била таква, а као пример је навео састанак немачке канцеларке Ангеле Меркел и некадашњег председника Србије Бориса Тадића у Београду, за који је рекао да је био један од најнепријатнијих састанака којима је присуствовао. „Данас је ситуација веома другачија”, закључио је Дачић.

Он се похвалио и економским односима са Немачком, оценивши да је реч о најважнијем економском партнеру Србије, са спољнотрговинском разменом већом од три милијарде евра. Немачка је, додао је, велики инвеститор и донатор, са више од милијарду евра уложних у Србију од 2000. године.

Тројка ОЕБС- а: Додатни притисак за мир у Украјини

После билатералног сусрета Дачића и Штајнмајера, у Палати Србија је одржан и састанак тројке ОЕБС-а, у којој је, поред српског министра као председавајућег ОЕБС-а и немачког као будућег председавајућег ове организације, и швајцарски министар Дидије Буркхалтер, који је прошле године био на челу организације. Њих тројица, као и генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Цанијер, разматрали су ситуацију у Украјини и могућности ОЕБС-а да утиче на ситуацију на терену. Они су се заложили за унапређење политичког процеса у Украјини и позвали на што хитнију примену Минског споразума и успостављање политичког дијалога у тој земљи.

Како је рекао Ивица Дачић, биће извршен додатни притисак како би се успоставио мир у Украјини. Он је најавио скоро формирање четири радне групе у оквирима нордијског формата које ће се бавити политичким, економским, безбедносним и хуманитарним питањима. Дачић је такође рекао да је врло важно да се што пре одржи састанак трилатералне контакт групе, укључујући и видео-конференцију и састанак у Минску на коме би учествовали и представници Луганска и Доњецка.

Министар Штајнмајер је оценио да се пред Украјином налази дуг пут и да он неће бити успешан ако се не превазиђе сукоб на истоку те земље. Он је затражио од сукобљених страна да се што пре успоставе демилитаризоване зоне и да се успоставе економски односи између истока Украјине и Кијева. Швајцарски министар је поручио да је рад трилатералне контакт групе кључан за смиривање ситуације у Украјини. Министри су заједно апеловали да се посматрачкој мисији ОЕБС-а обезбеди потпуни приступ свим локацијама на терену у Украјини.

На питање новинара о будућности санкција које су земље ЕУ увеле Русији због украјинске кризе, Штајнмајер је одговорио да је то везано за спровођење споразума из Минска, али да смо се, нажалост, „претходних дана вратили мало уназад”, због поновних сукоба на два или три места на истоку Украјине. Дачић је изјавио да се нада да ће се ићи у правцу учвршћивања мира и поштовања споразума из Минска, тако да се неће говорити о увођењу или проширењу санкција, него о њиховом укидању. „Србија није чланица ЕУ и, поштујући националне, државне и политичке интересе, заузела је неутралан став према том питању”, рекао је Дачић.

Дачић, Штајнмајер и Буркхалтер осудили терористички напад у Зворнику

Шефови дипломатија Србије, Немачке и Швајцарске осудили су јучерашњи терористички напад на полицијску станицу у Зворнику, у којем је погинуо један полицајац, а рањена два. „Веома је важно да се очува стабилност БиХ и да наше обавештајне службе добро сарађују како би се спречиле овакве провокације у будућности, а као што знате, велики су ризици за то у нашем подручју, пре свега од стране радикалног исламистичког покрета”, изјавио је Дачић, који је јуче одмах после ових разговора отпутовао у БиХ.

Николић: Било би добро да ЕУ пошаље јасну поруку Србији

БЕОГРАД– Било би јако добро ако би Европска унија послала јасну и недвосмислену поруку да подржава све оно што је Србија до сада учинила тако што би ускоро отворила прва поглавља приступних преговора, поручио је данас председник Србије Томислав Николић.

„За нас, за грађане Србије, то би био знак да смо на добром путу”, рекао је Николић током сусрета са министром спољних послова Немачке Франком Валтером Штајнмајером.

Николић је додао да сматра да је Србија својим конструктивним прилазом у решавању бројних затечених проблема заслужила такав гест и изразио уверење да би, у некој другој ситуацији, прва поглавља већ била отворена.

Ми нећемо прекидати преговоре са Приштином, али не бисмо волели када би се Бриселски споразум доживљавао као списак обавеза које Србија треба да испуни. У овом споразуму постоје две стране потписнице, а до сада нисмо приметили постојање воље Приштине да испуни своје обавезе”, истакао је председник Србије и додао да ће Приштина то ипак морати да учини.

Штајнмајер је истакао да је приметан један снажан импулс реформи у Србији, да је ситуација знатно боља него пре неколико година, а и да су односи између Србије и Немачке знатно бољи него пре неколико година, што је јако важно.

Јасан је и напредак Србије ка пуноправном чланству у Европској унији и Немачка остаје искрени партнер Србије на њеном путу ка уједињеној Европи, саопштила је Прес служба председника Србије.

„Србија је испунила бројне услове који су постављени пред њу. Што се тиче Бриселског споразума, нећемо дозволити да Приштина избегне своје обавезе. У сарадњи са партнерима из Европске уније, надам се да ћемо ускоро моћи да начинимо помаке око формирања Заједнице српских општина”, рекао је немачки министар.

Он је напоменуо да шпекулације у медијима о условима који су пред Србијом нису увек од користи ни Србији ни ЕУ и додао да је већ месецима истакнуто који су услови пред Србијом и да се ту ништа није променило.

Председник Николић и министар Штајнмајер сагласили су се да Немачка и Србија треба да гледају у заједничку будућност, и истакли наду да ће већ током ове године доћи до отварања првих поглавља у приступним преговорима за чланство Србије у ЕУ.

Штајнамјер је претходно разговарао и са премијером Србије Александром Вучићем и министром спољних послова Ивицом Дачићем.

Штајнмајер у Србији – шта нам је донео

Франкфурт, Хајделберг – Данашњи долазак немачког шефа дипломатије Франка Валтера Штајнмајера у Београд  нова je прилика за српске власти да покушају да добију немачку подршку за скоро отварање преговарачких поглавља о чланству Србије у ЕУ што им, како сазнаје „Политика”, неће бити тако лако. У разговору са неколико високорангираних дипломата у Бриселу и Берлину „Политика” је покушала да открије шта је то што заиста Немци желе од Србије и како изгледа у српским медијима често помињана „листа 11 немачких услова” за отварање првих поглавља.

У берлинским дипломатским круговима се истиче да не постоје „немачки услови” нити „неки нови услови”, већ да је реч условима који су написани у кабинету високе представнице ЕУ за спољне односе и безбедност Федерике Могерини. Према речима дипломата, овај списак је написан на захтев Београда који се жалио да не жели да буде жртва тога што се у Приштини одуговлачило са састављањем нове владе те није било преговарача из Приштине.

И немачки аналитичар Бодо Вебер у јучерашњој изјави за радио Слободна Европа тврди да је прича „11 нових немачких услова” најобичнији спин, којим се прави намерна забуна са седам услова које је својевремено поставила парламентарна група ЦДУ, на челу са покојним Андреасом Шокенхофом.

Како „Политика” сазнаје, Берлин највише замера Београду што тврди да му је веома важно формирање Заједнице српских општина (ЗСО) а од средине јуна 2013. није поднео нацрт статута ЗСО, који би био основа за преговоре. У Берлину се, такође, може чути да уколико Србија изнесе максималистичке захтеве, „правећи од ЗСО неку врсту Републике Српске на Косову” то неће допринети убрзању преговора и постизању компромиса. Као евидентно неиспуњени услови наводи се и то да није постигнут споразум о позивном телефонском броју за Косово, као и да нису изграђени чврсти објекти на административним прелазима.

Док су постизање споразума о телекомуникацијама и питање препуштања Приштини контроле над хидроелектраном „Газиводе” у анализама српских медија представљени као две одвојене тачке у „11 немачких услова”, наши саговорници објашњавају да се у Бриселу ова тема посматра као један услов, док се у српским медијима на листи 11 услова не помиње „заиста немачки услов” а то је свеобухватна истрага и проналажење криваца за паљење немачке амбасаде у Београду 2008. Како немачке дипломате објашњавају, то није захтев ЕУ али је поменут у декларацији Бундестага и због тога је релевантан за политичку одлуку Берлина о отварању преговорачких поглавља Србији.

Уклањање Парка мира на мосту у Косовској Митровици, како тврде наши саговорници, није јасан услов ЕУ али јесте немачки јер Немци сматрају да је тај парк само заменио барикаде на том мосту те да је то у супротности са споразумом којим су се обе стране обавезале да ће радити на нормализацији односа.

Терезија Теглхофер, експерт Немачког савета за иностране послове у разговору за „Политику”, истиче да Немачка жели да избегне да нормализација односа са Приштином буде само једна од многих тема у преговарачком процесу, као и да решавање тешких питања буде померено за каснију фазу преговора.

„Због тога ће поглавља о односима са Косовом и о владавини права бити отворена прва у преговорима, и због тога Немачка међу осталим чланицама ЕУ има најзахтевнији став”, објашњава она и додаје да ће Србија бити оцењивана не по једној акцији већ по целокупним напорима да унапреди нормализацију односа. „Оно што Берлин жели да види од Србије су константни напори на примени Бриселског споразума, као и осталих споразума који су досад постигнути, а не само привремене или потезе у последњем тренутку како би се испунили захтеви ЕУ”.

Иако Београд сматра да је испуњен захтев да српске снаге са севера Косова буду интегрисане у Косовску полицију, „Политика” из дипломатских извора сазнаје да Брисел и Берлин не мисле тако. Саговорници „Политике” признају да је између Београда и Приштине постигнут споразум о овом питању, али да он није још примењен, као и да је кључна тачка спотицања колико припадника српских снага треба да се интегрише у Косовску полицију. Према речима наших саговорника, проблем је што је број људи у српским заштитним снагама веома велики за тако малу територију.

Саговорници „Политике” оцењују да је учешће представника Приштине на регионалним форумима више-мање испуњен услов, а да у српским медијима помињан захтев да се заустави шверц преко административних прелаза никад није био услов, као ни прихватање косовских пасоша – што је испуњено – већ да је споразум предвидео само прихватање да грађани Косова могу са личним картама да прелазе административне линије.

Београд сматра да је након локалних избора на Косову испуњен захтев да локалне српске власти буду интегрисане у косовски систем, али у Берлину се и даље указује да нису укинуте српске паралелне институције што није експлицитно наведено у Бриселском споразуму али „произилази из његовог контекста”. Берлину смета, између осталог, што се поједина српска тужилаштва и судови и даље проглашавају као надлежни за простор Косова, иако је то кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН, као и то што Београд и даље директно исплаћује плате запосленим у институцијама на северу Косову.

Уз истицање да је и споразум о правосуђу још само на папиру а не и примењен у пракси, саговорници „Политике” одају утисак да Брисел и Берлин немају намеру да праве компромисе око ових услова без обзира на то што би њихово пуно испуњавање могло да потраје месецима што би Србији само одложило отварање првих преговарачких поглавља.

Према речима Теглхоферове, оно што је сигурно јесте да Немачка, као и друге чланице ЕУ, неће да приме нову чланицу која има нерашчишћене односе и затегнутост са другом потенцијалном чланицом, што би могло да доведе до политичке блокаде унутар уније.

„Због тога, ако Србија жели да постане чланица ЕУ за неколико година, тешка питања односа Србије и Косова морају да буду решавана корак по корак и то објашњава зашто Берлин заузима чврст став о отварању првих преговарачких поглавља”, указује Теглхоферова.

Дoписник Политике Ненад Радичевић

Меркелине замерке Београду

1. Од 2013. није још поднет нацрт статута Заједнице српских општина (Немачка неће дозволити „Републику Српску на Косову”)

2. Свеобухватна истрага и проналажење криваца за паљење немачке амбасаде у Београду 2008.

3. Парк мира у Косовској Митровици

4. Поједина српска тужилаштва и судови и даље се проглашавају надлежним за простор Косова, иако је то кршење Резолуције 1244 СБ УН

5. Неслагања колико припадника српских полицајаца треба да се интегрише у Косовску полицију

6. Београд и даље директно исплаћује плате запосленима у институцијама на северу Косову

7. Није постигнут споразум о позивном телефонском броју за Косово

8. Нису изграђени чврсти објекти на административним прелазима

Извор: Политика, Танјуг