Србија и Српска сећају се страдалих у „Олуји“

У земунском насељу Бусије, у ком углавном живе избеглице из Хрватске, данас ће бити одржана централна манифестација – Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у војној акцији Олуја која је почела 4. августа 1995. године нападом на тадашњу Републику Српску Крајину у којој је протерано 220.000 Срба, а скоро 2.000 је убијено.

Обележавању овог трагичног догађаја за српски народ, који Хрватска слави као Дан победе и домовинске захвалности, присуствоваће председник Србије Александар Вучић и руководство Републике Српске, а скуп почиње у 19.30 сати.

Србија и Република Српска од 2014. године заједно обележавају овај дан, као дан српског страдања.

Председник Вучић позвао је све грађане који желе да присуствују да дођу на обележавање, али је замолио и да због коронавируса то не прелази велике бројеве.

„Да у том дивном насељу одамо пошту погинулима и присетимо се свих прогнаних у највећем етничком чишћењу после Другог светског рата“, рекао је Вучић новинарима након обиласка радова у Клиничком центру Србије.

Српско народно вијеће саопштило је да ће у име српског народа у Хрватској годишњицу „Олује“ обележити као и до сада, сећањем на страдање српског народа, али указују и да се том приликом не смеју заборавити страдања хрватског народа.

СНВ подсећа да је пре 26 година започела акција „Олуја“, која је након, обимом мање, али по последицама једнаке акције „Бљесак“, проузроковала историјски егзодус Срба с подручја западне Славоније, Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације.

Министар унутрашњих послова Александар Вулин изјавио је да је хрватска злочиначка акција „Олуја“ била највеће етничко чишћење почињено после Другог светског рата, за које до данас нико није одговарао.

Нагласио је да Србија, коју води председник Александар Вучић, никада тај злочин према Србима неће заборавити, нити престати да инсистира на правди и казни за злочинце.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да акција „Олуја“ представља завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја данашње Хрватске.

„Олуја“ је почела 4. августа 1995. године нападом хрватске војске и Хрватског вијећа одбране на Републику Српску Крајину, због чега се сваке године тај датум обележава као дан посвећен страдалим и прогнаним Србима на територији Хрватске.

Документационо-информациони центар „Веритас“ на својој евиденцији има 1.877 имена Срба погинулих и несталих током и након хрватске војне операције „Олуја“.

Од тог броја је 1.228 (65 одсто) цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година, истиче се у саопштењу те невладине организације, поводом 26. годишњице „Олује“.

Геноцидна акција „Олуја“. колаж фотографија – Фото: Профимедиа

Генерал Карлос Бранко: Туђман је успео оно што није НДХ

„Некажњивост злочина почињених током и након операције „Олуја“ допринела је дискредитовању међународног кривичног права“, оценио је Kарлос Бранко, португалски генерал-мајор у ауторском тексту за угледни лисабонски дневник „Диарио де Нотисијас“.

Kарлос Бранко, који се од 1994. до 1996. године налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ указује да „нико не може рећи да није знао шта се дешава“.

– Догађаје је пратио и надзирао врх војних посматрача УН и војних посматрача Европске заједнице. Иако су информације и извештаји стизали до највиших нивоа мало тога је било учињено како би се обуздао импулс хрватске владе – пише Бранко.

Тврди да су међународни напори да се заустави кршење људских права били страховито стидљиви и закључује да не само да су светски политички лидери били „саучесници у убиству због ћутања и одсуства изјава“, већ су неки изузетно утицајни политички актери из међународне заједнице прећутно подржавали поступке хрватске државе.

– Упркос доказима који су били ван сваке сумње, починиоци ових злочина, између осталих и генерали Готовина и Маркач, једногласно су првостепено осуђени, редом на 24, односно 18 година затвора. Упркос чињеници да су две пресуде засноване на истим чињеницама и на истом закону, постојала је необична индивидуалност у закључивању и одлучивању судија различитих инстанци који су током судског поступка долазили до дијаметрално супротних закључака о кључним питањима суђења и то онда када су чињенице потврђене у првостепеним пресудама. Тако су генерали Готовина и Маркач у другостепеном поступку били ослобођени – подсећа португалски генерал.

„Организована акција“

Операцијом „Олуја“ хрватске војске против српских снага у Kрајини која је започела 4. августа 1995. године покренути су одлазак 250.000 Срба из Хрватске и ликвидација око 2.500 беспомоћних цивила српске националности, подсећа Бранко.

– Убијали су оне који нису успели или нису могли да побегну због поодмаклих година, пљачкали су, спаљивали куће, уништавали усеве и све то уз подршку са највиших нивоа хрватске државе. Живот у Kрајини постао је пакао за оне који нису могли да побегну. Гробље на отвореном. Све то се догађало испред очију пасивне међународне заједнице – сведочи Kарлсо Бранко.

Учешће хрватске полиције и војске у тим активностима значило је, каже, да акција не само да је била допуштена, већ је била и организована с циљем да се демолирају напуштене српске куће и онемогући повратак Срба у Хрватску, односно да се, како то каже португалски генерал, „систематски елиминише цела етничка група“.

„Брутално етничко чишћење“

Брутално етничко чишћење у Хрватској 1995. године упућују на поновно разматрање хипотезе о геноциду с обзиром на неселективна погубљења по кратком поступку и доказе о убиствима великих размера над беспомоћним цивилима, поручује генерал Бранко.

Међународни кривични суд ипак није разматрао геноцид над Србима из Хрватске, али се сложио да су у операцији „Олуја“ почињени злочини и потврдио је наводе о етничком чишћењу.

Међутим, додаје, као да се ништа није догодило, многи команданти јединица одговорни за зверства и почињене злочине наставили су своју војну и политичку каријеру у Хрватској и након рата и заузимали високе положаје у држави као министри, посланици, градоначелници.

Португалски генерал сматра да је вето Савета Европе у мају 1996. године, који је одложио чланство Хрватске у тој организацији за шест месеци, био „ништа друго до фарса коју чине они са грижом савести, упркос својој помирљивој реторици о људским правима“ и оцењује да је неприхватљиво управљати међународном политиком са два критеријума: снисходљивост за пријатеље, а закон за остале.

Португалски генерал сматра да злочини почињени током и након „Олује“ подсећају на догађаје из Другог светског рата у којима је српски живаљ у Хрватској, који је пре рата чинио око 61 одсто становништва, десеткован од стране нациста такозване Независне Државе Хрватске

– Туђман је успео да учини оно што фашистичка усташка држава НДХ није успела током Другог светског рата: да трајно протера српско становништво из Kрајине. Ово брутално етничко чишћење упућује нас да поновно разматримо хипотезе о геноциду, с обзиром на неселективна погубљења по кратком поступку и доказе о убиствима великих размера над беспомоћним цивилима – закључио је Бранко.

Португалски генерал Карлос Бранко, посматрач УН током акције „Олуја“ – Фото: thesrpskatimes.com

Загреб слави етничко чишћење

Односи Србије и Хрватске 26 година након „Олује” свакако не иду узлазном путањом, а повремено су на веома ниском нивоу, сагласни су саговорници Политике. Величање ове акције, током које је протерано око 250.000 Срба из Хрватске, а нестало 3.000 цивила, свакако не може да допринесе помирењу два народа. По свему судећи, наши ставови према страдању Срба остаће супротстављени, без обзира на то ко дође на власт у Хрватској и дуго ће бити камен спотицања у грађењу односа наша два народа. Такође, хрватски званичници не пропуштају прилику да убиру дневнополитичке поене коментаришући прилике у Србији, најављујући нове препреке на путу наше земље ка Европској унији и подржавајући самопроглашену косовску независност.

Тако је хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман недавно затражио од Србије да, као услов за чланство у ЕУ, призна „геноцид у Сребреници”. Ову поруку он је упутио само непуних недељу дана након што је изјавио да Хрватска подстиче преосталих пет земаља Европске уније „да признају Косово јер би то допринело стабилизацији региона и самог Косова”. Када се оваквим иступима политичара дода говор мржње којем су свакодневно изложени припадници српске мањине у Хрватској, јасно је колико смо удаљени пружању руке помирења.

Аналитичар Драгомир Анђелковић каже за Политику да најновија истраживања јавног мњења у Хрватској показују да је етничка дистанца према Србима огромна, па ову чињеницу експлоатишу политичари. „Док год је атмосфера у Хрватској таква да је мржња према Србима друштвено прихватљива, односи наша два народа не могу да буду бољи упркос томе што је Србин потпредседник владе”, каже Анђелковић.

Такође, оснивач Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић потврђује да 26 година након „Олује” нисмо много одмакли у грађењу односа с Хрватском пре свега, како напомиње, због понашања хрватског руководства. „Својим ставовима и понашањем руководство ове земље показује да није спремно на један конструктиван однос, на сарадњу. Неретко инструментализују српски народ, а такво понашање се годинама не мења без обзира на то ко је на власти”, каже Милетић.

Анђелковић додаје да је веома важно да Србија не ћути већ би требало да реагује на све покушаје прекрајања историје. Хрватска, како каже, већ дуго манипулише истином и сопствени геноцид пребацује на наш народ. „Морамо стално да објашњавамо свету да је акција ’Олуја’, заједно са злочинима из Другог светског рата, јединствена акција хрватских органа чији је циљ да се очисти простор данашње Хрватске од српског народа. То што је започето 1941. завршено је 1995. године”, каже Анђелковић и наглашава да је циљ Анте Павелића и Фрање Туђмана био исти – да елиминишу Србе.

Додаје да су Хрвати једини народ на Балкану чији су припадници починили геноцид, а њихови представници нама постављају услове на путу ка ЕУ. Због тога, како додаје, немамо алтернативу већ морамо да будемо врло борбени зарад истине и права нашег народа. Анђелковић подсећа да је данас злочин над Србима у Хрватској у потпуности легализован и да је најнормалније представљати усташке активности као нешто што је рађено у националном интересу. Немогуће је променити ту слику у хрватској јавности, додаје наш саговорник, јер су грађани већ дуго изложени пропаганди.

„Ипак, што се тиче међународне заједнице, ту морамо да будемо активни. Можда и нећемо да постигнемо неке значајне резултате, али од тога не смемо да одустанемо. То би било као да одустанемо од себе”, каже Анђелковић. Додаје да у Хрватској има веома честитих људи, интелектуалаца који се боре за разоткривање истине, али мејнстрим медији и држава раде на гушењу таквих ставова. Они су маргинализовани и никако не могу да допру до већине људи. Немогуће је разбити интелектуалну блокаду у Хрватској, сматра он, па Србија своју енергију мора да усмери ка међународној заједници.

„Хрватска је према нама апсолутно недобронамерна и не може се никако рећи да она жели да унапреди наш демократски амбијент, како то они покушавају да представе када критикују дешавања у Србији и постигнућа на европском путу наше земље. Хрвати желе да код нас буде што већи хаос тако да се на њихове примедбе не треба освртати”, каже Анђелковић.

Дејан Милетић наглашава да се стиче утисак да Хрватска доживљава Србију као стратешког противника, а не стратешког партнера. Данас су Срби грађани другог реда у једној земљи чланици Европске уније и то је нешто што се доказује у свим њиховим говорима. Ова чињеница, како каже, отежава не само стабилизацију региона већ и раст Хрватске. Протеривање српског становништва за њих је херојско дело, а за нас је то трагедија.

Уместо саосећања са жртвама злочина који су почињени на територији данашње Хрватске током Другог светског рата, они гурају прст у око нашем народу славећи злочин и прогон нашег народа. „Све што неко у региону ради против Србије Хрватска то подржава. То говори о једном систематском деловању против наше земље које омета Србију, али чини ми се да смета и Хрватској”, каже Милетић уз коментар да је реч од држави која је чланица ЕУ и НАТО-а, а понаша се као да је стално у некој врсти рата покушавајући да уруши углед Србије.

Наша земља, како каже, нема много механизама у борби за националне интересе, а на провокације које стижу из Хрватске мора да одговара мирољубивом политиком. Веома је важно и да настави да подржава хрватску националну мањину која, као и припадници свих мањина у Србији, ужива у широком дијапазону права.

Вулин: Наша земља никад неће ћутати о жртвама

Министар унутрашњих послова Александар Вулин изјавио је да је хрватска злочиначка акција „Олуја” била највеће етничко чишћење почињено после Другог светског рата, за које до данас нико није одговарао. Нагласио је да Србија, коју води председник Александар Вучић, никада тај злочин према Србима неће заборавити, нити престати да инсистира на правди и казни за злочинце. „Јака и стабилна Србија стоји уз сваког свог сународника ма где он да живи. Никада се више неће поновити ’Олуја’ и никада више српски народ у колонама неће напуштати своје домове, место где је рођен”, рекао је Вулин након састанка с председником Координације удружења избеглих и расељених у Србији Миланом Жунићем.

Вулин је рекао да је Вучић први српски државник који је на адекватан начин почео да обележава страдање српског народа, саопштио је МУП. „Србија никада више неће ћутати о својим жртвама и страдањима, о ужасу који је задесио српски народ и овом усташком дивљању које је остало некажњено”, рекао је Вулин.

Представници Координације удружења избеглих и расељених у Србији, која у свом саставу има 72 удружења, уручили су Вулину плакету у знак захвалности за дугогодишњи допринос и очување крајишке културе, обичаја и културе сећања, додаје се у саопштењу.

Извор: Спутњик/Блиц/Политика