Србија и даље на европском престолу

Био је само један гол разлике за нашу репрезентацију, а Црногорци су кренули у противнапад. Њихов голман Шћепановић је запазио да је центар његовог тима у доброј позицији пред противничким голом и послао му је лопту. Али, његову намеру је прочитао Гојко Пијетловић, који је бранио у последњој четвртини. Испливао је на време и први стигао до лопте. Да је дошла у руке противничком играчу свашта је могло да буде, па и да шампионска титула Србије буде угрожена.

Када је наш голман пресекао последњи напада Црногораца остало је још 39 секунди до краја финала XXXII европског првенства за ватерполисте у београдској дворани „Комбанк арена”. После тог подвига Гојко Пијетловић је начинио још један, којим је отклоњена и последња зебња. Изванредно је пронашао Милана Алексића, који је испливао сам пред голмана Шћепановића, имао времена да га, што се каже, пита како хоће да му да гол и поготком разрешио и последњу недоумицу – 10:8 (1:3, 2:1, 3:2, 4:2) било је довољно да Србија победи на Европском првенству као домаћин.

Трећи пут узастопце. После Ајндховена 2012. и Будимпеште 2014. И почиње трећу сезону непоражена на великим такмичењима. А у овој години пред њом је и највећи изазов – олимпијско злато, једино које недостаје самосталној Србији.

Ово је треће финале на европским првенствима у којима је о шампиону одлучивао двобој Срба и Црногораца. У Шпанији 2008. Црна Гора је била успешнија, а четири године касније у Холандији наша репрезентација. Оба сусрета су, као и већина међусобних окршаја који су имали велики такмичарски значај, завршени с најмањом могућом разликом. Овог пута је наш тим победи с два гола разлике, мада је после прве трећине управо за толико био у заостатку.

Почетак није био добар по нас. Гости су искористили на самом почетку финала искључење Мандића и преко Вукчевића дали први гол на утакмици већ после 17 секунди. Минут после тога Ивовић је из даљине повећао на 2:0.

То, разуме се, у спорту какав је ватерполо ништа да значи, али неког ко није толико моћан, ко нема тако јаку вољу и веру у собе, може и да потопи. Наш тим је по ко зна који пут доказао да је саздан од најквалитетнијег материјала – шампионског.

У игру нас је вратио Алексић, силовитим ударцем из даљине. Црногорци не би били у финалу да нису и они сила. И Никола Јановић им је вратио преимућство од два гола разлике (3:1) с играчем више, ударцем из мртвог угла. Наш голман Бранислав Митровић је ухватио лопту, али су судије закључиле да је она прешла замишљену гол-линију.

Али, преокрет Црногорци нису могли да спрече. На почетку друге четвртине Прлаиновић је показао да је мајстор над мајсторима смањивши наш заостатак на 3:2, а нешто касније је Милош Ћук искористио два играча више и донео нам изједначење (3:3).

То исто што и Ћук урадио је и Радовић, па је Црна Гора поново стекла предност. И борба је поново почела да се распламсава. Али, осећало се да у тој борби ватерполо дивова наши намећу своју вољу, почињу да имају надмоћ, али да тек предстоји још већа борба.

У трећој четвртини је Мандић био спретан. С играчем више је погодио голмана Црне Горе, а одбијену лопту посла у мрежу када се враћао противнички ватерполиста у игру.

Наду је Црногорцима вратио Дарко Бргуљан кад је његов тим био бројчано јачи. Али, Филип Филиповић је потом потврдио какав шут има изједначивши на 5:5. Поново је Дарко Бргуљан донео предност свом тиму, а гол је био необичан. Као да му је лопта исклизнула из руке, али наш голман то није очекивао и шут који није био јак га је изненадио, па је лопта ушла у гол.

Узео је пред сам крај Дејан Савић предах, поделио савете нашим играчима и пред сам крај треће четвртине Прлаиновић је изједначио (6:6).

И први пут од почетка утакмице наш тим је ушао у игру поравнат с противником. Драма је била све већа, чекало се ко ће да начини кора ка трофеју, а да ће то бити Србији најавио је изванредним поготком Милош Ћук. Велемајсторски је начинио варку, голман Шћепановић је насео, а наш репрезентативац је онда хладнокрвно послао лопту у небрањени део мреже.

Да је Србија све ближе победничком пехару видело се када је заблистао Душко Пијетловић. Наш центар се нашао на позицији шутера и показао је да уме и то. Његов силовит ударац је прошао између тела и леве руке црногорског голмана и 8:6 за нас.

Изгледало је да више нема зиме кад је на одлично додавање капитена Гоцића Јакшић као други центар искористио играча више и донео нам предност од 9:6!

Али, још ништа није било завршено. Црногорци више нису имали шта да изгубе и очајнички су покушали да изведу оно што је изгледало немогуће. Радовићев покушај је успео (9:7), а два минута и 16 секунди пре краја последње четвртине Никола Јановић је замутио кашу смањивши на 9:8.

Надвила се зебња да нам се не измигољи оно што је већ било тако рећи готово, а онда је тмурне облаке растерао голман Гојко Пијетловић.

Наша репрезентација је тако постигла циљ који је поставила. Код куће је потврдила да је најбоља у Европи, остаје и трећи шампионски мандат на трону и тиме је најавила да ће јуришати и у Рију, на Олимпијским играма у августу, на злато с реалним изгледима да се и оно нађе у њеним рукама.

На овом шампионату у Београду она не само да је освојила титулу првака, него је једина која је победила све противнике. Били они јаки или слабији то није било битно за наш тим. Форма је одлично темпирана, играчи су пружили онолико колико је било потребно, ништа није могло да их омете, чак ни када противник, као сада Црна Гора у финалу, поведе.

Наш тим је потврдио да је најкомплетнији, да на сваком месту има подједнако добре играче, али разноврсне, који због тога и задају додатне проблеме противницима. Од голман до центра, од бека до шутера. То нико нема и то је огромна предност наше репрезентације. Просто, не постоје један, два или три играча, које противника ако заустави онда је зауставио и цео тим. Овде, код нас, свако може да заблиста и повуче тим напред.

Црногорци могу да буду задовољни упркос поразу у финалу. Обезбедили су у Београду учешће на Олимпијским играма, а били су и надомак злата. Нису издржали, али изгубили су од тима који је, ево већ трећу сезону, непобедив.

​Победили су срце и душа Србије

После утакмице Филип Филиповић је овако објаснио тријумф наше репрезентације:– Срушили смо све рекорде. Ово није била наша најбоља партија, али са оваквим навијачима нисмо могли да изгубимо. Победили су срце и душа Србије. Капитен Живко Гоцић је био веома емотиван:– Било је врло тешко не само физички, него и тактички. Било нам је тешко да играмо, јер је оволики народ дошао због нас и нисмо хтели да их изневеримо. Нисмо играли сјајно, али смо уз велику борбу дошли до злата. Од свег срца хвала свима који су били уз нас и у „Арени” и уз телевизоре.

Удовичић честитао ватерполистима

Министар омладине и спорта Вања Удовичић честитао је вечерас репрезентацији Србије освајање Европског првенства у ватерполу.„Браво шампиони! Хвала вам што сте нас још једном учинили поносним и доказали да је европски трон ваш! Била је привилегија гледати вас и подржавати. Хвала свима који су подржали наше шампионе и из Арене послали најлепшу слику Србије”, наводи се у честитки Удовичића, саопштило је Министарство омладине и спрота.

Прлаиновић најбољи играч Европског првенства

Српски ватерполиста Андрија Прлаиновић проглашен је вечерас за њакориснијег играча Европског првенства, одлуцила је Европска пливачка федерација ЛЕН.За најбољег голмана прогласен је Виктор Нађ из Мађарске док је најбољи стрелац Стивен Кјамиљери са Малте.Србија је трећи пут за редом освојила првенство Европе у ватерополу.

Статистика утакмице:

Базен: Комбанк арена. Гледалаца: 16.000. Судије: Ставридис (Грчка) и Маргета (Словенија). Искључења: Србија 10(4), Црна Гора 10(3). Двоструко искључење: Србија 1(1), Црна Гора 2(1).

СРБИЈА: Г. Пијетловић, Мандић 1, Гоцић, Ранђеловић, Ћук 2, Д. Пијетловић 1, Никић, Алексић 2, Јакшић 1, Филиповић 1, Прлаиновић 2, С. Митровић, Б. Митровић. Селектор: Савић.

ЦРНА ГОРА: Лазовић, Др. Бргуљан, Пасковић, Петровић, Дар. Бргуљан 2, Радовић 2, М. Јановић, Н. Јановић 2, Ивовић 1, Мишић, Вукчевић 1, Јокић, Шћепановић. Селектор: Гојковић.

Извор: Политика