srbija_nato_wideСрбија коју Москва сматра главним савезником на Балкану направила је крупан корак према НАТО, оцењује данашњи московски дневник „Комерсант“.

Лист наводи да се премијер Србије Александар Вучић заложио за савезничке односе са Алијансом, а да је парламент Србије ратификовао Споразум који НАТО даје слободу кретања по српској територији и дипломатски имунитет.

„Тиме Београд, не одбацујући формално политику неутралности, активно шири сарадњу с НАТО“, оцењује дневник.

„Комерсант“ пише да се Споразумом сарадња Београда и НАТО-а подиже на виши ниво и да је српска опозиција, „која себе назива проруском, ратификацију дочекала на нож“.

Мало вероватно да ће Николић уложити вето

Неименовани извори „Комерсанта“, блиски владајућим круговима у Србији, наводе да је мало вероватно да ће председник Србије Томислав Николић уложити вето на Споразум и одлучити се на конфронтацију са премијером, без обзира што заступа јаче проруске позиције.

Закон о сарадњи са НАТО изазвао је оштре полемике, а све очи упрте су у председника Србије, који треба да стави свој потпис.

Дневник цитира и српског аналитичара Драгомира Анђелковића који сматра да после ратификације споразума са НАТО-ом, Србија треба да пружи исте услове и за Русију – у оквиру хуманитарног центра у Нишу.

Лист подсећа да је споразум о условима боравка сарадника у центру у Нишу требало да буде потписан још за време посете руског председника Београду у јесен 2014. године, али да се то није догодило.

„У последњем тренутку српска страна је инсистирала да се то питање скине са дневног реда“, пише лист и додаје, позивајући се на изворе блиске Влади Србије, да је потписивање документа подразумевало повећање привилегија центра и давање посебног статуса персоналу.

nato-srbija-1999

Иритирајућа тачка у односима Београда и Запада

Тај статус би могао да се протумачи као дипломатски и он би био нова иритирајућа тачка у односима Београда са Западом, додао је тај извор.

„Комерсант“ оцењује да је „перспектива ширења центра у Нишу и давање посебног стауса персоналу постала још магловитија“ након што се прошлог пролећа Србија прикључила Механизму цивилне заштите ЕУ.

Лист оцењује да зближавању позиција Београда и Москве „није допринела“ ни јануарска посета потпредседника руске владе Дмитрија Рогозина.

„Изјава московског госта о последицама интеграције Србије у ЕУ, што је Вучић зацртао као стратешки циљ земље, иритирало је Београд, а посебно сусрет са лидером радикала и изразитим опонентом власти Војиславом Шешељем“, пише лист.

Дневник додаје да „чак ни проруско оријентисани Томислав Николић није скривао увређеност“ и да је изјавио да као председник никада није контактирао руску опозицију.

Комерсант пише да ратификација новог споразума са НАТО-ом „није остала непримећена“ у Москви и да је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова агенцији Бета изјавила да Москва „оучава да Србија развија односе са НАТО-ом“, као и да рачуна да ће „Београд наставити политику неутралности“.

Кајл Скот – Драго ми је што је Србија све ближе НАТО-у

Нови амерички амбасадор у Србији Кајл Скот изјавио је данас да је апсолутно уверен да је Србија одлучна да настави проеврпски курс и да ће САД учинити све да је подрже на том путу.

У интервјуу агенцији Бета Скот је изразио задовољство унапређењем сарадње Србије и НАТО и оценио да предстојећи председнички избори у САД неће променити политику Вашингтона преми Европи и Балкану.

„Апсолутно сам уверен да је Србија донела стратешку одлуку да следи европски пут што топло поздрављамо и спремни смо да помогнемо, да учинимо све што можемо да подржимо Србију“, рекао је Скот.

На питање какву динамику очекује у напредовању Србије ка ЕУ током свог мандата, он је додао да Србија има сву подршку САД али да „брзина тог процеса на крају у многоме зависи од ЕУ“.

„Све што ја могу јесте да охрабрим Србију да се труди што више може, тако да с доласком следеће Европске комисије буде на вратима“, рекао је Скот.

Амбасадор САД је оценио да постоји реална могућност да се у наредне три или четири године оствари значајан напредак.

„САД ће свакако бити на страни Србије у том процесу. Реформе су добре за Србију чак и ако не уђе у ЕУ али верујем да ће вам оне заправо помоћи да вас гурну преко прага“, додао је.

vucic skot

На питање да ли очекује померања у позицији Србије према НАТО-у наредним годинама Скот је рекао: „Драго ми је што видим да је заправо сарадња са НАТО све ближа… и верујем да ће та сарадња помоћи Србији да ојача сопствене војне способности, да постане стуб стабилности у региону али и да има ефикаснију улогу у међународним мировним операцијама у свету“, рекао је.

Упитан како би се новембарски председнички избори у САД могли одразити на политику те земље према Балкану и Србији Скот је казао да очекује интересантну и узбудљиву кампању али и додао да избори у САД зависе пре свега од унутрашњих питања

„Америчка спољна политика, без обзира да ли је администрација демократска или републиканска, генерално се не мења много када је реч о Европи и улози и месту Балкана у њој.“, рекао је Скот.

Скот је оценио да је случај браће Битићи, америчких држављана албанског порекла који су убијени за време сукоба на Косову, „свакако болно питање“ које ће наставити да оптерећује односе Србије и САД све док не буде решено.

„Много пута смо од српских званичника добили уверавања да ће наставити ; истрагу. Није логично веровати да нико ништа није видео и да нико ништа не зна. Породица Битићи заслужује да тај случај буде окончан и све док не буде решен, наставиће да оптерећује наше односе“, рекао је Скот.

Говрећи о Косову, амбасадор је подсетио да САД и Србија имају различите ставове по питању признавања независности, нагласивши да је сада кључно фокусирати се на нормализацију односа Београда и Приштине.

Као један од приоритета током свог мандата у Београду, Скот је навео подршку и сарадњу са цивилним сектором и медијима.

Амбасадор САД је поздравио подршку коју влада Србије даје територијалном интегритету и суверенитету БиХ, што је кључно за стабилност читавог региона.

„Јасно је да ситуација каква је сада није ни стабилна ни чврста колико бисмо волели и потребан нам је напредак ка томе“, додао је.

Говорећи о мигрантској кризи, Скот је похвалио Србију за хумани однос у суочавању са избегличким таласом ; рекавши да је понашање Србије примећено у свету.

Скот је рекао да коначно, дугорочно решење зависи од решења политичког конфликта на Блиском истоку.

На питање да ли је ЕУ затајила у суочавању са избегличком кризом казао је да има утисак да је „ЕУ изненађена обимом кризе и да се још бори да изађе за кохерентном политиком која одговара свим чланицама ЕУ и транзитним земљама на избегличкој рути“.

Дрецзн као лобиста НАТО-а

БЕОГРАД – Посланик Српске напредне странке (СНС) Милован Дрецун изјавио је данас да је НАТО незаобилазан чинилац колективне безбедности у Европи и да би евентуално остајање Србије изван те сарадње угрозило њену безбедност.

„Ми од НАТО очекујемо, пре свега, да заштити Србе на Косову, јер видимо да Еулекс нема толико капацитета и политичке воље да то учини“, казао је Дрецун новинарима у Скупштини Србије.

Посланица Демократске странке (ДС) Гордана Чомић навела је да је споразум Владе Србије и НАТО-а за подршку и набавку о сарадњи у области логистичке подршке рутинске природе, стандардан, неминован и није први споразум.

„Он подразумева прецизирање међусобних обавеза при проласку или било каквом послу када је у питању Србија. Нема ту никаквог кршења неутралности“, додала је Чомић.

Самостални посланик Левице Србије Борислав Стефановић оценио је да председник Србије Томислав Николић не би требало да потпише споразум.

„Србија не треба да буде чланица НАТО нити је требало подржати споразум, који прелази оквире нормалне сарадње“, рекао је Стефановић.

Он је навео да је СОФА споразум био сасвим довољан, а да се сада уводи екстензиван имунитет за припаднике НАТО који не може да се објасни“, рекао је Стефановић.

Посланик је оценио и да само недостаје да садашња влада донесе одлуку да постане чланица НАТО, против чега се Левица Србије бори. Самостални посланик Покрета за преокрет Јанко Веселиновић казао је да споразум излази из оквира војне неутралности Србије и да председник Србије Томислав Николић има пуну могућност да покаже свој ауторитет и да тај споразум не потпише.

Он је навео да је став тог покрета био да се не гласа за споразум.

„Основни разлог за то је била чињеница да је Мађарска подигла жичану ограду према Србији и тако дефинисала да је Србија други свет. Није Мађарска то учинила на своју руку већ под инструкцијом НАТО“, рекао је Веселиновић.

Он је оценио да тај споразум даје бројна овлашћења НАТО, војницима и прелазак и трговину и многе друге повластице које не гарантују војну неутралност Србије.

Оставите коментар

Оставите коментар на Одлучујући кораци Србије ка НАТО

* Обавезна поља