srj1Обезбеђивање јединства међународне заједнице и подржавање међународног права је оно на шта се Брисел позива тражећи од „трећих држава и кандидата за чланство” да не користе прилику и пласирају своје производе на тржиште Руске Федерације које је одскора кроз контрасанкције затворено за производе из ЕУ и САД.

Београд је позитивно одговорио на овај „апел” Брисела, иако су многи ових дана у јавности поручивали да Србија на прави начин мора да искористи прилику која јој се указала. Истовремено, српска министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић је из Москве најавила много интензивнију сарадњу две државе због које, према њеним речима, нико не би требало да се осети угроженим.

„Извоз у Русију јединствена је шанса коју Србија мора да искористи”, поручила је она док је њен домаћин министар пољопривреде Николај Фјодоров рекао је да увек кад је у прилици да бира, изабере „српску јабуку, лук, сир, месо из српских кланица”. Питање је, међутим, колико ће бити у прилици да купује српске производе јер је држава Србија јуче и званично обећала Бриселу да неће користити новонасталу ситуацију.

Неке земље су, међутим, да подсетимо, ите како знале да искористе прилику која им се указала после увођења санкција тадашњој СР Југославији 1992. године. Како каже наш саговорник који је у то време био у државном врху, многе државе су кршиле санкције према СРЈ, то је била јавна тајна, али Европска унија је пред том чињеницом затварала очи, никада није никога, бар не званично, опоменула нити је икоме претила због тога.

„Брисел је знао како се и шта ради, али су жмурили и у неку руку и омогућили државама у региону да се обогате. Тако је, рецимо, Македонија за свако пребацивање робе за Србију преко њене територије узимала проценат, то јест уграђивала се у цену, што је дизало цену тих производа на српском тржишту. Захваљујући томе што су СР Југославији уведене санкције на авио-летове, Будимпешта је постала главна авио-лука и Мађари су подигли аеродром новцем који су добили због великог прилива путника”, прича наш саговорник.

Он се, такође, присећа како је у Мађарској, на граници према Србији, цветао посао са бензинским пумпама јер је у Србији била несташица нафтних деривата. Снабдевање у мађарским продавницама због несташице хране у Србији било је уобичајено, а мађарски цариници наравно нису били ригорозни према комшијама које су остављале новац у њиховим радњама. Гориво се у Србију шверцовало и из Бугарске, док је Црна Гора, која је такође била под санкцијама као део СРЈ, ипак успевала да набавља цигарете и препродаје их српским накупцима.

Међутим, не само да се није поштовао ембарго на увоз хране и горива већ чак ни на увоз оружја. Због таквог гледања кроз прсте Хрватска је, како су писали неки страни медији, успела да развије моћну армију, што је показала у нападу на Српску Крајину 1995. године.

Бивши дипломата Душан Лазић каже да је чињеница да су неки суседи профитирали, али оцењује да смо и ми профитирали од таквог гледања кроз прсте јер смо добили, и поред санкција, могућност да нешто извеземо и увеземо, да путујемо…

„Нису из Брисела тако строго гледали шта раде, мада су их вероватно и опомињали. Тадашња српска власт је знала да преко тих канала може да пробије санкције које нам је тада увела и Русија”, објашњава Лазић.

Саговорник „Политике” који је тих деведесетих година био у дипломатији каже да користи и мешетарења није било само у суседству него да су се од санкција СРЈ овајдили понајвише Американци, па и Немци и Швајцарци преко којих су ишла нека плаћања. Тај наш дипломата сећа се да су деведесетих година од санкција уведених СРЈ имале користи чак и неке фирме које заступао Сајрус Венс, изасланик генералног секретара УН за БиХ.

Економиста Љубомир Маџар оцењује да ЕУ није тих деведесетих година прошлог века имала довољно јак механизам за спровођење санкција према СРЈ.

„Због тога се кроз те санкције доста ствари пробијало, оне су биле порозне и неефикасне, тако да је трговина, посебно са Бугарском и Македонијом, ишла врло интензивно. Преко Македоније су успостављане спољнотрговинске везе са већим бројем земаља”, прича Маџар и додаје да му је у сећању остало да је збогсанкција српски извоз био за 30 посто јефтинији, а увоз за 30 посто скупљи.

———————————————-

ЕУ у Русију годишње извози хране за 12 милијарди, а ми за 170 милиона долара. Учешће хране из Србије у укупном увозу пољопривредно-прехрамбених производа Русије износи свега 0,2 одсто

Од укупног извоза хране Србија чак 62 одсто испоручи европским купцима. У Русију оде свега десетак процената

Према подацима Привредне коморе Србије извоз хране из Србије на руско тржиште у првој половини 2014. повећан је 68 процената достижући 117 милиона долара, а до краја године могао би да се приближи вредности од 300 милиона долара

Србија је у првој половини 2014. извезла у Русију 32.400 тона јабука, што је двоструко више него у истом периоду претходне године, док су им само Пољаци лане продали око 500.000 тона тог воћа

У првом полугођу ове године највише смо у Русију извезли воћа – за 44 милиона долара. Следе месо и кланични производи – 21,42, млеко и млечни производи – 11,93, житарице – 9,16 и поврће – 6,22 милиона долара

У 2013. години Русија је била четврти спољнотрговински партнер Србије у извозу са учешћем од 7,2 одсто, а трећи у увозу са учешћем од девет процената


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Србија и санкције некад и сад

* Обавезна поља