Српски пијемонт – саопштење 01/6017 поводом инаугурације Доналда Трампа

Након низа покушаја да током процеса преноса власти на новоизабраног предсједника изазове инцидентне ситуације на унутрашњем и спољно-политичком плану, незабележених у новијој историји америчких избора, Барак Обама се повукао из овалне собе, а Доналд Трамп положио заклетву као 45. председник САД. У свом инаугурационом говору он је најавио крај владања естаблишмента и враћање изворне власти америчком народу.

„Српски пијемонт – Западни Балкан“ поздравља ову најаву новог америчког председника, као и већину његових предизборних обећања, посебно оно о немешању у унутрашње ствари других земаља и престанку изазивања конфликтних ситуација широм света.

Свакако да ће таквом опредјељењу највећу препреку представљати наслјеђе политике „крвавих руку“ Обамине и неколико претходних администрација (Била Клинтона, Буша млађег и Буша старијег), које већ деценијама сеју пустош, безнађе и смрт на овој планети.

Подсјећамо да је, без обзира на црне билансе њиховог интервенционизма у цjелом свјету, српски народ једна од највећих колективних жртви агресивности спољне политике америчких владајућих елита и њиховог покушаја успостављања тзв. „униполарног свјета“, у коме би они били апсолутни доминиони.

Без икаквог правог повода ни на терену, нити у историјским околностима, српски народ проглашен је од америчког естаблишмента за архи-непријатеља америчких интереса у региону што је за послједицу имало не само велика људска страдања, неправду и понижења широм српских етничких простора, већ и укидање природног и једном достигнутог историјског права српског народа да живи у једној држави, па је зато данас српски етнички корпус развејан у четри нове балканске државе (Хрватска, БиХ, Црна Гора и Македонија) и једној парадржави (Косово), са перспективом даљег уситњавања и подјела кроз подстицање сепаратистичких тенденција у Војводини и Рашкој области. При томе, једино у БиХ, кроз Републику Српску, Срби могу остварити неки степен људских и националних права, као и основне облике националног и верског организовања.

Српски пијемонт подсјећа да су, током процеса крвавог разбијања Југославије, на који је Америка имала одлучујући политички и војни утицај, све америчке администрације, као лутке на концу своје корпоративне елите, континуирано радиле против српских права и интереса, помагале и наоружавале српске непријатеље, што је као једну од последица имало инфилтрирање и насељавање најозлоглашенијих исламских терориста у Босну и Херцеговину, чиме је ова територија претворена у базу ИСИЛ-а у срцу хришћанске Европе. Директно помажући екстремистичку власт породице Изетбеговић, али и кроз деловање ЦИА, других тајних служби и своје дипломатско особље претходне америчке администрације најдиректније су учествовале у формирању база за регрутацију и обуку на територији БиХ, али и у израстање Сарајева у један од финансијских центара свих облика финансирања исламског тероризма, веома значајног за његово укрупњавање и умрежавање. Чињеница је да и многи од најпознатијих вођа Ал Каиде, ИСИЛ-а, Ел-Нусра фронта и других екстремистичких организација имају држављанство ФБиХ и у њој посједују имовину.

Због тога је од посебног значаја спремност новог америчког председника да искорени Исламску државу и све друге појавне облике исламског тероризма као највеће зло и претњу Човечанству! Свакако да ће у томе имати сву подршку и помоћ хришћанског света.

Историја је хтела да се српски народ први нашао на путу ширења исламског тероризма према Европи. Претходне америчке администрације не само да нису помогле његову одбранбену и праведну борбу, већ су на крају и директно напале српску војску и народ, како би заштитили исламске терористе, прво у операцији „Намерна сила“ 1995. када су мета били Срби у Босни, а затим и матицу Србију, 1999., у операцији „Савезничка сила“ (или „Милосрдни анђео“), како би заштитили исламисте на Косову. При томе, у оба случаја су користили, по међународним конвенцијама, забрањено оружје (касетне бомбе и уранијумску муницију), а у бомбардовању Србије масовно гађали цивилне циљеве, тровали изворе хране и воде и извели низ других операција које се у међународном праву дефинишу као ратни злочин, а чије се последице и данас осећају.

Српски народ памти да је инспиратор и директни наредбодавац тих злочина био Бил Клинтон, чија је супруга Хилари као државни секретар у Обаминој администрацији наставила континуитет отворене анти-српске политике кроз покушаје одузимања дејтонских овлашћења Републици Српској, раду на легализацији и признању косовске сецесије, директном подстицању сепаратистичких тенденција у Србији као матичној земљи српског народа (Војводина, Рашка област, Југ Србије), наметању тезе о геноцидности у Сребреници и другим „false flag“ операцијама.

Отуда њен пораз од Доналда Трампа у трци за председничку номинацију сматрамо добром вешћу која буди наду у промену америчке политике према српском народу и српском националном питању које након крвавог разбијања две Југославије поново постаје отворено и актуелно. Верујемо да ће нова америчка администрација, уз незаобилазну Русију, Кину и ЕУ, принципијелно помоћи у рјешавању овог питања, кроз оквир неопходног свеукупног преуређења односа на Балкану у духу идеје мултиполарног света.

Српски пијемонт – Западни Балкан посебно изражава наду да ће нова америчка администрација која је најавила обуздавање америчког интервенционизма прекинути формирање, координацију и финансирање својих испостава „меке моћи“ у српским земљама, кроз мрежу НВО организација, „независних удружења“ и сл., будући да су оне носиоци анти-српских процеса, национално штетних идеја и програма, као и свеколиких издајничких активности.

Српски и амерички народ немају разлога да буду непријатељи и отуда ће враћање изворних принципа власти америчком народу које је у свом инаугурационом говору најавио председник Трамп свакако помоћи у дистанцирању од Буш-Клинтоновске политике отвореног показивања мржње према српском народу и његовим легитимним интересима да се свим средствима бори и брани етничке просторе у којима вековима постоји и обитава.

Предсједник иницијативног одбора

                                                                                          СРПСКОГ ПИЈЕМОНТА

Академик, проф.др Винко Перић

Извор: Српски пијемонт - Западни Балкан