nemacka-bndКада нека тајна служба доспе у новинске чланке, то углавном није добар знак. Немачка служба БНД о томе може да напише читаве романе. Понекад, ипак, има разлога и за славље. Рецимо данас на 60-годишњицу оснивања.

Како написати нешто позитивно о немачкој Савезној обавештајној служби? То је нимало лак задатак. Скоро немогућ. Али то лежи самој у природи ствари. На крају крајева, БНД са максималном дискрецијом сакупља информације о иностранству, „од велике спољнополитичке и безбедносне важности за Савезну Републику Немачку“, како стоји у првом параграфу закона о БНД-у. Служба са седиштем у Пулаху, поред Минхена, са својих око 6.500 сарадника, ради у тајности. Што је тајност већа, то је боље – бар теоретски. Али стварност је другачија. Скандали се попут црвене нити провлаче кроз историју БНД-а, основаног 1. априла 1956. године.

Када се боље погледа, види се да је та нит у ствари смеђе боје (боја која у Немачкој асоцира на нацисте, прим. ур), јер западнонемачка обавештајна служба има дубоке персоналне корене у нацистичком времену. Шеф претече БНД-а, „Организације Гелен“, био је генерал Вермахта. За време Хитлера, Рајнхард Гелен био је задужен за исток. Према мишљењу окупационих снага САД, он је био предодређен за посао надгледања Совјетског савеза и његових сфера утицаја. Пионирски рад се за Гелена исплатио – постао је први председник БНД-а и на том месту остао све до 1968. године. У то време у служби је било неколико стотина људи са нацистичком прошлошћу.

 

Рад на црно

Нешто позитивно? Још шездесетих година, према наводима БНД-а, из службе је отпуштено око 70 службеника због учешћа у ратним злочинима. Међутим, отвореност у суочавању с једним од најцрњих поглавља историје, обавештајној служби још увек тешко пада. То у великој мери доказују различити извештаји БНД-а и Независне комисије историчара (УХК) која је формирана 2011. године, а која је за задатак имала да обради време до 1968. године, дакле и еру Гелена. Највећи спор се води око тога да ли би и која имена бивших службеника и агената смела јавно да се саопште.

Тек је у уједињеној Немачкој по први пут усвојен Закон о Савезној обавештајној служби. Другим речима, БНД је 34 године радио нелегално – у ужем смислу. Отада посланици Бундестага, кроз Парламентарни контролни одбор (ПКГр) могу да контролишу рад тајних служби. Састају се, наравно, тајно у просторији безбедној од прислушкивања, али често сматрају да су лоше информисани или намерно преварени. То је искуство које се понавља од 2013. године и тзв. НСА-афере.

НСА-афера

Парламентарни контролни одбор Бундестага поново се бави БНД-ом. Служба је помагала својим САД партнерима у глобалном шпијунирању телекомуникација, злоупотребивши притом немачко право. Откривено је да су прислушкиване бројне европске владе и институције, па и немачке. О свим тим радњама још увек се ништа у свету не би знало да није било звиждача Едварда Сноудена. Средином марта, немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер одговарао је пред Анкетним одбором Бундестага за истрагу НСА-афере. БНД је њему био подређен.

На питања посланика Бундестага морао је да одговара и Герхард Шиндлер, председник БНД-а од 2012. године. О пракси његове службе која је кршила закон, рекао је да – није знао ништа. Одлуку савезне владе да пооштри закон о обавештајној служби, Шиндлер је поздравио. Убудуће је тако требало да се забрани шпијунирање пријатељских земаља у Европи. „Шта једна обавештајна служба сме, а шта не сме, заправо је морало одавно да се разјасни“, чудио се шеф БНД-а недавно у интервјуу за агенцију ДПА.

Случајеви Мурат Курназ и Калед Ел-Масри

Анкетни одбор Бундестага за истрагу НСА-афере само је један од нових примера који се тиче БНД-а. Раније теме били су прислушкивани новинари и отмица оптужених за тероризам од стране америчких тајних служби. Посебну пажњу привукла је судбина Мурата Курназа и Каледа Ел-Масрија. Они су у оквиру међународне антитерористичке борбе доспели под лупу тајних служби. Један је завршио у америчком логору Гвантанамо, други је одведен у Авганистан. Обојица су били невини. Остаје нејасно какву је улогу у свему томе имао БНД.

С обзиром на све те приче, вести о пропустима и саботажама у вези са изградњом новог седишта БНД у Берлину делују скоро као виц: вода која је процурела направила је милионска штета. То се догодило у марту 2015. године. Будућа централа, недалеко од седишта владе, тако ће бити још скупља – више од милијарду евра кошта селидба из Пулаха у немачки главни град.

Страховито

Када све буде готово, требало би да постоји и центар за посетиоце, у коме ће посетиоци „моћи да се информишу о раду и задацима обавештајне службе“. Та вест може се пронаћи на интернет страници БНД-а. На њој су и подаци о актуелној изложби о немачкој страној обавештајној служби која се може видети у Вашингтону, Дрездену и Хамбургу. Ту је и фото-документација Мартина Лукаса Кима, чији наслов одговора 60. годишњици БНД-а: „СТРАХОВИТО – Савезна обавештајна служба 1956-2016“.


Извор: Дојче Веле

Оставите коментар

Оставите коментар на Трагови прошлости БНД-а

* Обавезна поља