Влада чисте уставности

У независној Србији нема независног листа политичког. Ал’ што је још штетније и противуречније: у уставној Србији нема не само ни једног независног политичког листа, него нема ни једне праве политичке странке, која би по утврђеним начелима јавно радила… Ко ће измирити дубљину забуне политичке, у којој свак зна само за себе, у којој сваки о сваком сумњичи, у којој се преко ноћ мењају вере, у којој нико не зна куд иду други, ни куд иде сам!?…

Србија је уставна држава. Али шта би била уставност онде где закони не би били светиња и за мале и за велике?… Јаче брише ветар на отвореном путу, али нема на њему ни изненадне провале ни очајног лутања!

Има ли човек шта да дода овој, горе цитираној, дијагнози српског друштва, тим пре што је потписују напредњаци – иако, овај „ултразвук“ Србије стоји у у програму Српске напредне странке, објављеном у партијском листу „Видело“, 2. јануара 1880? Надасве, и ондашњи напредњаци („виделисти“), као и ови данашњи, клели су се, приликом оснивања, у „закон, слободу и напредак“, потом, из фотеља власти, у „ред, рад и законитост“, због чега су њихову владу, кабинет Милана Пироћанца, поткрај 19. века, звали – „министарство чисте уставности“.

И садашњем Пироћанцу, пардон актуелном канцелару, уста су пуна законитости и уставности: када га питају, хипотетички, би ли хапсио Тачија, ако би овај ушао на територију овог већег остатка остатака Србије – први попечитељ се закуне у Устав Србије, Јер, то не боли, а и маже се на ‘леба.

Дочим, двоструки први потпредседник, а једном чак и канцеларев шеф у Влади, открива да он, иако Призренац, на родно Косово може само ако се приштинским властима легитимише као верски ходочасник на путу за манастир Грачаница. Дакле, од вицепремијеровог хаџилука у завичај, у било којој другој државној или приватној одори, нема ништа без Тачијевог зеленог светла!

Е, за то су нам се, пре равно две године, својим „историјским“ парафом на Бриселском споразуму изборили ондашњи премијер и садашњу му канцелар. Формално по Уставу, јер су Његова екселенција председник Републике и попечитељ им правде забранили „сестрама заветницама тишине“ из Уставног суда Србије да се баве (пр)оценом уставности неуставних и антидржавних Бриселских споразума!?

Обећавајући „кроки крокија плана“ за Косово за, „пре наставка преговора у Бриселу“ (који се згоди још у фебруару), Екселенција је још једном обмануо грађане државе којој је, ваљда, председник. Мада ни у то више човек не може да буде сигуран: јер, на Васкрс, у Батајници, нигде (барем по Уставу) врховног команданта, већ генерале постројава и пропитује – канцелар.

На делу је брутална пропаганда „политике спуштања лествице очекивања“, када је Косово у питању, иако за тако нешто ова власт, ни 2012. ни 2014, није добила мандат грађана. Слудело грађанство се, у недостатку „бољег живота“ и „будућности у коју верујемо“, поново замајава Раминим изјавама – хоће ли или неће ујединити Албанију и Косово, као да то зависи од њега, а не, као и у случају признавања независности Косова – искључиво од Вашингтона!? Пажња јавности се, са стварног живота, преусмерава на нагађања типа хоће ли нам Тачи доћи непозван у Београд или неће и хоће ли га пендрек ефендија др Стефановић ухитити или не…

Да ли то, значи, да, полако – додуше „невољно“, као што смо отћутали и пријем Косова у МОК – и независно Косово узимамо као свршену ствар?! Ако је тако, хајде онда нека канцелар, са све Његовом екселенцијом, кад им је рејтинг већ толики, распише превремене изборе и на њима, коначно, мушки и без мимикрије, кандидује ту политику, а не да, као ђаво од крста (на изборима 2012. и 2014), бежи од изјашњавања на тему је ли им улазак у ЕУ важнији од Космета у Србији. Па, уколико победе и са таквим изборним обећањем – да им се сви скупа поклонимо и приклонимо!

Извор: Данас