sibirski gasДок се Европа и Америка грче да развијени западни свет ослободе од зависности од руског гаса, Москва доказује да јој се већ смеше нова, још издашнија, тржишта за тај енергент.

Од 2010. до 2040. порашће у свету потребе за основним енергентима за 46 одсто, али највећи део апсолутног обима раста отпашће на гас, тврди се у обимној, управо презентованој, студији Института за енергетска истраживања Руске академије наука и Аналитичког центра Владе Руске Федерације. „Следећих 25 година биће ера гаса, мада не подједнако у свим регионима“, тврди се у тој студији, чији шеф Татјана Митрова, прецизира да ће тражња на тржишту Кине бити већа од садашњих потреба Европе за руским гасом. Цео 21. век може се назвати веком гаса, прецизира се дословце даље.

При крају посматраног периода Кина ће постати највеће тржиште енергената, двапут веће од америчког. Кључни део раста кинеских потреба за енергентима десиће се у текућој деценији. „После 2025. раст тражње у Азији преместиће се у Индију (средњи годишњи раст 2,8 одсто) и друге државе југоисточне Азије. Остале државе у развоју повећаће своје потребе за енергијом за један и по пут, па ће њихов удео до 2040. у расту глобалних потреба достићи 30 одсто. У велике тражиоце енергената преобратиће се и Блиски исток и Африка“, наводи се у Студији.

Раст потреба за нафтом у поменутом тридесетогодишњем периоду порашће за 19 одсто, за угљем 36 одсто (углавном до 2020), за гасом 64 одсто, за атомском енергијом 72 одсто и за енергијом из обновљивих извора 92 одсто.

Светске потребе за гасом, тврди се у студији базираној на демографским подацима и подацима о расту, 2040. ће износити 5.340 милијарди кубних метара.

„Кина ће потребе за гасом до 2040. ушестостручити на 620 милијарди кубних метара, што је више од садашњих потреба тржишта Европе или Русије. Потребе за гасом повећаће се и у другим азијским државама у развоју, као и на Блиском истоку, где ће се тражња за гасом удвостручити, а у Африци ће се утростручити“, тврди се у студији.

„Мали број држава је већ достигао горњу границу у тражњи за гасом и то у старој Европи: Аустрија, Белгија, Француска, Немачка, Италија, Велика Британија, Холандија, а у Заједници независних држава: Украјина, Белорусија, Јерменија, Грузија“, наводи се у студиј, која се базира на податку да ће Кина са 28 одсто до 2040. преузети од Европске уније (данас 20 одсто) прво место по уделу у светском бруто друштвеном производу.

Као битни параметри за оцену потреба за енергијом анализирају се број становника у свету, урбанизација, број радно способних и раст БДП по становнику. Према студији, која се позива на податке Уједињених нација и Руске статистичке службе, свет ће 2040. године имати 9,051 милијарди становника (сада 6,915), ниво урбанизације (удела градског становништва) порашће са 52 одсто на 64 одсто, а што је нарочито важно, удео радно способног становништва у укупном становништву ће пасти са 66 одсто 2010. на 64 одсто 2040. Битно је да су сви ови показатељи различито распоређени по регионима. Тако ће број градског становништва највећи раст имати у азијским државама у развоју (17 одсто), а међу њима ће лидер бити Кина са растом од 24 одсто, и Индија са растом од 15 одсто.

Највећи број радних руку у посматраном периоду ће изгубити Азија (-16 одсто), па Европа (-7 одсто), Европска унија (-11 одсто) и Заједница независних држава (-3,5). Највећи раст броја радно способних имаће Африка (+112 одсто), Индија (37 одсто), Блиски Исток (60 одсто) и Јужна и централна Америка (26 одсто).

Нема убрзања економског раста

За период до 2040. године нема видног основа да се очекује очување, а још мање убрзање садашњих стопа раста светског БДП у поређењу са јединственим у историји човечанства периодом стабилног раста од 1990. до 2010, тврди се у студији Института за енергетска истраживања Руске академије наука.


Извор: Данас

Оставите коментар

Оставите коментар на XXI Век остаје век гаса

* Обавезна поља