Зашто министарства невољно полажу рачуне скупштини

Пратећи рад 16 актуелних министарстава, Транспарентност Србија (ТС) пронашла је да је само Министарство културе објавило план рада за текућу годину. Уз то, тек однедавно, планови рада Владе Србије су доступни јавности, али се не могу наћи на местима где би се очекивало. Слична је ситуација и са њеним извештајима о раду, навео је Немања Ненадић из Транспарентности Србија, представљајући резултате истраживања „Извештавање и одговорност као механизам за сузбијање корупције”.

Кроз овај пројекат, спроведен током 2014. године, ТС је желела да укаже на значај извештавања и успостављања система за „полагање рачуна”, као важног механизма за борбу против корупције и повећање транспарентности.

Указујући на мањкавости у начину на који Влада Србије подноси извештаје о раду, ТС као посебно уочљиву наводи то што се годишњи извештаји о раду владе не разматрају пред Народном скупштином, нити постоји обавеза парламента да то чини. Поред тога, указује се да су давање примата политичкој одговорности над правном и смене министара безобразложења у чему је њихов рад био лош стандардни део политичког живота у Србији.

Обавеза кварталног извештавања министарстава Народној скупштини се само делимично поштује. Током 2014. године поднета су 23 квартална извештаја, а пред надлежним скупштинским одборима разматрана су – свега четири. Све извештаје је поднело пет министарстава (државна управа и локална самоуправа, МУП, одбрана, просвета и наука, култура и информисање), шест министарства нису поднела ниједан квартални извештај о раду (финансије, привреда, трговина и туризам, правда, спољни послови, омладина и спорт), док су остали ову обавезу делимично извршавали.

Верољуб Арсић (СНС), председник скупштинског одбора за финансије, републички буџет и контролутрошења јавних средстава, који ове године није имао прилику да разматра ниједан извештај о раду Министарства финансија, не види велики проблем утоме, јер, како наводи, зато и постоји Државна ревизорска институција (ДРИ).

„ДРИ контролише законитост и оправданост трошењабуџетских средстава и приликом подношења завршног рачуна о буџету ревизор је дужан да да своје мишљењеи на тај начин се врши контрола министарства, владе и свих буџетских корисника. Одбор за финансије може да расправља о извештајима о раду министарства, али јесмо зато основали Државну ревизорску институцију да она у име и Народне скупштине врши контролу утрошка буџетских средстава. То је њена сврха постојања”, указује Арсић.

Када је реч о другим министарствима и скупштинским одборима, он сматра да ови извештаји о раду свакако нису сувишни, али, нажалост, нису ни обавезни. Ипак, додаје он, први пут у овом сазиву Народне скупштине скупштински одбори почињу да раде у пуном капацитету.

Па тако, објашњава Арсић, први пут имамо прилику да Агенција за борбу против корупције поднесе свој извештај надлежним одборима и Народној скупштини, па ДРИ 2-3 године уназад подноси извештај и заштитник грађана, повереник за заштиту података о личности и информације од јавног значаја, па чак и Фискални савет.

„То је много значајније, зато што су они ти који врше контролу рада министарстава”, истиче Арсић.

Весна Марјановић (ДС), која је на челу Одбора за културу и информисање у више скупштинских сазива, подсећа да је ово тромесечно извештавање о раду министарстава, бар када је реч о Министарству културе, постало пракса у време министра Небојше Брадића, и то зато што је одбор на томе врло чврсто инсистирао.

„Битно је да је та обавеза утврђена Пословником о раду скупштине, иако је та одредба тако дефинисана да није, да тако кажем, најочигледнија обавеза која подразумева и неку врсту санкција. Али, то није нипотребно, зато што је логично да одбор, чак и да нема те одредбе у пословнику, може у сваком тренутку да позове надлежно министарство и да тражи подношење неког извештаја, било у вези са одређеном темом, било уопште у вези са активностима у неком одређеном периоду”, каже Весна Марјановић.

Ипак, како додаје, потребна је већа обавезност, утоликошто се то не примењује подједнако редовно од стране свих министарстава и различитих одбора, него само у неким. Поред тога, наводи она, није до краја јасно ни упословнику да ли се тај извештај министарства усваја или не и шта су последице ако се не усвоји (што се до сада није дешавало).Као што није прецизирано ни да ли се након усвајања извештаја такође усвајају неки закључци и препоруке и шта се онда с тим препорукама даље ради.

„Наравно, мислим да је и ово што сада имамо боље него да немамо уопште, јер пружа могућност посланицима да редовно прате рад министарства и да министарству постављају питања. Али, није довољно. Требало би размишљати о механизмима јаче контроле”, оцењује Весна Марјановић.

Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак рекао је приликом представљања истраживања Транспарентности Србија да његово министарство сада ради на томе да се омогући доступност свих података о јавном сектору, укључујући прецизан број запослених и њихове зараде.

„Циљ реформе јавне управе коју спроводи Министарство државне управе и локалне самоуправе јесте управо да створи делотворну државу – сервис грађана и привреде, па смо се између осталих руководили и принципима унапређења транспарентности рада и бољом комуникацијом са грађанима”, истиче Бошњак у изјави за „Политику”.

Како наводи, једна од кључних активности је и подизање свести о развоју е-управе, која омогућава већу ефикасност и јавност у раду, лакшу комуникацију грађана са државним органима и смањује шетање од шалтера до шалтера.

У припреми регулатива за е-управу

Концептом е-управе нестају уска грла у задржавањупредмета и поступања по истим, а грађанима се дајемогућност да на политике које доноси влада, прописе и друга акта на једноставан и брз начин могу да доставе своје примедбе, сугестије и коментаре, каже државни секретар Иван Бошњак и додаје:

„У припреми је регулатива која ће појачати консултације са грађанима и пре него што закон почне да се пише, на самим полазним основама. Наредна 2015. година ће бити година када ће се радити и на законској инфраструктури за е-управу и стварању потребних регистара – грађана, запослених и институција.”

Извор: Политика