Завршен Сабор СПЦ

БЕОГРАД –Вишедневно редовно заседање Сабора Српске православне цркве је завршено, а донето је низ значајних одлука међу којима је отварање дијалога с Римокатоличком црквом, обнављање дијалога с македонском црквом у расколу и разматрање могућности деловања представника СПЦ у Бриселу.

Како је саопштено, Сабор је одлучио да прихвати дијалог с Римокатоличком Црквом, односно с Хрватском бискупском конференцијом, поводом намере Римокатоличке Цркве да канонизује контроверзног кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата и званичног викара оружаних снага такозване НДХ.

У ту сврху Свети Синод ће, по налогу Сабора, образовати одговарајућу комисију, а како се наводи, разговараће се о Степинчевој улози у том трагичном раздобљу и то у контексту српско-хрватских односа у 20. веку.

У саопштила СПЦ наведено је и да је Сабор на заседању, од 14. до 29. маја, разрешио епископе Филарета и Георгија и изопштио бившег владику рашко-призенског Артемија и црноречког игумана Николаја.

„Монах Артемије, вођа познате расколничке групације, враћен је у ред световњака под својим крштеним именом Марко и трајно искључен из црквене заједнице, уз позив њему и Негославу Николићу, његовом лажном ‘хорепископу Николају’, да се покају и врате Мајци Цркви, која ће их, ако то учине, са радошћу примити у свој загрљај”, пише у саопштењу

Додаје се да су епископи канадски Георгије и милешевски Филарет разрешени од управљања повереним епархијама и стављени Сабору на располагање.

За председника сталне саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом именован је митрополит загребачко-љубљански Порфирије, за председника Одбора за Јасеновац – епископ славонски Јован, док је за питања изучавања јасеновачких логора смрти у Градини, на босанској страни, и даље надлежан епископ бањалучки Јефрем.

СПЦ саопштава да је Сабор одлучио да прихвати предлог архиепископа Стефана о наставку дијалога у циљу превазилажења црквеног раскола и успостављања канонског поретка у Македонији, пошто је за то испуњен услов, а то је пуштање из притвора архиепископа охридског Јована.

Како се наводи, СПЦ ће у том дијалогу представљати митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи бачки Иринеј и захумско-херцеговачки Григорије, а уз њих ће, као представник канонске Охридске Архиепископије, бити и епископ стобијски Давид.

Додаје се да је први пут после заседања 2011. године на Сабору био и архиепископ охридски и митрополит скопски Јован, ослобођен пре неколико месеци из скопског затвора Идризово великим заузимањем патријарха московског Кирила и Руске православне цркве уопште, уз садејство СПЦ у мери у којој је то било могућно.

Начелно је одлучено да се размотри могућност деловања представника СПЦ у Бриселу ради контаката и промовисања њених интереса пред институцијама ЕУ, у сарадњи са представништвима неких других православних цркава, а по потреби и са представништвом Ватикана као државе.

СПЦ наводи да је најважнија саборска одлука, одлука о установљавању нових празника у календару СПЦ, односно канонизација светог мученика пребиловачког који ће се славити 6. августа, затим светог Мардарија (Ускоковића), епископа америчко-канадскског и његов празник ће бити 12. децембра, као и преподобног Севастијана Џексонског (Дабовића) чији ће спомен бити 30. новембра.

Одређени су чланови Синода, а поред митрополита црногорско-приморског Амфилохија и епископа шабачког Лаврентија, чији мандат још траје, продужен је мандат епископу рашко-призренском Теодосију, а за новога члана изабран је епископ бачки Иринеј.

Сабор је, као и сваке године, посебну пажњу посветио, како се наводи, невољама цркве и народа на Косову и Метохији, донете су одлуке о путевима и начинима да се те невоље ублаже, а поновљен је и апел да се прогнанима и расељенима омогући повратак и опстанак на огњиштима.

Како се наводи, са једнаком бригом и одговорношћу сагледане су, такође, тешкоће и искушења са којима се црква и српски народ сусрећу у Црној Гори, Хрватској, Босни и Херцеговини и другде услед притисака, неправди и дискриминације.

Посебна пажња посвећена је кризи брака и породице, чији је врхунац, како наводи СПЦ, све већи број абортуса, развода, породичног насиља и других појава које разарају брак и породицу, а изражена је и велика забринутост због „одлива мозгова”, опште небриге за младе, за село и за социјално угрожене.

Сабор је изразио захвалност Влади Србије и надлежнима, у првом реду Управи за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде, за свестрано разумевање и подршку, нарочито за ону на Косову и Метохији, као и захвалност Републици Српској – њеној влади и народу.

Сабор је донео и одлуке о прослави великог јубилеја – 1.000 година од смрти светог Јована Владимира, највећег српског владара из преднемањићког периода (1016-2016), разним духовним и културним манифестацијама које ће почети ове године, а завршна свечаност биће 2016. године.

Прихваћен је извештај о учешћу делегације СПЦ у раду свеправославних предсаборских конференција и свеправославне комисије за ревизију текстова припремљених за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, који се планира за идућу годину.

Такође, примљен је и извештај о радовима на унутрашњем уређењу Спомен-храма Светог Саве на Врачару и донете начелне одлуке о даљем току тих радова, нарочито о програму израде мозаика и фрескописању у најтешњој сарадњи са Руском православном црквом и надлежним органима Русије.

Сабор је пажњу, као и ранијих година, посветио питањима црквене просвете и школства, верске наставе, научно-просветних установа, као што су Библиотека, Архив и Музеј СПЦ, научне делатности, информативне службе, а разматрано је и питање верске службе у Војсци Србије и предложене мере за њено побољшање.

Досадашња Епархија средњеевропска преименована је у Епархију франкфуртску и све Немачке, са седиштем у Франкфурту, пише у саопштењу и наводи да је Сабор са радошћу поздравио пресуду Врховног суда Новог Јужног Велса у Аустралији у корист Митрополије аустралијско-новозеландске СПЦ, а против самозване расколничке „Слободне Српске Цркве”.

Патријарх Иринеј је у уводном обраћању на почетку Сабора указао на најважнија питања живота и мисије СПЦ у овом историјском тренутку, у данима великих искушења и изазова и у земљи и у свету, али и великих могућности за духовни препород и напредак.

У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји СПЦ, осим митрополита дабробосанског Николаја.

Извор: Политика