Оливер Ивановић – Ништа није онако како изгледа

ЦЕОПОМ-Истина започиње серијал интервјуа „Снага Истине“ у коме ће уредник сајта са својим гостима потпуно отворено разговарати о актуелним темама јавног и политичког живота Србије. Сви интервјуи ће бити без цензуре и ауторизиовани, нормално, уз ограду да ставови саговорника не представљају ставове редакције.

Наш први саговорник је Оливер Ивановић, некадашњи председник ИО Српског Националног Већа Косова и Метохије, бивши члан Координационог центра за Космет, као и Секретар Министарства за КиМ у претходној Влади, човек чији одмерени ставови о проблемима јужне Покрајине могу указати на пут превазилажења садашњих неслагања официјелног Београда и Срба са севера Космета. 

ЦЕОПОМ – Колико се сећам политиком си почео активно да се бавиш након НАТО агресије и мислим да би било занимљиво овај разговор започети тиме како се то десило, будући да си годинама пре тога био високо рангирани привредни руководилац који није показивао политичке амбиције?

Ивановић:  На пут политике није ме одвела амбиција већ сплет тадашњих околности. Дешавања након кумановског споразума, односно повлачење војних и безбедносних снага са Космета, условило је потпуни колапс свих државних институција које су до тада постојале, и народ који није кренуо пут Србије био је практично препуштен сам себи. Снаге КФОР-а су контролу успостављале споро и са великом резервом према Србима, а много албанаца који никада нису живели на тим просторима појавило се у пљачкашким походима на имовину Срба, посебно оних у мањим насељима. Био сам у групи људи која је решила да се супростави тој најезди, а мост у Митровици је био идеална позиција за тако нешто. Звали смо се бранитељима моста и били смо решени да ни по коју цену не дозволимо тим пљачкашким хордама да уђу у северни део града. Наша одлучност пробудила је и друге и тако се створила нека врста локалног покрета. Подвлачим локалног јер, у том тренутку, институционално још увек нема државе Србије на том простору. Током септембра и октобра 1999 све то добија на значају, али нама прети опасност да нас КФОР прогласи за терористичку организацију и према нама тако и наступи. Због тога се, том нашем организовању, морала дати и политичка димензија и неки од нас прихватили су се тога. Тако је и настало Српско Национално Веће у коме нисам био једини ко се пре тога није бавио политиком. Али успели смо и као последица тога држава Србија је успоставила институционални повратак на те просторе. А ја сам, ето, постао политичар.

ЦЕОПОМ – Јаз између Владе Србије и Срба са севера око тумачења бриселског Споразума изгледа непремостив. Лидери Срба користе тешке речи попут „издаје“ а власти опет најављају „распуштање општина“ као могућност решења проблема. Ти си у својим последњим иступима, на неки начин, опоменуо и једне и друге. Да ли је још увек могуће наћи компромис и створити минимум јединства по овом питању?

Ивановић: У току си, као и обично. Опоменуо сам своје суграђане са севера да ми другу државу, па ни Владу, немамо, а власти да распуштање општина јесте могућност, али да је то убедљиво најгоре могуће решење. Тим пре, што јаз није тако непремостив! Али, створило се неповерење а то је најтеже.

Срби на овим просторима деценијама ништа добро нису доживели од оног што данас зовемо Приштином и њихов страх је разумљив и оправдан. У том смислу и претходна и ова Влада направиле су велику грешку када су искључиле представнике локалних Срба из разговора о Косову. Није било никаквих разлога за то, нити се тиме било шта добило, а изгубило се поверење у преговараче јер се код обичних људи створио утисак да им се нешто ради иза леђа. Ја сам се као Секретар за КиМ залагао да представници Срба од почетка буду део процеса, али нисам наишао на разумевање.

Са друге стране, због специфичности ситуације, политички значај Срба са Космета, посебно овог северног дела, далеко превазилази њихову бројност и стварне политичке потенцијале. То је утицало да појединци прецене своје снаге и читав народ ових простора увлаче у опасну авантуру. Косметски Срби могу бити јаки само онолико колико их подржава Београд. Без Београда може бити изгубљено све што смо до сада остварили, а заблуда је да Београд мора да толерише очигледну непослушност, незахвалност, чак и тврдоглавост појединаца.

ЦЕОПОМ – Кад смо код статуса, да ли је бриселски Споразум статусни документ? Мени неке ствари тамо личе на „de facto“ признање.

Ивановић: Ни говора. Статусни документ ће бити документ о признању ако до тога икада дође. Али, овај Споразум то није.  Са те стране, нема разлога за забринутост. Бриселски споразум не решава ништа битно и неће битније променити третман Косова у међународној заједници. Косово без сагласности Србије и сталних чланица Савета Безбедности, неће моћи да постане члан УН, а самим тим ни већине међународних организација. То што су постали члан ММФ и Светске банке не значи много, осим да ће кредите морати да враћају, што нису чинили док су били део Југославије и Србије.

ЦЕОПОМ – Али наш премијер је поменуо и столицу у УН?!

Ивановић: Он, понекад, заиста пребрзо говори.

ЦЕОПОМ – Да се вратимо имплементацији. Најновија вест је најава Марка Јакшића о формирању Привремене Скупштине АП Косово и Метохија, сходно Уставу Србије. Какав је твој став о томе?

Ивановић: То је политички гледано крајње исхитрен и неодговоран потез, који може имати тешке последице по Србе са Космета, али и Србију. Много је разлога што ово кажем, навешћу само неке.

Пре свега, понављам, Срби на Космету без помоћи Београда не могу много, а такав потез је практично окретање леђа Србији и њеним званичним органима. Најблаже речено, није логично да ми са севера Космета бранимо Устав Србије од целокупне српске Владе, осамдесетпетпосто Парламента, Уставног Суда и других државних институција.  При томе, занемарује се чињеница да је Резолуцијом 1244 суверенитет Србије над Косовом привремено суспендован и да се на тој територији, по Резолуцији, не примењују закони Србије. Па, и сам Устав Србије о Космету има само преамбулу, а све остало треба да се уреди након утврђивања статуса Покрајине.

Кад смо код Устава и његовог поштовања, мора се знати и то се по Уставу Скупштина Аутономне Покрајине (АП) не формира него бира, конституише се након избора! То је велика разлика, коју занемарују носиоци ове идеје. Значи, морају се расписати избори, а једини орган надлежан да такве изборе распише је Скупштина Србије, која је својевремено и распустила покрајинску Скупштину. То не може легитимно учинити ни један други орган у Србији, поготово не општине или њихове заједнице! Зато, они који говоре да је такав чин у складу са Уставом обмањују грађане. 

Такође, никако не смемо заборавити негативна искуства која смо имали са сличним потезима у блиској прошлости, приликом распада СФРЈ. Ни једном се нису добро завршили по српске интересе.

Због тога, поново, инсистирам на проналажењу компромиса између Владе и Срба са Космета, који је могућ. Сваки други приступ иде на руку Приштини, посебно на дужи рок.

ЦЕОПОМ – Био си Секретар за КиМ  у Влади Србије током једног мандата и то у време су започели ти разговори са Приштином, које је водио Борко Стефановић. Стицао се утисак да си у то време био некако скрајнут, а шушкало се и о твом сукобу са Борком, готово физичком. Да ли је Борко имао шансе, пошто си мајстор каратеа?

Ивановић: Ма, не, није било тако напето, мада је истина да се нисмо слагали. Државни секретар је, пре свега, техничка функција и нису моје ингеренције биле да се бавим преговорима, тим пре што је њих координирао председник Тадић. Али, мислим да је свим тадашњим актерима, рачунајући и представнике међународне заједнице, јасно да би ствари на терену боље текле да су усвојене неке моје сугестије.

Али, радећи у Влади, стекао сам драгоцена искуства и разбио неке илузије. Највећа илузију коју сам имао је да када Влада вуче неки потез увек зна шта ради и да, ако нам је нешто нелогично, увек стоји „нешто иза“. Е, па, сада знам да није тако. Влада понекад вуче бесмислене потезе из непознавања материје, брзоплетости и ко зна каквих тривијалних разлога. Нема ништа иза. После се читав апарат упреже да се то „испегла“.

ЦЕОПОМ – Како гледаш на ставове цркве око Косова?

Ивановић: Мислим да се непотребно дигла температура око тога. Прво, начин на који Црква посматра време је битно другачији од онога како га посматра политика. Код политичара је све омеђено мандатом. Четри године су мерило успеха и неуспеха, напредовања или назадовања. Ритам Цркве је потпуно другачији, она није омеђена временом и зато се њени ставови само повремено и привремено поклапају са ставовима оних који воде политику. Црква је довољно јасно рекла шта мисли и како гледа на проблем Космета и то се мора респектовати. Ни мање, ни више од тога.

И још нешто, Црква је духовна институција која има свој поглед на свет и живот, што утиче да се она увек прилагоди стању на терену,  што није увек случај са политиком.  

ЦЕОПОМ – Увек сам имао дилему какав је амерички интерес на Космету да толико гурају шиптарску независност? И да ли смо им ми, Србија, могли дати то што траже?

Ивановић: Американци немају никакав дугорочни стратешки интерес на Космету. Сва та прича о Бондстилу је пренадувана, јер они у Напуљу, Бугарској и Румунији имају пет пута више војника него на Косову. Њихов контингент у међународним мисијама на Космету никада није био највећи. Они су у Бондстил уложили свега 55 милиона долара, што је са аспекта њиховог војног буџета безначајно. Мислим да су у косовску причу ушли више због наше тадашње тврдоглаве политике, а као велика сила онда су ствар терали до краја.

Уосталом, они су питање Космета препустили Европи и сигурно се наредних пет година неће много мешати, а то не би чинили да имају стратешке интересе. Ово што сада раде је коришћење утицаја за притисак на обе стране, али то је више техничка ствар. Само обликовање решења косовског проблема препустили су Европи.

ЦЕОПОМ – Где ту видиш Русију у коју косметски Срби полажу многе своје наде?

Ивановић: Савремена Русија је велика земља која се враћа на позиције светске силе, а своју снагу црпи из енергетског потенцијала и значаја који он има за савремени свет. Добро је имати Русију за пријатеља, али они сами истичу да ће у решавању проблема Косова пратити српске званичнике. Дакле, не Србе са Космета, већ српску Владу и званичне институције. Та порука је јасно изречена много пута, па и приликом најновијих сусрета на највишем нивоу.

ЦЕОПОМ – Моје последње питање за тебе је везано за даљу каријеру. Знам да су те звали из владајућих странака, али да си одбио и да си још увек члан Човићеве СДП, која практично не постоји будући да се није ускладила са новим Законом. Шта су ти даљи планови, било би ми ексклузивно да овде објавиш како желиш да оснујеш странку?!

Ивановић: Не, не, мораћу да те разочарам. Осећам се престарим за тако нешто. Када човек почне да се бави политиком као појединац он има предност што може мислити и своје идеје излагати слободно. Чак и најдемократскије уређена странка увек гуши слободно мишљење појединца.

Али, зато, када треба реализовати идеје онда се без странке не може учинити готово ништа. Можда бих се прикључио странци код које би препознао аутентичност, принципијелност и искрен приступ решавању проблема Косова и Метохије. До тада, остаћу у оквиру ове своје грађанске иницијативе „Србија, Демократија, Правда“ која од 2010 када је изашла на изборе јача свој утицај на терену.

ЦЕОПОМ – Имаш ли неку поруку за посетиоце „Цеопом-Истине“?

Ивановић: У политици ништа није онако како изгледа, посебно не патриотизам или издаја. Због тога свако дељење по том основу, у овом тренутку, може бити погубно по нас. С тога бих још једанпут апеловао и на Владу, и на моје суграђане са Севера, и на међународну заједницу, да уложе додатни напор како би отклонили основне страхове људи на терену од бриселског Споразума и да покажу стрпљење у приближавању овог документа обичном човеку, када су већ направили пропуст тиме што их од почетка нису укључили у сам процес.

ЦЕОПОМ – Хвала на времену, догодине у Призрену?

Ивановић: Зашто догодине? Ја и сада идем, понекад. Дођи и ти, боза је и даље супер. Све најбоље.

Извор: ЦЕОПОМ - Истина