Злато и свет 2024.

У последње време златна грозница потреса светске берзе, а цена злата достиже нове рекорде. Иако је злато стерилна актива која не доноси камату, оно важи за сигурно уточиште капитала током периода економске и геополитичке неизвесности. Поред злата, поскупели су и остали племенити метали – платина, паладијум, сребро.

Раст цене злата стимулисан је разним геополитичким тензијама (рат у Украјини, а након тога и избијање оружаног сукоба на Блиском истоку), још увек инфлационим периодом, рекордним нивоима каматних стопа, паником у банкарском сектору почетком ове године и другим околностима.

Жути метал је сигурна инвестиција, његова вредност не може лако да падне и, посматрано у дужем периоду, расте. Централне банке све више купују злато, одлаже се и моменат спуштања каматних стопа, купују га и фирме и становништво, а геополитичка ситуација се све више компликује у овим несигурним временима.

Чувар новца

Злато је хиљадама година представљало крајње складиште вредности, и било синоним за концепт „новца”. Цена злата се од 1914. године изражава у америчким доларима, по једној трој – финој унци (31,1034768 грама). Злато се мери у трој унцама (troy ounce), које се често једноставно називају унцама када је евидентна референца на злато.

Међутим, када су САД једнострано (декретом тадашњег америчког председника Никсона) 15. августа 1971. године суспендовале спољну конвертибилност долара у злато и оно је остало без ове монетарне улоге. Наиме, Бретонвудским монетарним споразумом, при крају Другог светског рата (јул 1944), утврђена је званична фиксна цена злата од 35 америчких долара за једну унцу.

Долар је тада имао златну подлогу – коју је изгубио после 27 година – а злато у суштини сведено на трговање као и свако друго друго финансијско средство, чију цену су у великој мери одређивали западни институционални инвеститори. Злато се не купује да би се брзо продало, већ ће временом донети бенефит и заштиту од инфлације. До тада, просечна годишња стопа раста цене злата износила је око 11-12 одсто. Потражња за златом, као чуваром новца, скаче када расте и његова цена.

Почетком 2022. године због рата у Украјини тражња за златом скочила је од 500-800 одсто, када је берзанска цена у марту те године достигла свој тадашњи историјски максимум од 2.049 долара за унцу, да би у новембру исте године дошло до пада на 1.737 долара за унцу.

Раст цена злата

Просечна цена злата, током 2023. године, износила је 1940,5 долара за унцу. Међутим, цене прометног злата кретале су се средином априла ове године изнад нивоа од 2.390 долара за унцу, а „фјучерси” америчког злата на преко 2.400 долара. Фјучерс (futures) уговор је, по дефиницији, стандардизовани уговорни споразум, који се склапа на фјучерс берзи за куповину или продају злата по одређеној цени у будућем тренутку.

Цене злата су порасле до рекордних нивоа, подстакнуте аквизицијама централних банака услед ескалације геополитичких тензија, што је подстакло раст цена племенитих метала. Упркос солидним економским показатељима из САД који показују добре резултате, као и у Кини, злато је остало привлачно инвеститорима, задржавајући своју истакнуту тржишну позицију.

Злато би могло да „пробије праг од 3.000 долара по унци у наредних шест до 18 месеци због повећаног прилива инвестиција”, прогнозира се у најновијем априлском извештају њујоршке банкарске корпорације Ситигруп (Citygroup). Подигли су своју прогнозу просечних цена злата у 2024. на 2.350 долара по унци и извршили „ревизију од 40 одсто навише” у свом предвиђању за 2025, пошто сада очекују да ће просечна цена злата следеће године износити 2.875 долара по унци. На раст цена злата додатно би требало да утиче и очекивано смањење каматних стопа у САД.

У априлу ове године, Голдман Сакс (Goldman Sachs) је навео да очекује раст цена злата на 2.700 долара за унцу на крају 2024. године. Швајцарска банка УБС, у истом периоду, очекује цену од 2.500 долара за унцу злата. Према скромнијим прогнозама Џеј-Пи Моргана (JP Morgan), до краја 2024. године, просечна цена злата износиће 2.175 долара за унцу. Према очекивању неких светских стручњака за злато, „дугорични потенцијал инвестиционог злата и даље је известан и цена злата ће до краја ове деценије догурати до 7.000 долара по унци”.

Цену злата подигла је и Народна банка Кине, која је наставила са његовим откупом ради сопствених резерви, а која је уједно и највећи произвођач злата од 330 тона годишње. Централна банка Кине већ 17 месеци заредом откупљује злато на светским берзама, а само у марту ове године је купила 73 милиона унци.

Према подацима Светског савета за злато (World Gold Council), оно је у већем порасту од почетка марта ове године подстакнуто куповинама различитих централних банака, у износу од 64 тоне купљене само у јануару и фебруару ове године. Такође, повећан је притисак на цену злата због очекиваног смањења каматних стопа од стране америчких Федералних резерви. Цене злата су историјски имале тенденцију да буду у обрнутој корелацији са каматним стопама, пошто снижавање камата чини злато привлачнијом инвестицијом у односу на средства са сталним приходом, као што су обвезнице.

Неизвесна геополитика

Кина убрзано повећава своје залихе злата (које и даље чине мали проценат њихових укупних девизних резерви) због нестабилне и неизвесне геополитичке ситације, па је злато, упркос кризама, дугорочно најсигурнија заштита од ризика. Поред тога, Кина – као и многе друге земље у свету у процесу постепене „дедоларизације” – настоји да смањи учешће америчког долара у својим девизним резервама, што је њихова дугорочна политика, па је злато нека врста компромисног решења.

Такође, многе земље у свету, као и оне у групацији БРИКС, у настојању да смање политичку зависност од Америке, купују злато у недостатку других бољих инвестиционих алтернатива. Било је предлога да неке земље инвестирају у кинески јуан, али то се слабо спроводи у пракси, јер је потребна нека јака светска валута опште прихватљива, у замену за долар. Генерално, ни САД ни ЕУ не желе да прихвате јуан као средство плаћања, а конвертовање јунана у друге валуте је неисплативо, јер повећава додатне трошкове.

Монетарна политика коју сада спроводи Кина није у складу са тим да јуан постане резервна светска валута, што показује да она нема такве амбиције. Кина ради на томе да се постепено ослобађа великих доларских резерви, које има у америчких државним хартијама од вредности, јер би нагли излазак из долара био велики ризик и за њу и САД, као и глобални финансијски систем.

Поред сталних куповина од стране Кине, на тржиште жутог метала додатно утиче и смањене прогнозе ММФ-а о глобалном привредном расту до краја ове деценије (процењени овогодишњи раст глобалног БДП-а ће са 3,2 одсто успорити на 2,8 одсто до 2030).

Са друге стране, на одређено ограничење раста цене злата утицали су:

1. периодично јачање вредности долара,
2. као и неке изјаве појединих представника америчких Федералних резери „да су потребни јаснији знаци успоравања инфлације ка циљу, односно да можда уопште неће бити потребе да се смањују каматне стопе, ако се инфлација покаже отпорнијом у односу на претходне процене”.

Потрага за златом

Подаци Светског савета за злато показују да је до сада на планети ископано око 210.000 тона злата,а да је још око 55.000 тона остало скривено под земљом. Такоће се процењује да се у српским рудницима крије још око 700 тона злата. Компаније широм света константно су у потрази за новим резервама злата, док 31 фирма тражи „златну жилу” у Србији.

Темпо производње жутог метала је око 3.000 тона годишње, што показује колико је злато, заправо, редак метал и његове резерве оскудне. Сликовито приказано, када би се направила коцка од укупног светског злата које је тренутно у оптицају – она би имала странице дужине свега 22 метра.

Од укупних светских златних резерви у оптицају око 96.000 тона у облику накита, као инвестиционо злато чува се око 47.000 тона, централне банке широм света држе као монетарне резерве око 36.000 тона злата, а осталих 30.000 тона користи се за индустријске, медицинске и друге намене.

Крајем прошле године, према подацима Светског савета за злато, највеће златне резерве у свету имају:

• САД са 8.133 тоне,
• Немачка са 3.355 тона,
• на трећем и четвртом месту су Италија и Француска са нешто мање од 2.500 тона.
• пета је Русија са 2.298 тона,
• шеста је Кина са 2.010 тона,
• док на Западном Балкану прво место држи Србија са 39,5 тона.

Потребно је напоменути да је тешко тачно утврдити које централне банке купују злато и колико, јер се те куповине понекад одвијају у тајности. Централне банке генерално пријављују своје куповине злата ММФ-у, али глобални токови племенитих метала сугеришу да је стварни ниво куповине званичних финансијских институција – посебно у Кини и Русији – премашио оно што је пријављено. Несумљиво је да је највећи купац злата Народна банка Кине.

Светски савет за злато покушава да прати те „прикривене” куповине и продаје злата – што доводи до скривене „дедоларизације” – и, у комбинацији са растућом дужничком кризом у САД, представљају претњу доларским резервама и слабе долар.

Улагање у злато

Потражња за златом обухвата четири главне категорије:

1. инвестиције,
2. накит,
3. резерве централних банака и
4. технологије.

По дефиницији Светског савета за злато, инвестиционо злато чине златне полуге и златне кованице, као и ЕТФ-ови (Exchange-Traded Fund) физичким златом као базном активом. Златни ЕТФ је „улагање у фонд који настоји да одражава цену злата, док је физичко злато власништво самог метала”.

У питању је најраспрострањенији облик нефизичког облика улагања у злато. Покривени су златом чистоће од 99,5 одсто. Код овог „папирног злата”, потражња за њим слична је оној као код златних инвестиционих полуга и кованица. У Азији су значајна улагања у ове инструменте, што је резултирало повећањем злата у поседу појединаца.

Потражња за златним накитом широм света показује незнатан раст од 2022. године, а вредности забележене током 2022. и 2023. године још увек су испод нивоа пре пандемије COVID-19. На овај застој у великој мери утицала је инфлација у већини развијених земаља, као и инфлација у земљама у развоју. Индија је, иначе, годинама светски лидер у потражњи за златним накитом.

Вишеструка значајна повећања цене злата нису утицала на одлуке централних банака када је у питању куповина злата. Прошле године ове институције купиле су злато у количини од 1.037 тоне, а 2022. године 1.082 тоне. Највећи купци били су Кина (225 тона) и Пољска (130 тона). До ове значајне потражње за златом дошло је услед два велика оружана сукоба, па ове институције обезбеђују стабилност у случају ширења сукоба.

Истовремено, централне банке широм света вратиле су назад у своје трезоре значајне количине злата. Према једним истраживањима 2023. године, од укупно 57 централних банака – 39 чувају део златних резерви у земљи, док је број таквих банака био 28 у 2020. години. Главни разлог, који се наводи, биле је тензије на глобалном нивоу, при чему се имају у виду санкције, које су уведене Русији после напада на Украјину.

Потражња за златом, када је реч о технологијама показује пад 2023. године у поређењу са 2022. Ово смањење нарочито је карактеристично за потражњу у стоматолошкој и електронској индустрији. Ипак, очекује се позитиван помак до кога ће довести развој вештачке интелигенције, јер је неопходно злато у производњи одређених компонената, као и пораст потражње у електроници.

Златне резерве Србије

Србија сада има (у оквиру 39,5 тона злата), више од 3.000 златних полуга, док је 2012. године у трезорима Народне банке Србије било свега нешто изнад 1.000 полуга.

По дефиницији, златна полуга (такође названа златна шипка или златни ингот) је количина рафинисаног металног злата било ког облика коју прави произвођач полуга који испуњава стандардне услове производње, означавања и чувања евиденције. Стандардна златна полуга, коју централне банке држе као златне резерве и којом се тргује међу трговцима златом је златна полуга од 12,4 килограма (438,9 унци).

Народна банка Србије (НБС) је убрзано вратила злато чувано у иностранству, и повећала своје златне резерве куповином на међународном тржишту, али и из домаће производње. Све домаће злато се чува у трезорима НБС и таква је ситуација од јула 2021. године, када је унета и последња тона злата која је била у иностранству. У амбијенту појачане глобалне неизвесности, у Србију враћено свих 13 тона злата.

Укупне девизне резерве Србије су на крају 2023. године износиле око 25 милијарди евра, а резерве злата 2,4 милијарде евра. Злато – као део структуре тих резерви централне банке Србије – у време глобалних криза и неизвесности, нестабилности и инфлације, има посебан значај, па је стога очекивано да злато добија на вредности.

Златне полуге, односно монетарно злато треба да задовољи највише стандарде квалитета – финоће или чистоће минимално 99,5 одсто злата у полугма, док је у НБС квалитет тих златних полуга виши, оне имају 99,99 одсто злата.

Глобални тренд

Злато је кључни елемент у јачању економске стабилности земље, међутим, дошло је такво време да и грађани, у складу са својим могућностима, размисле о чувању и инвестирању у племените метале, где се злато сматра једним од најсигурнијих чувара вредности међу свим категоријама инвестиција. Куповина и враћање злата у своје личне трезоре глобални је тренд последњих неколико година.

Осим што представља сигурну активу у турбулентним временима, злато служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок. Због тога грађани у земљама са веома високим стопама инфлације купују злато како би заштитили своју куповну моћ. Пример је Турска, а слични трендови су и у Кини, Немачкој и на Балкану, где је тражња за инвестиционим златом јака.

Према једном истраживању, Немци и Аустријанци поседују око 200 грама злата по глави становника, а међу Американцима показало се да они злато сматрају једним од најсигурнијих чувара вредности. Уколико би америчке Федералне резерве, према неким проценама, дефинитивно смањиле камате за више од 75 базних поена током 2024. године, цена злата могла би донети још већу добит, због обрнуто пропорционалног односа између приноса америчких државних обвезница и цене злата.

Доба несигурности

Показало се да је злато веома привлачна актива. Упркос мрачним прогнозама, политичким напетостима и неповољној геополитичкој ситуацији, важно је рационално поступање и припремити инвестициони портфолио за све што би се могло догодити, а актива која се показала веома добро у временима велике несигурности јесте управо инвестиционо злато.

Према подацима из прошле године, у последње 52 године злато је остварило раст цене од преко 5,500 одсто. Показало се као чувар вредности и заштитник од инфлације – укључујући и кризне периоде – што је свакако добра инвестиција коју би требало размотрити као облик штедње, тако и као дугорочно инвестирање.

На крају, можемо рећи да се физичко злато, у кризи многих светских валута, све више појављује и као неутрално резервно средство за измирење разних трговинских неравнотежа. То, практично, значи повратак злата на истакнуто место у светком финансијском систему, и као складиште вредности и као средство обрачуна.

---

Извор: Нови Стандард