Приватизациона пљачка Беопетрола

БЕОГРАД – Неко мора да одговара. Зоран Живковић, бивши српски премијер, Александар Влаховић, ексминистар привреде и приватизације и бивши директор Агенције за приватизацију, и премијер Мирко Цветковић криви су за пљачку „Беопетрола“, тврди у разговору за Курир Ратко Стојановић, некадашњи председник АСНС у овом предузећу и члан тендерске комисије при продаји компаније.

Држава оштећена

Савет за борбу против корупције навео је у свом извештају да је приликом приватизације „Беопетрола“, који је продат руском „Лукоилу“ 2003. године, држава оштећена за 100 милиона евра.

Како каже Стојановић, направљен је штетан купопродајни уговор, о чему сведочи чињеница да у првој години није испуњена најважнија уговорна ставка, а што је потписао Мирко Цветковић као директор Агенције за приватизацију. У то су били упућени и премијер Живковић и министар Влаховић.

– „Лукоил“ је био дужан да уложи 70 милиона евра у првој години, а нису дали ни цент. Упркос томе, њима се касније, у време кад је на челу Агенције за приватизацију био Миодраг Ђорђевић, дозвољава незаконита докапитализација „Беопетрола“. Уз то, за две године, од 2010. до 2012, отпустили су 1.400 радника – каже Стојановић и подсећа да је „Беопетрол“ био високопрофитабилна фирма, а да после приватизације ниједну годину није завршио у плусу.

– Зашто је уопште приватизован? Сумњамо на класично прање новца. Иако је фирма економски криминално-злочиначки уништена, купци су задржали 189 пумпи, складишта, имовину – каже Стојановић и додаје:

– Од почетка ми је мирисало на пропаст и ми смо покушавали да интервенишемо. Обраћали смо се свим надлежним институцијама – премијеру, министрима, нико нам није одговорио сем покојне председнице Савета Верице Бараћ. Покушавали смо да изађемо у јавност, али је сваки покушај био стопиран, а шеф за односе с јавношћу „Беопетрол-Лукоила“ била је жена високог функционера ДСС Дејана Михајлова.

Није испоштован уговор

Чланица Савета Јелисавета Василић каже да је пакет акција друштвене својине „Беопетрола“ продат на тендеру и да је уговор подразумевао купопродајну цену, инвестициона улагања и социјални програм.

У извештају Савета се наводи да је купац, „Лукоил“, имао обавезу да инвестира 85 милиона евра у модернизацију компаније, још осам у социјални програм, и да све те обавезе обезбеди у целости банкарском гаранцијом. Међутим, „Лукоил“ је предао гаранцију на само 41 милион евра, а узео кредите на додатних 117,2 милиона евра.

– Савет сматра да инвестициони програм није извршен, односно да није уплаћено 85 милиона евра на име инвестиционог програма – нагласила је Василићева, док у „Лукоилу“ нису хтели да коментаришу наводе из извештаја.

Држава бацила 25 милиона долара

Бранко Павловић, бивши директор Агенције за приватизацију (15. април – 15. јул 2004), каже да је уговор о приватизацији закључен за време мандата Мирка Цветковића, а контрола поштовања уговора била је у време његовог наследника Миодрага Ђорђевића. Павловић каже да је Ђорђевић одговоран што се у буџет није слило 25 милиона евра, колико је „Лукоил“ требало да плати на име пенала за неизмирење уговорних обавеза.

– „Лукоил“ је имао обавезу да у првој години инвестира чак 70 милиона евра, од чега највећи део за модернизацију пумпи. Пошто шест месеци нису урадили ништа по том питању.

Сви прозвани се перу

Зоран Живковић је рекао да не даје изјаве за Курир, док је Цветковић поручио да су проблеми на које указује Савет настали после трансакције, у току испуњења уговорних обавеза, кад он није био у Агенцији. Александар Влаховић сматра да он као министар није имао никакву одговорност и да за контролу поштовања уговора био одговоран директор агенције за приватизацују.

Извор: Курир