Косово је …

„Косово је Турска – Турска је Косово!“ изјавио је Реџеп Тајип Ердоган председник владе Турске Републике приликом посете Косову и Метохији. Овој посети је у органима албанске власти у такозваној „Републици Косово“ дат велики значај. Традиционално кукумавчење за туђим новцем услишено је доласком чак шестстотина привредника у турској делегацији.

Ердоганова изјава, поред тога што је прилично несмотрена и у великој мери лишена смисла, показује и доследност у потпуно инфантилној политици његовог режима. Пишем „режима“, пошто демократска влада даје иста права свим грађанима, не грди суседе због злочина а сама негира класичан геноцид извршен пре скоро стотину година, не млати своје незадовољне грађане, не заснива читав легитимитет на подршци најмање образованих, најфанатичнијих и најсиромашнијих бирача… „Инфантилној“ зато што је конципирана на идејама сажетим у стиху „убиj ме нежно“, преточеним у колумни америчког ауторчића који тврди да је влада у Анкари посвећена „нежној обнови Османског царства“.  Дакле, што би рекла својевремено директорка једне франшизе медијског смећа из Београда… „… није доша да освоји Црну Гору тенком и силом, већ љепотом, добротом, професионалношћу…“ Тако исто и Ердоган: „Косово је Турска… али је и Турска Косово“ – ми смо вам украли слободу на пет векова, крв смо вам  попили, поколења убили, жене силовали, децу отимали, цркве рушили или затравили… али ви сте нама украли срце и мило нам је да вас угостимо за европску валуту на на малоазијској обали…“

Но, не разумем како неко разуман и интелигентан, као Ердоган, може да каже „Косово је Турска“? Прво Турска је национална држава. Тамо, без обзира на оданост (рецимо улогу у геноциду над Јерменима) и веру, Курди немају право ни да се назову националним именом. Доскора били су само „планински Курди“, муслимани из Босне морали су да турцизују своја презимена… Да ли би, да је којим случајем у саставу Републике Турске, Косово имало она права која су му омогућили српски краљеви Петар и Александар? Да не говоримо о Брозовом даривању посредством Ранковића, или не дај Боже Кардеља? Албанци су се бунили у време када су имали своју владу, полицију, Врховни суд, квоту амбасадора, територијалну одбрану, национални универзитет са 43.000 студената (2,86% становништва САП Косова је студирало) хегемонију у политици СР Србије и консензуалност у СФР Југославији, само је недостајало да следећи Тито буде родом из Дренице…! И опет су били огорчео незадовољни.

У Турској Републици могли би да буду део неког незваничног „Аранвтлука“. Не би имали право на језик и националне школе, које су под Милошевићем одбацили да би свету, недемократску државу против које нису желели да се буне са осталом опозицијом,  представили као апартхејд који су могли да оборе само уз помоћ НАТО и наравно уз успех „личења“ – занимљивог и одвратног племенског етничког чишћења које у овим крајевима траје тристотине година. Даљина Турске, вероватно више него цивилизацијска и верска блискост – уз наравно мржњу према Србима – учинили су да косовски Албанци са одушевљењем прихвате ове Ердоганове оцене. Турска Република можда и није вредност на коју се енергични турски премијер позива. Он можда жели „нежну обнову“ Османског Царства у коме ће Албанци бити авангарда једне светске силесије која не само да ће поново да пороби и у кметове претвори српске хришћане, већ и да прошири границе области у које се у 18. и 19. веку населила дивља Љума. Ипак, какво је било то Османско царство? Рекао бих да Саљи Бериша и Хашим Тачи мисле да је то била једна дивна, мултиетничка, слободна држава… Зашто онда никада није прихватила захтеве арбанашке Призренске лиге? Зашто је ломила и у крви гушила арнаутске устанке? Зашто ли је онда заточила Абдила Фрашерија идеолога албанског националног буђења? Против кога су се то Арбанаси бунили када су 1912., уочи ослобођења Косова и Метохије и њиховог укључења у српске краљевине Србију и Црну Гору, под вођством Бајрама Цурија од регуларне османске војске отели Приштину и Скопље?

Саљи Бериша се школовао под комунистичким режимом, још је и лекар… много је то наизглед непотребних информација за њега. Хашим Тачи је у младости имао преча посла. Ипак, Албанци у Црној Гори добро познају историју. Зато су пре три године обележили стотину година устанка против османске власти. У то време помогао им је и пружио заштиту краљ Никола. Данас Црна Гора сме да слави само оне празнике који не подсећају на време њене борбе за слободу од османског ропства. Зато следећа Ердоганова дестинација треба да буде Цетиње (никако Тузи) у држави Карадаг. Да ту јасно каже како је то стварно некада било и да му Ђукановић објасни шта је оно мислио у вези са Његошем. Наравно, пошто не очекујем да Турска постане демократска држава, рачунам макар да ће Ердоган до тада макар званично напустити кемализам и дозволити династији Осман-Ертогрул да се после деведесет година макар врати из прогонства.

Извор: Напредни Клуб