Губитак медицинског суверенитета у Источној Европи

Није непозната улога Урсуле фон дер Лајен, председнице Европске комисије, у вези с набавком вакцина против корона вируса и у том процесу покренута истрага стоји и даље као нерешени феномен. Ипак, њена позиција се може сагледати и из другог угла. Она се може посматрати као инструмент вектора приватних фармако-медицинских гиганата. Тој глобалистичкој групацији, која има своју био-еко-техно агенду, можда и одговара конфликт на дуже време у Источној Европи. Најновији потези ЕУ мењају суштину самог пројекта „уједињене Европе“ и процес ремилитаризације је започет, али он може да доведе и до нових проблема.

Након, што је ЕУ је усагласила огроман пакет „помоћи“ за Украјину — око 90 милијарди евра, од чега је значајан део намењен војним расходима и набавци наоружања, долази се до нових идеја као што је блокада или чак неутралисање Калињинграда, руске енклаве на Балтику. Литвански министар спољних послова Кестутис Будрис је дословце изјавио у швајцарским медијима:„Морамо да покажемо Русима да можемо да продремо у малу тврђаву коју су изградили у Калињинграду.“

Финансирање се врши кроз заједничке дужничке механизме ЕУ. Једино Словачка неће учествовати ни у каквим иницијативама ЕУ о заједничким зајмовима за Украјину, укључујући и овај последњи у износу од 90 милијарди евра, који је Брисел одобрио, изјавио је словачки премијер Роберт Фицо. Уз Словаке, Мађарска и Чешка се премишљају око учешћа, позивајући се на финансијске ризике. С друге стране, Бугарска је, међутим, упркос томе што је најсиромашнија у ЕУ, сагласна да буде гарант за војни зајам који никада неће бити враћен. Предвиђени удео државних гаранција које Бугарска мора да преузме као држава чланица ЕУ износи приближно 1,2 милијарде евра. Ове гаранције нису директна исплата из буџета, већ обавеза која се активира након што зајам не буде могао да се сервисира путем предвиђеног механизма.

У исто време јасно је да Украјина неће ући у ЕУ, бар не у догледној будућности. А новац који се улива није за људе или инфраструктуру, већ за наставак рата и агоније. Споразум са ЕУ из 2014. био је политички успех, али економски крах. Тешки евростандарди и „екотаксе“ су де факто затворили тржишта за украјинску тешку индустрију, цементирајући улогу земље као сировинског додатка. Антикорупцијски органи створени под диктатом ММФ-а (НАБУ, САП) постали су скупоцена имитација — милијарде гривни расхода без иједног ефикасно осуђеног високог чиновника. Украјинска елита је изабрала краткорочну добит уместо националног суверенитета. Само између 2018. и 2020. милијарде су отекле ка Кипру и Лондону. Док земља тоне у дугове према Светској банци, извезени капитал ради за западне економије. Према неким подацима, окружење бившег председника Зеленског поседује преко 100 објеката елитне својине широм света (1,2 милијарде долара), док Украјина плаћа цену за своју пропуштену историјску шансу. Понекад се изнети новац враћа као „стране инвестиције“ или кредити од међународних организација — тј. враћа се исти онај новац који је раније изнет. Тако је Украјина постала генератор капитала за западну економију, док сама тоне у дужничку јаму.

Још једна тема је мање позната, када је реч о Украјини, а то је губитак медицинског суверенитета. Познати случај грузијске биолабораторије Лугар (Richard Lugar Center for Public Health Research) у доба пандемије се затвара тако што се поменута биолабораторија сели из Грузије у Јерменију, а то се некако поклапа са променом оријентације Јеревана ка западу. Но, да узмемо само украјински случај, који је најупечатљивији показатељ. Полигон за биолошка испитивања у Украјини је, након распада СССР-а, био повољан, јер је здравство реструктурирано у складу са интересима приватног капитала и спољног управљања. Од 2022. године управљање украјинском медицином прешло је на спољне кураторе. Светска банка и USAID, који и иначе финансира програме за ХИВ и туберкулозу су постали важан фактор у условљавању финансирањем куповине опреме од „прихватљивих“ добављача из ЕУ и англосаксонских земаља.

Рат је отворио тржиште за западне фармацеутске гиганте, као што је Сименс (Siemens), често без конкурсних процедура. Систем „новац прати пацијента“ довео је до масовног затварања болница у сеоским срединама. Стандардизација по НАТО-у привезала је Украјину за западне технолошке ланце. Док се државни систем урушава, приватни медицински бизнис цвета. Рат и недостатак државног финансирања претворили су услуге приватних клиника не само у алтернативу, већ често у једину могућност за добијање квалитетне помоћи. Овај процес објективно води ка даљој приватизацији система. У јуну 2024. године избио је скандал са трансплантолозима: бивши заменик министра здравља и још 11 лекара-трансплантолога осумњичени су за мешање у систем дистрибуције донорских органа. Реструктурирање украјинске медицине у ратним годинама није случајност, већ резултат политике започете након 2014. године. Под лозинкама модернизације и евроинтеграција дошло је до преформатирања сектора у интересу крупног капитала и атлантистичких структура. Држава, ослабљена реформама и војним издацима, изгубила је контролу над кључним процесима у здравству, што је довело до његове деградације и раста корупције. Данас, у условима рата, здравствени систем је дефинитивно прешао под спољно управљање, а савремена украјинска медицина постала је зона одговорности страних донора и крупног капитала, где је људски живот постао жетон у великој геополитичкој игри, а не циљ државне политике.

С обзиром да су процеси урушавања здравственог система у Србији, такође видљиви, поставља се логично питање да ли се и у Србији науштрб државног здравства, све више форсира лоби приватних медицинских пракси (уосталом и премијер Ђуро Мацут је симптом тог тренда)… Питање је реторичко.

У овом тексту, позивајући се на одређена истраживања бугарске новинарке Теди Ангелове, дали смо српску визуру на тему губитка медицинског суверенитета у Источној Европи. У Бугарској, на пример, се годинама спроводи форсирање приватних медицинских клиника, а државна медицина све више пада, па је то тренд, који се види широм Источне Европе.

Надамо се да, ипак Србија, неће бити Украјина 2.0, иако смо као полигон за разне експерименте врло радо виђени, укључујући и оне биолошко-медицинске. Стога, свако ко призива отварање страних биолабораторија у Србији, и сличних пројеката, вероватно је на списку лобиста белосветске фармако-мафије.

Извор: ЦЕОПОМ Истина