Јужни ток постаје политичка борба

БЕОГРАД – Руски историчар Јелена Гускова изјавила је да су Балкан, Србија и Република Српска економски и геополитички интерес Русије и да је изградња гасовода „Јужни ток“ не само економско, већ и политичко питање у посљедње вријеме.

„Што се тиче Републике Српске, чини ми се да се у посљедње вријеме од када је предсједник Милорад Додик дошао на власт види да је он усмјеренији ка Русији него према неким другим европским интеграцијама. То је велики допринос нашим заједничким односима и будућности“, рекла је Гускова.

Када је био потписан уговор у „Јужном току“ између Србије и Русије прије неколико година, каже Гускова, у америчкој амбасади су рекли да је ову битку Русија добила, али да обећавају да овај гасовод неће бити изграђен.

„То је политичка борба. Видјећемо, чини ми се да ће Русија побиједити у тој борби“, рекла је Гускова новинарима из Републике Српске у Београду, гдје је учествовала на скупу о балканским ратовима и геополитици 21. вијека.

Наводећи да траје политичка борба за Балкан, као и на почетку 20. вијека када су кренули балкански ратови, анексија БиХ и Први свјетски рат, Гускова истиче да је у том политичком питању важан став српског руководства.

„Русија се држи свог, она ће градити `Јужни ток`, али видимо да постоје различита гледишта у српској власти према овом гасоводу. Чини се да `Јужни ток` има огромну улогу за Србију што се тиче економије, јер када су сви у кризи, тај гасовод ће дати огроман допринос српској економији“, навела је Гускова.

Она је напоменула да је политика Русије од 2007. године, када је у Савјету безбједности УН рекла „не“ косовској независности, врло озбиљно усмјерена ка Балкану, али да ту има различитих проблема, која зависе од унутрашњег стања у политици, посебно Србије.

Говорећи о балканским ратовима и геополитици у 21. вијеку, Гускова је истакла да мржња Аустрије и Њемачке према Србији и Србима из времена балканских ратова има свој продужетак и данас, те оцијенила да то објашњава и политику ЕУ, САД и Њемачке према Србији од средине 1990-их година.

Гускова је подсјетила да су се, када се чинило да не постоји ниједан нови документ који би освјетљавао догађаје балканских ратова и Првог свјетског рата, појавили и неки нови документи и детаљи који говоре о великој мржњи Аустрије и Њемачке према Србији и Србима.

Она је навела да се у Русији појавила књига Лава Троцког који је био дописник балканских ратова, као и мемоари некадашњег министра инстраних послова Русије Сергеја Сазонова, који је оставио дневник објављен 1927. године, а који описује мржњу Аустрије и Њемачке према Србима.

„У мемоарима је пуно доказа мржње Аустрије и Њемачке према Србима. Када гледамо данашње догађаје, треба увијек да гледамо на њихове коријене. Проучавајући балканску кризу, увијек сам гледала коријене мржње према Србима“, истакла је Гускова.

Извор: Срна