Раде Марковић „свађа“ Николића и Вучића

Досијеи и “Србија на коленима”

Јавност је усталасана незваничним најавама или ширењем гласина да би бивши шеф РДБ Раде Марковић, осуђен на 40 година робије због организованог државног терора, могао преко “гласника” да обелодани информације које би по мишљену државне комисије “Србију бациле на колена” уз отварање мистериозних досијеа у Србији, или ван ње, политичких и јавних личности. Сам Марковић је демантовао ову информацију коју је изнела државна комисија и пренела јавност.

Температуру је подигло саопштење  Комисије за истраживање убистава новинара која је написала да је Радомир Марковић, бивши шеф ДБ, у разговору са њиховим чланом о убиству Славка Ћурувије говорио да му је Оливер Антић, саветник председника Србије Томислава Николића, гарантовао да ће идуће године бити слободан уз могуће скраћење казне или помиловање. Све ове најаве око постојања тајних досијеа јавних личности резултат су неспособности власти после петог октобра 2000.године да обаве лустрацију структура РДБ и других државних органа и личности, као и отварање досијеа тајних служби јавности као што су то урадиле источноевропске државе после 1989. и 1990. године.

Србија је насупрот тога од 1990. године још више централизовала досијеа грађана и настављено је прислушкивање и надзор политичких и јавних личности од структура безбедности по налогу власти у Србији. Играње на карту “полицијских досијеа” је само спознаја да смо још дубоко у ауторитарном и полицијском систему и да тајне службе у Србији уређују политичку сцену и активирају афере и политичке борбе. Истоврмеено све ово говори и о стању тајних служби у Србији и њиховој затворености према грађанима Србије, а отворености према страним владама и њиховим тајним службама. За политичаре у Србији је итекако важно да буду у мрежама са полицијским структурама. Већина јавних предузећа у Србији и владиних агенција су под контролом тајних служби које имају своје инсталације унутар система или се на руководећа места постављају људи блиски или они који су радили у полицији и тајним службама.

Оливер Антић као изасланик предсендика Николића?

Најава обелодањивања полицијских досијеа би могла оптеретити политичку јавност и угрозити позиције на власти појединих политичара и јавних личности.

Правни саветник председника Републике и председник Комисије за помиловања Оливер Антић демантује да је икада обећао некадашњем шефу ДБ Радомиру Марковићу да ће бити пуштен на слободу. Он каже да је пре неколико месеци, по овлашћењу Комисије и одобрењу Министарства правде и државне управе, посетио Марковића у затвору. Антић каже: ”Глупости! Како било ко може било коме да обећа помиловање“ и додаје:  “Они сада праве од муве магарца”. Даље он каже: “Био је то уобичајени, службени разговор који се води када неко поднесе молбу за помиловање. Питао сам га да ли има неке информације о убиству Славка Ђурувије и осталих новинара. Објаснио сам му да би то био добар поен за државу пошто Европа инсистира да се то разреши, а ми, ево, постајемо правна држава и радимо на владавини права. Рекао сам и да је то врло озбиљна ствар, да се та убиства годинама истражују и опет ништа, и да би у случају да се дође до нових информација, држава знала то да цени. А он ми је изричито рекао: „Немам појма о тим случајевима! Кунем се да немам представу шта се ту догодило“. Марковић тврди да није могао да добије 40 година затвора, него максимално 15 – рекао је Антић и најавио да ће Марковићева жалба ускоро бити разматрана.

Селаковић против помиловања!

Супротно од саветника председника Србије миинстар правде Селаковић је рекао да је Марковић молбу за помиловање упутио председнику Србије Томиславу Николићу, али да он као министар правде има обавезу да се изјасни о томе. „У давању негативног става руководио сам се осуђујућом пресудом за изузетно тешка кривична дела за која је Марковић осуђен“, рекао је Селаковић. Председник Србије по оцени миинстра правде има „суверено право“ да одлучи да ли ће прихватити Марковићеву молбу за помиловање или не. Министар правде је категоричан и каже: „Марковић је осуђен за кривична дела која утичу на читаво друштво и то је један од разлог што сам против помиловања“, казао је Селаковић. Против помиловања су се изјаснили у својим изјавама и преимијер Дачић као и први потпредседник владе Александар Вучић.

Досија као политичке “бомбе” или трикови?

Шта овде може да се крије. Намера комисије владе Србије коју је формирао први потредседник Александар Вучић је да се сазна истина око убиства новинара, посебно Славка Ћурувије. Ово је захтев и ЕУ и шире јавности и за Вучића је то не само политички поен, већ и  државна обавеза. Министар Селаковић делује супротно од саветника Оливера Антића што може да укаже на две политике и два угла гледања на бившег шефа РДБ Радомра Марковића и његове казне. Шта би то могао Радомир Марковић да угрози?

Много мање опозиционе политичаре колико оне на власти данас као и менторе изван Србије који су учестововали у променама власти петог октобра 2000.године у Србији. Да ли се овде ради о принципијелном редовном поступку односа кабинета шефа државе према лицу која тражи помиловање или скраћење казне или је по среди и политичка игра остаје да види. Једно је евиденто да постоје дисонантни тонови између кабинета председника Томислава Николића и владе Србије односно министарства правде и државне комисије.

Радомр Маровић је сведок и организатор државног терора и насиља и његова позиција као сведока или сакупљача тајни није без значаја и тежине. Да ли се у тајнама Радомира Марковића налазе и мотиви који могу бити политизовани и интернационализовани може да се нагађа. Политичка ситуација у Србији је веома порозна и изношења Тајни и “прљавог веша” владајућих политичара или опозиционара нанело би штету пред  могуће ванредне изборе у Србији 2014. године. Међутим Радомир Марковић не би то покренуо да није нашао упориште у делу владајуће структуре, моћних појединаца из сфере бизниса и медија који су били у обради РДБ и са њим сарађивали.

Да ли Радомр Марковић има “политичке бомбе” кроз 15 досијеа , или су то само трикови за сада је мистерија, али је то комисија узела веома озбиљно у разматрање. Блиски са Радимиром Марковићем из структура некадашње РДБ, ЈСО и тајкуна могу бити инфраструктура политичког удара повезаног са амбицијама неких политичких лидера и странака да компромитују садашњу власт и њихову повезаност са структурама политике и тајних служби западног порекла или умешаности са мафијом и криминалом

У обрачуну структура тајних служби у Србији реално могу учествовати и заинтересоване обавештајне службе заинтересованих држава из региона и неке моћне службе као и заинтересовани тајкуни и компаније које могу фингирањем јавности да дестабилизију Србију. Ако сведемо на политичку раван убрзо ће се видети да ли је реч о политичком маневру Радомира Марковића да искорсити “лов у мутном” да му се смањи затворска казна или је реч о политичком неслагању и сукобу на релацији кабинет председника Србије и кабинет владе Србије и државне комисије.

Извор: Видовдан